Ернест Дубац

Ернест Дубац Пуба (Осијек, 15. фебруар 1914 — Осијек, 27. фебруар 1985) био је југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер.

Ернест Дубац
Ернест Дубац
Надимак	Пуба[1]
Датум рођења	(1914-02-15)15. фебруар 1914.
Место рођења	Осијек, Аустроугарска
Датум смрти	27. фебруар 1985.(1985-02-27) (71 год.)
Место смрти	Осијек, СФРЈ
Позиција	одбрамбени играч
Јуниорска каријера
	Хајдук Осијек
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1932—1936 1937—1941 1941—1944	Хајдук Осијек Славија Осијек БСК Београд 1. ХШК Грађански	51	(3)
Репрезентативна каријера
1938—1941 1941—1944	Југославија НДХ	14 15	(0) (0)
Тренерска каријера
1951—1955 1958 1959—1966	Пролетер Осијек Челик Трешњевка Загреб

Биографија и каријера

Каријеру је започео као центархалф у Хајдук Осијеку, а наставио у Славији Осијек. Од 1937. године играо је за БСК Београд, у сезони 1937/38. Првенства Југославије, када су „плави」 заузели друго место.^[2][2] Врхунац каријере Дубац је достигао наредне сезоне, када је са БСК Београдом освојио титулу државног првака.^[2] За време Другог светског рата играо је за 1. ХШК Грађански (1941—1944), за који је на 51 утакмици постигао 3 гола.

За репрезентацију Београда одиграо је 7 утакмица и 2 за „Б」 екипу (1938—1940), док је за фудбалску репрезентацију Југославије одиграо 14 утакмица. За национални тим дебитовао је 3. априла 1938. године на мечу против репрезентације Пољске у Београду. Играо је и на утакмици против Енглеске (1—0), 18. маја 1939. године у Београду. Од државног дреса опростио се 23. марта 1941. године на утакмици против селекције Мађарске.^[2] За репрезентацију НДХ наступао је на свих 15 утакмица, у периоду од 1941 до 1944. године.^[1]

Када је престао да игра фудбал, постао је тренер Пролетера Осијек, који је тренирао од 1951. до 1955. године, након тога тренирао је и Челик из Зенице током 1958. године и Трешњевку Загреб, од 1959. до 1966. године.^[1] Пензионисан је 1978. године као зубар и зубни техничар.^[2][3]

Био је ожењен Камилом Дубац, са којом је добио сина Дарка. Преминуо је 27. фебруара 1985. године, а сахрањен је на Анином гробљу у Осијеку.^[4]