Награда „Милан Богдановић”

Награда „Милан Богдановић” је награда која се додељује за најбољу књижевну критику.

Награда „Милан Богдановић”
Повеља Награде „Милан Богдановић”, уручена Тањи Крагујевић.
Додељује се за	књижевну критику
Додељује	Културно-просветна заједница Србије
Локација	Београд
Земља	Србија
Прво додељивање	1969.; пре 56 година (1969)
Тренутни добитник	Владан Бајчета

О Награди

Награду је 1968. установила и од 1969. додељује Културно-просветна заједница Србије. Награда се додељује за најбољу књижевну критику домаће књиге која је објављена претходне године у штампаним или електронским медијима у Србији. Основни захтев је да „критика треба да пружи целовит и тачан суд о књижевном делу, заснован на анализи његових битних особина”.^[1]

Награда се састоји од Повеље са ликом Милана Богдановића и новчаног износа. Одлука о додели награде саопштава се 28. фебруара, на дан смрти Милана Богдановића.^[1]

Добитници

Од 1969. до 1980.^[1]

• 1969 — Предраг Палавестра, за критички текст о књизи Споредно небо Васка Попе.
• 1970 — Вук Крњевић, за критички текст о књизи Пропланак и ум Душана Матића.
• 1971 — Ели Финци, за критички текст о књизи Еуфрозина или судбина дела Милана Предића.
• 1972 — Драшко Ређеп, за критички текст о књизи Разговор са господином Пера Зупца.
• 1973 — Милосав Мирковић, за критички текст о књизи Плави зец Милана Пражића.
• 1974 — Петар Џаџић, за критички текст о књизи Пешчаник Данила Киша.
• 1975 — Драган Јеремић, за критички текст о књизи Уста пуна земље Бранимира Шћепановића.
• 1976 — Јовица Аћин, за критички текст о књизи Ура, уран Божидара Шујице.
• 1977 — награда није додељена
• 1978 — Драган Орловић, за критички текст о књизи Доротеј Добрила Ненадића.
• 1979 — Бранко Поповић, за критички текст о књизи Одређење и одбрана модерне поезије Миодрага Павловића.
• 1980 — Љубиша Јеремић, за критички текст о књизи Змијин свлак Милована Данојлића.

Од 1981. до 1990.^[1]

• 1981 — Срба Игњатовић, за критички текст о књизи Одбрана света Бранислава Петровића.
• 1982 — Милан Влајчић, за критички текст о књизи Антологија српске фантастике Божа Вукадиновића.
• 1983 — Александар Илић, за критички текст о књизи Трен 2 Антонија Исаковића.
• 1984 — Љиљана Шоп, за критички текст о књизи Ембахаде I–IV Милоша Црњанског и
• 1984 — Јован Делић, за критички текст о књизи Ухвати звезду падалицу Драгослава Михаиловића.
• 1985 — Мирослав Егерић, за критички текст о књизи Српско љубавно песништво Радослава Војводића и
• 1985 — Миодраг Перишић, за критички текст о књизи Песме 1971–1982 Борислава Радовића.
• 1986 — Александар Јовановић, за критички текст о књизи Страсна мера Ивана В. Лалића и
• 1986 — Михајло Пантић, за критички текст о књизи Ишчекивања сјаја и добродошлица Десимира Благојевића.
• 1987 — Новица Петковић, за критички текст о књизи Облик и смисао Светозара Петровића.
• 1988 — Света Лукић, за критички текст о књизи Ангажованост и склад Матеје Матевског.
• 1989 — Радивоје Микић, за критички текст о књизи Укрштени знаци Алека Вукадиновића.
• 1990 — Васа Павковић, за критички текст о књизи Доктор Крлежа Боре Ћосића.

Од 1991. до 2000.^[1]

• 1991 — Чедомир Мирковић, за критички текст о књизи Отворени прелом Слободана Павићевића.
• 1992 — Марко Недић, за критички текст о књизи Још сам овде Драгише Калезића.
• 1993 — Снежана Брајовић, за критички текст о књизи Приступ у кап и семе Мирослава Јосића Вишњића.
• 1994 — Александар Јерков, за критички текст о књизи Судбина и коментари Радослава Петковића.
• 1995 — Павле Зорић, за критички текст о књизи Међустепеник Миодрага Павловића.
• 1996 — Тања Крагујевић, за критички текст о књизи Песме Драгослава Андрића.
• 1997 — Драгољуб Стојадиновић, за критички текст о књизи Краљица забаве Данила Николића.
• 1998 — Даница Андрејевић, за критички текст о књизи Дозивање лепоте Милосава Тешића.
• 1999 — Ненад Шапоња, за критички текст о књизи Утопија I–III Павла Угринова.
• 2000 — Бојана Стојановић Пантовић, за критички текст о књизи Тутин и још 50 песама Живорада Недељковића.

Од 2001. до 2010.^[1][2]

• 2001 — Тихомир Брајовић, за критички текст о књизи Нестали у књизи Горана Петровића.
• 2002 — Стојан Ђорђић, за критички текст о књизи Ноћна трилогија Алека Вукадиновића.
• 2003 — Саша Радојчић, за критички текст о књизи Песник песама Мирослава Максимовића.
• 2004 — награда није додељена
• 2005 — Слободан Владушић, за критички текст о књизи Киша и хартија Владимира Тасића.
• 2006 — Драган Хамовић, за критички текст о књизи Фасцикла 1999/2000 Стевана Раичковића.
• 2007 — Милета Аћимовић Ивков, за критички текст Књижевност и стварност.
• 2008 — Милош Петровић, за критички текст Откривање универзалног простора.
• 2009 — Зоран Богнар, за критички текст Реквијем за Исидору (додељена 2010 ретроактивно).
• 2010 — Јасмина Врбавац, за критички текст о књизи Дневник Марте Коен Светислава Басаре.

Од 2011. до 2020.

• 2011 — Весна Тријић, за критички текст о књизи Госпођа Олга Радована Белог Марковића.
• 2012 — Добривоје Станојевић, за критички текст Докле поглед допире Николе Вујчића.^[3]
• 2013 — Мићо Цвијетић, за критички текст Суптилно есејистичко ткање.
• 2014 — Горан Коруновић, за критички текст Лирски глас као сведок (одбио да прими награду).
• 2015 — Миливој Ненин, за критички текст Одбране Љубомира Симовића.
• 2016 — Милан Р. Симић, за критички текст о књизи Путникова циглана Радована Белог Марковића.^[4]
• 2017 — Адријана Марчетић, за критички текст о књизи У тражењу новог: Индивидуализам и либерални дух у српској култури (1894–1914) Леона Којена и поговор уз Песме Милана Ракића.^[5]
• 2018 — Мирко Магарашевић, за критички текст о књизи Црњански, класик Мила Ломпара.^[6]
• 2019 — Анђелка Цвијић, за критички текст о књизи Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији Милисава Савића.^[7]
• 2020 — Селимир Радуловић, за критички текст о књизи Истрага предака Ивана Негришорца.^[8]

Од 2021. до 2030.

• 2021 — Видак М. Масловарић, за критички текст о стваралаштву Матије Бећковића.^[9]
• 2022 — Ђорђо Сладоје, за критички текст о књизи Кафкино ново одело Мирослава Алексића.^[10]
• 2023 — Владан Бајчета, за критички текст „Мемоари о себи” о књизи Видно поље Горана Бабића.^[11]