Задужбине краља Милутина

Задужбине краља Милутина су грађевине које је подигао краљ Стефан Милутин.

Цркве и манастири краља Милутина
који су подигнути на простору краљевине Србије
по наводима Данила у „Житијима краљева и архиепископа српских”
Назив	Народни назив	Време настанка	Положај и данашње стање
Црква Успења Пресвете Богородице (Седиште Призренске епископије)	Богородица Љевишка	(1307—1309)	Обновљена 1950—1953, спаљена у мартовском насиљу 2004.
Црква Успења Пресвете Богородице (седиште Грачаничке епископије)	Грачаница	(1321)	Југоисточно од Приштине у истоименом селу. Данас је у потпуности очувана.
Црква Богородице Тројеручице (седиште скопског епископа)			Данас не постоји, пошто су је уништиле Османлије 1392. године, при заузећу града.
Црква Светог Георгија на реци Серави		(1283)	Недалеко од Скопља, на реци Серави. Основао га је византијски цар Роман Аргир (1028—1034), порушиле су га Османлије и на његовом месту је подигнута Султан-Муратова џамија.
Црква Светог Константина у Скопљу			Осим помињања у житију, овај храм се више нигде не спомиње.
Црква Светог Георгија Нагоричскога	Старо Нагоричино	(1313—1318)	Североисточно од Куманова у истоименом селу. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман Диоген (1068—1071)
Црква Светих праведника Јоакима и Ане у дому Пресвете Богородице	Краљева црква у Студеници	(1314 1313—1314)	Мања црква у склопу манастира Студенице код Рашке. Постоји и данас.
Црква Светог мученика Христова Георгија у Дабру у месту званом Ораховица	Ораховица/Мажић		Налази се код села Мажића крај Прибоја на Лиму, а био је у рушевинама све до 1999. године када је археолошки истражен и обновљен.
Црква Светог мученика Христова Никите	Бањани	(између 1307. и 1316., 1307—1310, пре 1307.[1] пре 1309. )	15 km северно од Скопља, између Бањана и Чучера(у атару села Горњана на Скопској Црној Гори)
Црква Светог првомученика и апостола Христова Стефана	Бањска	(1312—1314, 1313—1315)	Милутинова задужбина (маузолеј) северозападно од Косовске Митровице. Данас је у процесу обнове јер су га Османлије порушиле и претвориле у џамију.
подигнути на простору краљевине Србије
које не наводи Данило у „Житијима краљева и архиепископа српских”
Назив	Народни назив	Време настанка	Положај и данашње стање
Црква Свете Богородице Одигитрије		(1314—1315)	Заправо је подигао Милутинов казнац Драгослав у Мушутишту код Призрена.
Црква Светог Петра		(1320)	Обновљена задужбина кнеза Мирослава (XII век) у Бијелом Пољу која и данас постоји.
Манастир Светог Николе			У Кожљу (код ушћа Пчиње у Вардар), а наводи га цар Душан 1353. године у повељи.
Самостан Светог Срђа		(1293 по Јиречеку)	На Бојани код Скадра, са мајком Јеленом.
Црква Светог Јована у Свачу		(1300[2])	У утврди Свач (данашњи Шас) код Улциња.
која му приписују народна предања и родослови
Назив	Народни назив	Време настанка	Положај и данашње стање
Манастир Светог Стефана			Помиње се у родословима у или недалеко од Призрена
Манастир Успења Пресвете Богородице	(Тврдош)		На реци Требишњици код Требиња, а повезује га са Милутином народно предање.
Манастир Витовница			Налази се недалеко од Пожаревца, а помиње се у народном предању.
Црква Свете тројице			Према натпису на застави сремског села Моровића, подигао га је Милутин негде у (Скопској) Црној Гори.
Манастир Вратна			Недалеко од Неготина, а подигао га је, по предању,свети Никодим за Стефана (Милутина[3]).
Манастирица			Недалеко од Кладова на Дунаву, народно предање такође приписује Никодиму.
Поред ових наведених,Василије Марковић помиње још неке богомоље које се појављују у изворима из Милутиновог доба, али је за њих немогуће утврдити, како ближу локацију, тако и ко су им били ктитори.
који су подигнути ван простора краљевине Србије
по наводима Данила у „Житијима краљева и архиепископа српских”
Назив	Народни назив	Време настанка	Положај и данашње стање
Манастирска црква у Хиландару		(започето 1293. или 1303[1])	Црква је опстала до данас, уз припрату коју је дозидао кнез Лазар крајем XIV века.
Црква Вазнесења Христова			Налазила се на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара, а касније је уклоњена.
Црква у Продрому			Подигнута је у склопу цариградског манастир светог Јована Претече ().
Црква Светог архијереја Христовог Николе			Налазила се у Солуну, али се не зна о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч.
Црква Светог мученика Христовог Георгија			Налазила се у Солуну, а данас је претворена у музеј .
Црква Пресвете Богородице у Трескавцу	(Тресковац)		У питању је манастир Успења Богородице код Прилепа, који је он значајно помогао или изнова подигао на прелазу са XIII на XIV век.
Цркве Светога мученика Христова Георгија у кичевском крају			У питању је црква у склопу манастира Богородице, 12 km јужно од Кичева, која је спаљена средином XVI века.
Поред тога, Данило Пећки наводи да је Милутин помагао манастир Свете Катарине на Синају и подигао болницу у Цариграду.
подигнути ван простора краљевине Србије
које не наводи Данило у „Житијима краљева и архиепископа српских”
Назив	Народни назив	Време настанка	Положај и данашње стање
Манастир Светих архангела			Подигнут је као српски манастир у Јерусалиму.
Цркву Свете тројице			Налазила се у Солуну.
Цркву Светог Стефана			Подигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају.
Поред тога, он је Цркви Светог Николе у Барију поклонио сребрни олтар/икону.