Аглутинативни језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аглутинативни језици су назив за један тип језика који имају заједничке структурне особине, а који не спадају нужно у исту језичку породицу, нити имају територијалног додира. Аглутинативни су језици у којима су граматички наставци на једној речи бројни и јасно видљиви, и сваки наставак има само једну функцију. Назив је изведен од латинског глагола agglutinare, што значи „слепити“. У аглутанитивне језике спадају баскијски, турски, чеченски, дравидски језици, уралски језици (фински, естонски, мађарски), јапански, корејски, инуктитут, свахили, есперанто, неки језици америчких домородаца, као и клингонски. Друге примере налазимо у раној историји Блиског истока: еламитски језик, урату језик, хетитски језик, сумерски језик.