Виљан
град у Мађарској From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Виљан[1] (мађ. , ) градић је у Мађарској. Виљан се налази у оквиру жупаније Барања.
Виљан на мапи Барање
Према подацима из 2008. године град има 2480 становника Средиште је познатог виноградарског краја у Мађарској.
Remove ads
Географија
Град Виљан се налази у јужном делу Мађарске. Од првог већег града, Печуја, град је удаљен око 35 километара југоисточно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, у историјској области Барања, на свега 8 километара од границе Мађарске са Хрватском. Северно од насеља издиже се Виљанско горје, познати виноградарски крај у Мађарској.
Становништво
Становништво Виљана данас је претежно мађарско, али ту живе и припадници мањинских народа: Немци (12,9%), Срби (0,2%), Хрвати (0,5%), Роми. Невелика српска заједница има месну самоуправу, једну од 20-ак активних подружница српске мањинске самоуправе у Мађарској.
Попис 1910.
Remove ads
Срби у Виљану
 | одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Ако сте у могућности, побољшајте овај одељак. |
Првобитна српска православна црква подигнута је почетком 18. века. Садашња велика сеоска црква са масивним звоником саграђена је и посвећена празнику Успењу Богородице или Великој Госпојини 1773. године. Године 1876. ограђена је црквена порта прилогом Шиклошана, брата и сестре - Стевана Шешића и Марије Јанковић. Захвалност су им јавно изразили представници месне црквене општине Љубомир Цветић и Радослав Пауновић.[3] Темпло је осликано 1885. године. Зографске иконе из прве деценије 18. века изложене су у музејској поставци у Сентандреји.[4] Православно парохијско звање је основано 1777. године, када су и матрикуле заведене.
Записано је у селу 1731. године 36 српских православних домова. Када је уочи Ускрса поп исповедао и причешћивао вернике пред њим је стало 99 православаца. Од домаћина забележена су презимена: Ковач, Божић, Милетић, Касапа, Кувеждин, Ђурић, Јуришић, Драгачев, Капетан, Иван, Мерћенов, Аћимов, Релић, Михаилов и Обрад. Општина Виљанска је 1745. године определа за издржавање српске школе 10 форинти годишње.[5] Године 1796. записано је у месту 297 српских становника, а век доцније било их је много мање, 1890. године - 170 душа. „Изгубило се” чак 127 особа српске националности.[6]
Забележена су 1826. године два православна свештеника у „Вилану”: поп Андреј Поповић парох и поп Јован Поповић капелан.[7] Православни парох, претплатник и скупљач претплате за једну српску књигу био је 1859. године поп Прокопије Топенарски. У Виљану је 1867. године било 197 православних Срба становника.[8] По царском рескрипту из 1868. године укинуте су неке црквене општине у Угарској, попут оне у Виљану. За споменик деспоту и светитељу српском Стевану Штиљановићу у Шиклошу (Ђунтиру), приложили су Виљанци, њих 12, укупно 5 форинти, које је донео лично тутор Ђоко Дадић.[6]
По попису из 1900. године у месту Виљану је 208 православних Срба.[9]
Месни учитељ Георгиј Поповић је 1816. године купио педагошку књигу из које се могао боље спремити за рад.[10] Други месни учитељ Сава Милић набавио је 1824. године једну српску књигу.[11] Пренумерант и учитељ виљански био је 1859. године Симеон Увалић. Наименован је у Виљанској школи за учитеља 1866. године Јаков Николић. Он је завршио основну школу и Препарандију у Сомбору. Проглашен је за квалификованог за рад у сеоској школи.[12] Школски референт Поповић је вршио 1884. године контролу рада српских вероисповедних школа. У Виљан је дошао 28. фебруара и затекао учитеља Лазара Зундановића да са 30 ученика „добро ради”. Примедбе су се односиле на школско здање, па је било потребе за оправкама. Требало је школу мало узвисити и нове веће прозоре наместити, под да се патоше а кров покрије. Требало је да Виљанци моле министарство да им удели слике за очигледну наставу, мапе угарске краљевине и мађарске штице.[13] Понуђена плата новом учитељу у месној школи је износила 1897. године, 120 форинти у новцу.[14] Као привремена учитељица дошла је 1899. године у тамошњу школу Зорка Лазић. За Српски учитељски конвикт у Новом Саду, приложио је 102 к чланарине, Јован Лазић поседник из Виљана 1902. године. Председник Школског одбора је 1905. године Тимо Кузмановић, перовођа Милош Ђукић и старатељ Милош Николић. Школа је српска народна са једним здањем. Учитељица у Виљану 1902-1914. године је била Катица Теларовић, родом из Сомбора. У основну школу иде 21 ђак, а за пофторну има три ученика старијег узраста.[15]
Године 1905. Виљан је мала општина, насељена после Мохачке битке. То је место у Дарданском срезу где живи 2473 становника у 421 дому. Доминирају Немци, а Срба је мало; има их 204 православне душе у 34 куће. Од српских јавних здања ту су православна црква и народна школа. Комуникације су пошта, брзојав и жељезничка станица.[16] У Виљану почетком 20. века постоји српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Милана Лазића. Црквено-општински посед износи 24 кј. земље. Православна парохија заједно са оном у Мађарбоји чини једну заједничку и то шесте платежне класе. Свештеник је из Мађарбоје, који долази по распореду и потреби.
На почетку 21. века опстала је српска православна Успенска црква у месту. Лепо је уређена, окружена високим зидом портанским и налази се у центру насеља. Српско православно гробље је санирано 1960-их година, а пет старих камених споменика од пешчара са српским епитафима је пренето у порту православне цркве. На виљанском римокатоличком гробљу је пронађено неколико српских споменика.[17]
Remove ads
Партнерски градови
Zamárdi- Ајслинген
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads