Говеђари

Говеђари (итал. ) су насељено место у саставу општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Говеђари
Говеђари, прво стално насеље на западној обали Мљета
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Дубровачко-неретванска
Општина	Општина Мљет
Становништво
— 2011.	151
Географске карактеристике
Координате	42° 46′ 59″ С; 17° 21′ 48″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	42
Говеђари Говеђари на карти Хрватске
Говеђари Говеђари на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број	20226 Говеђари
Позивни број	+385 20

Географски положај

Говеђари се налазе на острву Мљету и сматрају се главним насељем западне стране острва. У насељу се налази управа националног парка Мљет, пошта, и жупна црква са жупним двором. Говеђари су једино место у националном парку које није на мору.

У свом саставу Говеђари имају неколико заселака:

• Бабине Куће
• Солине
• Пристаниште (итал. ) — лука на Великом језеру у којој се налази управа Националног парка Мљет и пошта Говеђари
• Њивице
• Велика Лоза (итал. ) — састоји се од две куће, жупног двора и једне породичне куће

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу старе општине Дубровник.

Западна страна острва Мљета до краја 18. века није била никако насељавана. Не рачунајући илирско становништво на острву, које није имало сталне насеобине. Прво стално насеље биле су Полаче, али ни Полаче нису биле насеље у данашњем смислу те речи јер је у Полачама постојала само палата са становницима, и није постојало насеље. До 11. века, романско становништо одупирало се насељавању других народа у западну трећину острва, коју су држали под својом влашћу^[1].

После римске владавине, власт на западном делу острва преузимају бенедиктинци, који су до краја 18. века забрањивали било какво стално насељавање у то подручје. Самостан је сваке године међу становницима острва бирао шест ратара и шест пастира који су само ту годину живели на западној страни острва. Стално је насељавање било забрањено.^[2] Ипак, 1793. године, бенедиктицни допуштају перманентно усељавање породице Милић (браћи Николи и Петру), бабинопољским ратарима, досељеницима из Сланог, те Бабинопољцу Винценцу Стражичићу — Басту како би за самостан чували стоку (место је по стоци (говедима) и добило име). Место се шири каснијим досељавањем породица Хајдић, Стражичић, Сршен и Матана. С обзиром да пре тога није било сталног насеља на западној страни, сматра се да су Говеђари прво насеље на подручју данашњег националног парка.^[3]

Становништво

На попису становништва 2011. године, Говеђари су имали 151 становника.

Број становника по пописима[4]
1857	1869	1880	1890	1900	1910	1921	1931	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
118	163	128	179	169	240	317	348	274	283	286	238	182	179	165	151

Напомена: У 1981. смањено издвајањем истоимених делова у самостална насеља Полаче и Помена. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеље Полаче, а од 1890. до 1931. за насеље Помена.

По броју становника, Говеђари су одувек били на другом месту, одмах иза Бабиног Поља. С обзиром да су Говеђари доста старо насеље, суочавају се са проблемом старог становништва, али и са проблемом исељавања јер због туризма многи становници одлазе да живе у околна насеља на мору.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Говеђари је имало 179 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			167	93,29%
Црногорци			4	2,23%
Срби			3	1,67%
Русини			1	0,55%
Словенци			1	0,55%
регион. опр.			3	1,67%
укупно: 179

Привреда

Насеље се сместило уз плодно поље Помјенту, тако да је становништво свој живот базирало на пољопривреди. Због удаљености од мора, становници Говеђара се никад нису у великој мери бавили рибарством. Место није развијено туристички, јер становници, који се баве туризмом, током лета одлазе у околна места на мору.

Образовање

Говеђари су једино место на острву, уз Бабино Поље, које има основну школу. С обзиром на мали број ученика, који гравитирају према Говеђарима, у месту не постоји осмогодишња школа, већ трогодишња. После трећег разреда, деца настављају школовање у Бабином Пољу.

Референце

• Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.