Сјенички санџак
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Сјенички санџак (тур. ) је био погранична покрајина Османског царства која је постојала између 1902. и 1912. године, са управним средиштем у граду Сјеници. Налазио се у саставу тадашњег Косовског вилајета.
.png)
.jpg)
Средином 19. века, Сјеница је почела да добија на значају као место у којем су често боравили новопазарски кајмаками и санџакбегови.[1] Сјенички санџак је настао 1902. године, након великог преуређења Новопазарског санџака које је извршено тако што су казе Нови Пазар[2] и Митровица припојене Приштинском санџаку, док су казе Беране и Рожаје прикључене Пећком санџаку. Од преостале четири казе — Сјеница, Бијело Поље, Нова Варош и Вранеш (Доњи Колашин), створен је посебан Сјенички санџак, који се на истоку граничио са Приштинским, на југу са Пећким и на западу са Пљеваљским санџаком.[3]
На подручју Сјеничког санџака укрштали су се супротстављени интереси Турске, Аустроугарске, Србије и Црне Горе. У време Анексионе кризе (1908-1909), Доњоколашинска каза је изузета из састава Сјеничког санџака и прикључена Пљеваљском санџаку.[3]
Током Првог балканског рата (1912—1913), целокупно подручје Сјеничког санџака ослободиле су у јесен 1912. године војске Србије и Црне Горе.[4] Према међусобном споразуму, већи део Сјеничког санџака, укључујући и сам град Сјеницу, припао је Србији, а мањи део припао је Црној Гори. Тиме је Сјенички санџак престао да постоји. Коначно разграничење извршено је посебним споразумом између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.[5]
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads