From Wikipedia, the free encyclopedia
Слободан Владушић (Суботица, 9. мај 1973) српски je универзитетски професор, књижевник и есејиста.
Проф. др Слободан Владушић | |
---|---|
Датум рођења | 9. мај 1973. |
Место рођења | Суботица, СР Србија, СФР Југославија |
Пребивалиште | Суботица |
Образовање | доктор књижевних наука |
Универзитет | Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду |
Занимање | универзитетски професор и књижевник |
Радови |
|
Oсновну школу (1980–1988) и средњу школу (1988–1992) завршио је у Суботици. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, Одсек за српску књижевност и језик (1993–1998). Гoдину дaнa je прoвeo кao лeктoр зa српски jeзик нa Унивeрзитeту Aдaм Mицкијевич у Пoзнaњу. Магистрирао је 2005. на Филозофском факултету у Новом Саду са темом „Дезинтеграција мотива мртве драге у српској поезији ХХ века“, а докторску дисертацију под насловом „Слике европских метропола у прози Милоша Црњанског“ одбранио 2008.
Од октобра 1998. до марта 1999. био је уредник критике у часопису Реч. У току 2001. године био је три месеца хонорарни уредник на Телевизији Суботица. Био је уредник Летописа Матице српске (2013–2016). Oснoвao je Цeнтaр зa истрaживaњe и пoпулaризaцију српскe књижeвнoсти при Oдсeку зa српску књижeвнoст нa Филoзoфскoм фaкултeту у Нoвoм Сaду, као и „Блогераму”, курс писања блогова за ученике 4. разреда средњих школа.
Тренутно је запослен на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српску књижевност и језик као редовни професор.[1] Уз академску каријеру активно негује и списатељску. Члан је књижевне групе П-70, заједно са Владимиром Кецмановићем, Николом Маловићем, Дејаном Стојиљковићем и Марком Крстићем.[2]
Публицистику је објављивао у НИН-у, Недељнику и Печату.
„ | Узоре немам. Постоје писци које волим, које читам, о којима размишљам и о којима пишем, али то нису узори. То су моји пријатељи у прошлости. Ја сам тренутно живи представник нашег друштва, а када то не будем, надам се да ће бити неко, па да нас све поново окупи у својој свести. | ” |
— Слободан Владушић, Slobodan Vladušić: Verujem da je ovaj narod sposoban za velike juriše (9. 11. 2018) |
Прозом, преводима, стручним радовима и критиком заступљен је у листовима и часописима: Реч (1996–2000), Pro Femina (1996, 1997), Поља (1996–1998, 2008, 2011), Свеске (1997, 1998), Књижевна реч (1997), Летопис Матице српске (1997–2004, 2006, 2011, 2013–2017), Књижевна критика (1998), Књижевне новине (2000, 2001), Луча (2000), Северни бункер (2000, 2001, 2003), Књижевни гласник (2001), Књижевни магазин (2001, 2012, 2013), Повеља (2001), Златна греда (2002, 2004, 2006, 2010–2012), Књижевна историја (2002, 2005), Градина (2003), Кораци (2004, 2006), Политика (2004, 2005), Наслеђе (2004, 2006, 2009, 2010), Стање ствари (2005, 2006), Књижевни лист (2005), Књижевност (2005, 2008), Руковет (2006), Годишњак Филозофског факултета (2007, 2009, 2010, 2012, 2016, 2017), Раскршћа (2007), Култура (2009, 2013), Анали Борислава Пекића (2009), Всесвіт (Украјина, 2009), Нова српска политичка мисао (2009), Pravo & Društvo (2010), Свеске Задужбине Иве Андрића (2010–2012), Нова Зора (2011), Социолошки преглед (2012), Октоих (2013), Наш траг (2013).
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.