From Wikipedia, the free encyclopedia
Република Црна Гора, била је федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991, чиме је извршена промена дотадашњег државног назива, који је гласио Социјалистичка Република Црна Гора.[1]
У вријеме распада Југославије, Република Црна Гора након бурних политичких потреса одлучила да остане у саставу заједничке државе са Србијом, сто је довело до стварања Савезне Републике Југославије, која је проглашена 27. априла 1992. године. Након постизања политичког споразума о редефинисању односа између Црне Горе и Србије, створена је Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је проглашена 4. фебруара 2003. године.
Крајем 1993. године усвојени су нови државни симболи, који су 2004. године поново промјењени.
Република Црна Гора, за разлику од Србије, у коме је новац био југословенски динар, имала је као новац немачку марку, а потом евро (од 2002).
Након референдума о независности Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006, на којем је гласало 86,5% бирача, од којих је 55,5% подржало Демократски Блок-Мило Ђукановић, уз проценат изнад прага од 55% договорене са Европском унијом да би референдум био валидан, апсолутни минимум гласова је премашен за 2300 гласова. Скупштина Црне Горе је предузела законске процедуре да би прогласила независност, процес који је завршен 3. јуна 2006. године са проглашењем независности. Након 88 година заједничке државне заједнице се завршила унија Срба и Црногораца.
Република Црна Гора је административно била подељена на 21 општину.
2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.
Укупан број становника Црне Горе према попису из 2003. је 620.145.
Етнички састав:
|
Језички састав:
Верски састав:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.