Корнелија Кол Фербанкс

Корнелија Кол Фербанкс (енгл. ; Мерисвил, 14. јануар 1852 — Индијанаполис, 24. октобар 1913) била је жена је 26. потпредседника Сједињених Држава Чарлса В. Фербанкса и друга дама Сједињених Америчких Држава у периоду од 4. марта 1905. — 4. марта 1909. године. Била је на челу покрета за право гласа жена и залагала се за женска права у политици, за америчке жене у 20. и 21. веку.

Корнелија Кол Фербанкс
Датум рођења	(1852-01-14)14. јануар 1852.
Место рођења	Мерисвил,  Сједињене Америчке Државе
Датум смрти	24. октобар 1913.(1913-10-24) (61 год.)
Место смрти	Индијанаполис,  Сједињене Америчке Државе
Узрок смрти	Упала плућа
Универзитет	Женски универзитет Визли
Супружник	Чарлс В. Фербанкс
Мандати Друга дама Сједињених Држава 4. март 1905. — 4. март 1909. Председник Теодор Рузвелт Претходник Едит Рузвелт Наследник Кари Бабкок Шерман

Детињство, младост, образовање и породица

Рођена је 1852. године у Мерисвилу у Охају^[1]. Њени родитељи су били Филандер Кол, сенатор државе Охајо и Дороти Витер^[2].

Похвађала је Женски универзитет Визли у Охају, који је завршила 1872. године^[3]. 1874. године удала се за Чарлса В. Фербанкса, којег је упознала док је радила на Универзитету Визли, док је радила за школске новине^[4]. Из брака са Фербанксом имала је четири сина и једну ћерку^[5][6] :

• Роберт Фернбакс, похађао Јејл
• Ричард М. Фербанкс, похађао Јејл и био капетан у Другом светском рату
• Аделејд Фербанкс, удата за доктора Хораса Алена
• Варен Чарлс Фербанкс
• Фредерик Кол Фербанкс

Корнелија и Чарлс су се преселили у Индијану, где је он почео да извучава закон, а она заједно са њим, давајући му тако подршку. Помогла му је у његовој пракси и охрабрила га да уђе у политику^[4].

Активизам

Била је један од оснивача женског књижевног клуба у Индијанаполису и била председник тог клуба у периоду од 1885. до 1888. године^[7]. У том периоду била је такође унутар Државног одбора за добротворне послове^[4].

Корнелија се 1897. године, са својим супругом, који је у то време био сенатор Сједињених Држава преселила у Вашингтон. 1899. године била је домаћин британско-америчке комисије на путу за Аљаску^[8]. Град Фербанкс на Аљасци је непосредно након тога назван у част њеног мужа.

Корнелија је изабрана за председника Народног друштва Ћерке америчке револуције 1901. године и служила је у два термина у том својству. Током свог мандата помогла је прикупљању средстава за изградњу Меморијалне хале у Вашингтону^[7][9]. Биа је активна и у Џорџ Јуниор организацији, центру за адолесценте^[3].

Након истека мандата, њеног супруга за потпредседника Сједињених Држава, кренули су на путовање светом, 1910. године. Били су на пријему у резиденцији краља Едварда VII^[7][10]. Била је протестантккиња и подржавала мисионарски рад^[4].

Преминула је 24. октобра 1913. године од упале плућа^[1][11]. Сахрањена је поред свог супруга на Краун Хил гробљу у Индијанаполису^[12]

Наслеђе

Корнелија Кол Фербанкс се сматрала снажним прогресивним оперативцем иза политичке сцене, која је помогла да се отвори пут за улазак жена у политику у Сједињеним Државама. Сматрана је способном и великим активистом за женска права, а уз њену помоћ изграђен је и други женски књижевни клуб у Индијанаполису, где је Корнелија била у националном одбору. Остала је упамћена као борац за права жена, која се борила за право учествовање жена у политици у 20. и 21. веку.

Била је једна од најпознатијих жена у Сједињеним Државама током свог времена, и сматрала се паметнијом од њеног мужа^[4]. Уложила је велику своту новца у Корнелија Кол Фербанс фонд, преко којег је помогнуто да се направи Корнелија Кол Фербанкс центар, за лечење зависности од алкохола у Индијанаполису^[13].