Власта Велисављевић
српски и југословенски глумац From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Властимир Власта Велисављевић (Београд, 28. јул 1926 — Београд, 24. март 2021) био је и српски и југословенски глумац. У вишедеценијској каријери играо у 45 дугометражних филмова, 61 телевизијском филму и 57 серија.
.jpg)
Remove ads
Биографија
Властимир Велисављевић је рођен 28. јула 1926, у Београду. Његов отац Милан Велисављев је био ложач, пореклом из Новог Бечеја, који је презимену додао „ић” пошто се доселио у Србију. Мајка Ангелина „Гина” била је домаћица и умрла је врло млада, тако да је отац играо важну улогу у Властином одрастању.[1] Породица је становала у Хартвиговој (данас: Београдској) улици када се Власта родио, а касније су се преселили на Дорћол.
Похађао је основну школу „Краља Александра” која се налазила у Дечанској улици. У згради ове школе је данас смештена музичка школа „Мокрањац”.
Како је његов отац 1935. године радио као хаузмајстор (настојник куће) руске грофице Софије Сергејевне Мишкине у Коларчевој бр. 3, имао је прилику да упозна чувеног руског оперског певача Фјодора Ивановича Шаљапина, који му је поклонио две карте за оперу Мусоргског „Борис Годунов”, у којој је наступао.[2] За одлазак на овај догађај, Власти је једна комшиница сашила посебно одело, те је читава атмосфера на њега оставила утисак. Као дечак је гледао и трку око Калемегдана за Велику награду Београда 1939. године.
Глумом је почео да се бави 1938. у Народном позоришту на сцени Мањежа,[3] где је тада било Рода позориште које је водила Маргита „Гита” Предић, кћерка комедиографа Бранислава Нушића.[3]
Власта je 1943. био ухапшен и одведен је у нацистички логор Дортмунд Херде, у коме је био приморан да обавља физичке послове.[3] Из логора је успео да побегне, уз помоћ једног од мајстора у фабрици, који му је дао немачку пропусницу, захваљујући којој је успео да стигне назад у Београд.[3] Пре Другог светског рата је продавао Политику и тако зарађивао први новац.[4]
Након рата, Власта је са неколико другова покушао да побегне у Сједињене Америчке Државе, али је био ухваћен и одведен у затвор на Ади Циганлији.[3] Иако његово име није у списку заточеника логора Голи оток,[5] тврдио је да је провео и три године у затвору на Голом отоку, на који је наводно одведен 1950. након што су код њега пронашли руске књиге, које су тада биле забрањене.[6] Према његовим речима, он није желео да изда кума, који је био пуковник Југословенске армије, којег су оптуживали да је стаљиниста.[3][6]
Приликом хапшења, он је био студент треће године Позоришне академије у Београду, на којој је касније и дипломирао, у класи Мате Милошевића.[6] Студирао је на класи заједно са Оливером Марковић, Ђузом Стојиљковићем, Предрагом Лаковићем, Михаилом Викторовићем. Сарађивао је са бројним редитељима, а његове реплике препричавају се међу свим генерацијама. Млађи су га запамтили по улози баба Нате у филму Мала ноћна музика, а љубитељи позоришта по томе што је више од 1.600 пута са колегама на сцени ЈДП-а играо представу Буба у уху. Ипак, најширу популарност стекао је улогом магистра Ђорђевића у серији Бољи живот. Власта је доживотни почасни је члан Југословенског драмског позоришта у Београду.[7]
Председник Републике Србије Томислав Николић је на Сретење — Дан државности Србије 15. фебруара 2017. године, Власту Велисављевића одликовао Златном медаљом за заслуге.[8]
Последњу телевизијску улогу остварио је у серији Нечиста крв.[9]
Смрт и сахрана
Мада се претходно вакцинисао, оболео је од Ковид 19 и примљен у болницу 18. марта 2021. године.[10] Преминуо је 24. марта 2021. године.[11] Сахрањен је на Светски дан позоришта 27. марта 2021. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Опело је служио презвитер Оливер Суботић, а кратак посмртни говор је одржао Ирфан Менсур.[12]
У некрологу објављеном у Недељнику (1. април 2021), Бранко Росић је рекао да је Власта Велисављевић: „чудновата наша верзија Чака Нориса… (…) …нека неуништивост.”[13]
Remove ads
Приватни живот
Три пута се женио[3] и има ћерку Дубравку, из првог брака.[6]
Био је навијач Црвене звезде.[14]
Награде
Златна медаља за заслуге, поводом Дана државности Републике Србије, 2017. године- Златни ћуран за животно дело, на Данима комедије у Јагодини, 2017. године
- Нушићева награда за животно дело, на Нушићевим данима у Смедереву, 2014. године
- Најбоља епизодна мушка улога, на 37. филмским сусретима у Нишу, 2002. године за улогу баба Нате у филму Мала ноћна музика
- Награда "Милорад Мандић Манда", за улогу Сретена у филму Такси блуз, 2019. године
- Доживотни почасни члан Југословенског драмског позоришта, 2018. године
- Годишња награда Југословенског драмског позоришта, 2017. године
.png){kind=small}
Филмографија
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads