Јованова пијаца

Јованова пијаца отпочела је са радом 1. октобра 1926. године у Београду. Смештена је у Улици господар Јовановој.^[1] Порушена је 50-тих година 20. века.

Јованова пијаца
Јованова пијаца снимљена око 1930. године
Административни подаци
Град	Београд
Општина	некад Кварт Дорћолски (Стари град)
Географске карактеристике
Координате	44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И
Јованова пијаца Јованова пијаца на карти Града Београда

О пијаци

Јованова пијаца настала је кад се затворила Велика пијаца октобра 1926. године. Главни проблем везан за пијаце у Београду је била њихова неуређеност. Ова је пијаца уоквирена у једном квадрату. Доста је сужена и без довољно простора за неометан промет. Прилично је неприступачна грађанима и већем довозу хране и осталих потреба за пијацу. Сав саобраћај је упућен на само једну улицу Господар Јованову. Дневно је ту циркулисало од 4-6000 и више људи (и купаца и продаваца). Било је планова да се пијаца прошири ка Улици краља Петра, између Јованове и Симине. Тиме би пијаца изашла на три улице. Било је планова да се покрије стакленим кровом.^[2]
Порушена је 50-тих година 20. века. Преселила се у знатно мањем обиму у Вишњићеву улицу на углу са Јовановом.^[3]

Дућани и тезге

На Јовановој пијаци било је 44 дућана и 31 локал под аркадама. Подигнуто је 7 павиљона у укупној корисној површини 1.009,26 .^[4] Највише је било месарских дућана и то 28, рибарских 8, за млечне призводе 6, за продају јаја 3, цвећарских 1 и пиљарских 26.^[2]

Производи на пијаци

Ту се сем воћа и поврћа, продавало месо, риба, јаја, млечни производи, брашно.^[2]

Јованова пијаца, снимљено око 1930. године

Сељанке са намирницама око Јованове пијаце, испред данашњег Музеја Вука и Доситеја, снимљено око 1930. године

Занимљивости

• Постоје и сећања на прву куповину на Јовановој пијаци.^[5]
• Јованова пијаца је била једна од најпосећенијих пијаца у Београду 1932. године и зато се размишљало о њеном проширењу.^[6]

Види још

• Београдске пијаце