Штампана плоча
пасивна електронска компонента, која служи да оствари везе између електронских компоненти које су на њој монтиране / From Wikipedia, the free encyclopedia
Штампана плоча је пасивна електронска компонента која омогућава остваривање везе између електронских компоненти (отпорници, кондензатори, транзистори, конектори, интегрална кола, преклопници, тастери...) која су на њој монтиране. Израђена је од гласфибера (за професионалне потребе) или пертинакса (за јефтиније електронске уређаје). На плочу је нанет бакар у танком слоју. На бакарну површину нанет је и танак слој калаја. Бакар може бити нанет и са обе стране. Такође плоче могу бити залепљене једна на другу и тиме се отварује више слојева бакра тј. вишеслојна штампана плоча. Фото поступком на плочу се наноси будући изглед плоче, потом се хемијским поступком скида сувишан бакар. После бушења и метализације рупа које повезују доњу и горњу штампу на плочу се наноси заштитни филм чија је функција да спречи кратке спојеве током монтаже и лемљења елемената. Штампана плоча мора да издржи, без деформација, прелазак преко калајног купатила где су температуре око 270 °C.[1]
Штампане плоче механички подржавају електронске компоненте помоћу проводних подлога у облицима који су дизајниран за прихватање прикључака компоненте, а такође их електрично повезују помоћу стаза, равни и других карактеристика угравираних са једном или више слојева бакра ламинираних на и/или између слојева непроводне подлоге.[2] Компоненте су обично залемљене на штампаној плочи како би се електрично спојиле и механички причврстиле на њу. Штампане плоче се користе у скоро свим електронским производима и у неким електричним производима, као што су пасивне разводне кутије.
Алтернативе штампаних плоча обухватају овијање жицом и конструкцију од тачке до тачке, обе од који су некада биле популарне, али се сада ретко користе. Штампане плоче захтијевају додатне напоре у дизајну за постављање кола, али производња и монтажа могу бити аутоматизирани. Доступан је софтвер за електронско пројектовање уз помоћ рачунара који обавља велики део посла. Масовна производња кола са штампаним плочама је јефтинија и бржа него код других метода ожичења, јер се компоненте монтирају и повезују у једној операцији. Велики број штампаних плоча може се произвести у исто време, а распоређивање је потребно урадити само једном. Штампане плоче се такође могу направити ручно у малим количинама, уз редуковану корисност.[3]
Штампне плоче могу бити једностране (један бакрени слој), двостране (два бакарна слоја, на обе стране једног слоја подлоге) или вишеслојне (спољни и унутрашњи слојеви бакра, наизменично са слојевима подлоге). Вишеслојне штампане плоче омогућавају много већу густину компоненти, јер би трагови кола на унутрашњим слојевима иначе заузели површински простор између компоненти. Раст популарности вишеслојних штампаних плоча са више од два, а посебно са више од четири, бакарних равни био је паралелан са усвајањем технологије површинског монтирања. Међутим, вишеслојне штампане плоче чине поправку, анализу и модификацију кола много тежим и обично непрактичним.
Светско тржиште голих плоча је премашило је 60,2 милијарде долара у 2014. години[4] и процењује се да ће до 2024. године достићи 79 милијарди долара.[5][6]