Милорад Спасојевић

Милорад Спасојевић (Беране, 25. јул 1908 — Београд, 20. август 1988) био је југословенски и српски глумац.^[1]

Милорад Спасојевић
Датум рођења	(1908-07-25)25. јул 1908.
Место рођења	Беране, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	20. август 1988.(1988-08-20) (80 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Занимање	филмски и драмски глумац
Активни период	1928—1979.
Битна улога	Лелејска гора, Влак без возног реда, Срамно лето
Веза до -а

Биографија

Основну школу похађао је у Пећи, а гимназију је завршио у Нишу. У Културно-уметничком друштву „Абрашевић“ је наступао као глумац аматер, да би 1. августа 1928. године почео да се бави глумом професионално у Повлашћеном позоришту под управом Душана Животића у Врњачкој бањи. Спасојевић је био члан многих путујућих позоришта, под управом Н. Бановића, Јоксимовића и поново Д. Животића од 1930. године, све до Другог светско рата. У периоду од 1935. до 1937. године био је члан Народног позоришта у Нишу и Позоришта Удружења драмских глумаца од 1937. до 1939. године. За време Другог светско рата наступао је на мањим београдским позорницама под управама П. Штола, И. Торђанског, а радио је као чиновник Државног архива Народне библиотеке у Београду^[2].
Од ослобођења Југославије био је ангажован у великом броју позоришта широм земље и то у:

• Народном позоришту у Београду (1944—1945)
• Народном позоришту у Вршцу (1945—1956)
• Народном позоришту у Ужицу (1946—1947)
• Радио драми у Београду (1947—1948)
• Народном позоришту у Приштини (1948—1949)
• Народном позоришту у Врању (1949—1950)
• Народном позоришту у Сарајеву (1950—1951)
• Српском народном позоришту у Новом Саду (1951—1952)
• Народном позоришту на Цетињу (1952—1953)
• Народном позоришту у Никшићу (1953—1954)
• Народном позорушту Бања Луке (1945—1955)
• Народном позоришту Тузла (1955—1960)
• Црногорском народном позоришту у Титограду (1960—1961)
• Народном позоришту у Зрењанину (1961—(1962) и у
• Народном позоришту у Тузли (1962—1964)

Спасојевић је био оснивач послератних позоришта у Вршцу и Ужицу, а једно време и члан Југословенског драмског позоришта^[3] .
Током своје богате каријере, наступао је у разноврсним репертоарима. Доживео је велике успехе тумачећи романтичне и реалистичне ликове у домаћим представама, нарочито у Нушићевим, али и у доста карактерних улога у руском репертоару. Горски вијенац је снимио на грамофонске плоче и тумачио га на гостовањима у читавој земљи.
Током позоришне каријере играо је велики број улога, а посебне за које је добио велика признања су : Неко (Ивкова слава), Надзорник затвора, Први стражар (Број 72), Иво Црнојевић (Максим Црнојевић), Писар (Дорћолска посла), Теча Панта (Госпођа министарка), Лурцион (Хвалисави војник).
У свету филма се први пут појавио 1959. године, када је добио улогу у југословенском филму Влак без возног реда и у филмовима Лелејска гора и Срамно лето у којима је остварио најзначајније филмске улоге у каријери.
Милорадова жена је била Јелена Спасојевић позоришна кројачица, кћерка позната српска глумица Неда Спасојевић (1941—1981), а унука Исидора Минић му се такође бави глумом. Милорад је преминуо је 20. августа 1988. године у Београду.

Филмографија

Год.	Назив	Улога
1950-е
1959.	Влак без возног реда	Мартин, неожењени колониста
1960-е
1966.	Топле године
1967.	Дим
1967.	Кад будем мртав и бео	новинар
1968.	Лелејска гора	Иван Видрић
1969.	Срамно лето
1969.	Дарови моје рођаке Марије (ТВ филм)	Илија
1970-е
1975.	Ђавоље мердевине (ТВ серија)
1975.	Сведоци оптужбе (ТВ филм)
1977.	Хајка (ТВ филм)
1979.	Осма офанзива (ТВ серија)