From Wikipedia, the free encyclopedia
је оперативни систем састављен искључиво од слободног софтвера. Његов назив је рекурзивна скраћеница за „ није јуникс“ (). Ово је одабрано зато што је његов дизајн јуниксолик (), али од Јуникса се разликује по томе што је слободан софтвер и не садржи његов код.[1] Развој -а је покренуо Ричард Столман, и то је био првобитни циљ Задужбине за слободни софтвер (Free Software Foundation).
Развој система је значио и писање многих програма, познатих као програми или пакети. Међу њима су и уређивач текста Емакс, -ова збирка компилатора (GNU Compiler Collection), -ов дебагер (испитивач) (GNU Debugger) и графичко окружење Гном.
систем се обично користи у комбинацији са језгром линукс, које је развијено ван пројекта . Ова комбинација чини потпуно функционалан оперативни систем, ГНУ са линуксом (GNU/Linux), који се међутим често назива само „Линукс“. За детаље погледајте ГНУ и линукс - спор око имена.
-ови програми се често користе и самостално. Није неуобичајено наћи компоненте -а инсталисане на власничким јуникс системима уместо првобитних јуникс програма – посебно оних који су алатке за програмирање и који се често називају заједничким именом -ов скуп алатки. (Што је само мали део целине система.) Користе се на овај начин јер су се показали као супериорни у односу на еквивалентне јуникс верзије, чак и онда када нису потпуно сагласни са стандардом POSIX. Такође, због популарности комбинације са линуксом, многи који раде на развоју софтвера инсталишу -ов скуп алата на друге системе због компатибилности или зато што скуп ради уједначено на свим платформама. Многи -ови програми су такође пребачени () на Microsoft Windows, Мекинтош OS X и разне друге власничке платформе. Међутим, разлог за постојање портова (преноса, тј. и других верзија) је да помо да се ти системи замене слободним софтвером.
Пројекат је јавно оглашен 27. септембра 1983. године на дискусионим групама net.unix-wizards и net.usoft. Прави рад на пројекту је почео 5. јануара следеће године, када је Столман дао оставку на МИТ-у да би избегао могућност да универзитет полаже било каква права или да омете расподелу (дистрибуцију) -а као слободног софтвера. Првобитна објава је праћена Столмановим „Манифестом -а“ и другим есејима у којима је изложио своје мотиве за пројекат , од којих је један био и „враћање духа сарадње који је преовлађивао у рачунарској заједници у њеним ранијим данима“.
Када је предложен, власнички оперативни систем јуникс је већ био у широкој употреби. Будући да се архитектура јуникса показала технички стабилном, систем је дизајниран тако да буде компатибилан са њим. Архитектура Јуникса је омогућавала да буде написан од појединачних софтверских компоненти. Оне компоненте које су већ биле слободно доступне, као што су систем за прелом текста ТеК и графички систем Икс Windows ће бити прилагођене и поново искоришћене, док ће недостајуће бити написане од нуле.
Године 1985. Столман је основао непрофитну организацију Задужбину за слободан софтвер (ЗСС), да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту . ЗСС такође запошљава и програмере да доприносе -у, мада је значајан део развоја био (и још увек је) дело добровољаца. Како се све више истицао, тако су заинтересовани бизниси почели да доприносе развоју или продаји софтвера и техничке подршке. Најистакнутији и најуспешнији од ових је био Сајс Солушнс (), данас део Ред Хета ().
Да би осигурао да софтвер остане слободан, пројекат је 1989. године издао прву верзију -ове Опште јавне лиценце (-ова ОЈЛ, познатија по енглеској скраћеници ). Ову лиценцу данас користи највећи део програма, као и велики број програма слободног софтвера који нису део пројекта ; то је једна од најчешће коришћених лиценци слободног софтвера на свету. Она даје право свима који приме програм да га покрећу, копирају, мењају и прерасподељују (дистрибуирају) а истовремено им брани да наметну даља ограничења на копије које они расподеле. Ова идеја се назива копилефт ().
До 1990. године, систем је имао проширив уређивач текста (Емакс), врло успешан оптимизујући преводилац (компилатор) (GCC) као и већину основних библиотека и алатки једне стандардне јуникс дистрибуције. Главна компонента која је још увек недостајала је било језгро. У Манифесту -а, Столман је поменуо да „основе језгра постоје, али нам недостаје још особина до емулације јуникса“. Он је мислио на , језгро са удаљеним позивом поступка (), које је развијено на МИТ-у и чији су аутори одлучили да га расподељују бесплатно () а који је био компатибилан са верзијом 7. јуникса. У децембру 1986. почео је рад на прилагођавању овог језгра. Међутим, развојни тим је на крају одлучио да је оно бескорисно као почетна тачка зато што се могло покренути једино на „реткој и скупој 68000 платформи“ () и да би га зато требало портовати (пребацити, пренети) на друге платформе пре него што уопште буде коришћено. До 1988. је уместо њега разматрано Max (), језгро са слањем порука (), које је развијано на Универзитету Карнеги Мелон, мада је његово издање као слободног софтвера одложено до 1990. године, док развојни тим није уклонио код који је био власништво АТТ-а ().
Будући да је Мах обезбеђивало само најниже функције језгра, Пројекат је морао да развије делове вишег нивоа језгра, и то као збирку корисничких програма. Ова збирка је првобитно требало да се зове Аликс (), али је касније развијачу () Мајклу Бушнелу () драже било део имена Крдо (), па је Аликс прво померено за име подсистема и на крају и коначно избачено. На крају се развој Крда отегао због техничких и сукоба личности.
Године 1991. Линус Торвалдс () је написао јуникс компатибилно језгро линукс. Мада првобитно није био слободан софтвер, Торвалдс је лиценцу променио на -ову ОЈЛ 1992. Линукс су даље развијали разни програмери преко Интернета. 1992. је комбиновано са системом, што је за резултат имало потпуно функционалан слодобан оперативни систем. систем се најчешће среће у овом облику, и обично се назива „систем -а са линуксом“ или „дистрибуцијом линукса“. Од 2005. Крдо је у спором развоју те је сада званично језгро система. Постоји такође и пројекат који ради на преношењу система на језгра -ја и -ја.
Део софтвера који је развијен у оквиру пројекта :
пројекат такође расподељује и помаже у развоју других пакета који су настали другде, на пример:
У јануару 2004. године било је укупно 260 пакета удомљених на -овом сајту Савана (Savanah) који служу у ту сврху. Остали се могу наћи на другим местима.
Следе званични говорници пројекта :
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.