Невољане

Невољане (алб. ) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.366 становника, већину становништва чине Албанци.^[1]

Невољане
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Вучитрн
Становништво
— 2011.	1.366
Географске карактеристике
Координате	42° 47′ 25″ С; 20° 57′ 13″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	518
Невољане Невољане на карти Србије

Географија

Село је у долини Невољанске (Брусничке) реке, већим делом на њеној левој страни. Разбијеног је типа. Дели се у Доњу и Горњу махалу или у Доње и Горње Невољане. Доње Невољане, у коме су живели Срби, неосетно је разбијено, док је разбијеност Горњег Невољана осетнија. Удаљење између ова два сеоска дела износи 0,5 km.

Историја

Најстарији српски родови у селу потичу са почетка 19. века, док су два рода арбанашког језика и у исламу старија од њих. Представљају се старинцима и истичу српско порекло.

Порекло становништва по родовима

Породице које су живеле у село Невољане:^[2]

Поисламљени и поарбанашени Срби

• Имеровић (6 к.) и Ватоц (4 к.). Сматрају се и сматрају их за старинце. Поисламљивање Ватоца према набрајању муслиманских појасева пада око 1760. Ти су појасеви у 1934. (од поисламљавања) били: Бехрам, Алија, Реца, Зећир, Реџеп (80 година). Имеровићи су ушли у фис Гаш, а Ватоц у Красниће.

Арбанашки родови

• Ковач (3 к.), од фиса Гаша. Старином из Сев. Албаније, а досељен око 1860. из Срдевца у Дреници, где још има свој род. Појасеви од досељења: Адем, Исен, Селман (55 година). Првобитно био чифчија у Имеровића, па доцније купио од њих земљу. Ту су земљу Ковачи 1914. продали адвокату Нешковићу из Београда да би се иселили у Турску. Како се због насталог рата нису иселили, то су отада, односно од свршетка првог светског рата били чифчије у поменутог адвоката.
• Планалије (3 к.), од фиса Тсача,
• Бековић или Трбуј (1 к.), од фиса Краснића, и
• Сагојева (1 к.), од фиса Мзи, доселели 1878. као мухаџири из В. Плане, Трбуње и Сагоњева у Топлици.

Српски родови

• Чичибаба (2 к., Ђурђевдан). Досељени почетком 19. века из Старог Колашина.
• Илићи (3 к., Св. Никола). Досељени кад и Чичибабе, само се не зна одакле.
• Ћосовићи (2 к., Петковдан). Досељени из Старог Колашина око 1830.
• Леповићи (1 к., Петковдан). Исто из Старог Колашина око 1840.
• Пантићи (2 к., Јован Златоусти). Досељени из Кориља (Косовска Митровица) око 1860.
• Дробњаци (1 к., Ђурђевдан). Пресељени око 1800. из истоименог рода у Врници.
• Марковићи (4 к., Св. Кирик). Пореклом су из Црне Горе. Живели су у Валачу (северно од Косовске Митровице), одакле су се око 1870. доселили у Ресник, где су живели око 30 година. Одатле прешли у Гојбуљу и после три године у Невољане. У Валчу су имали своју земљу коју су продали браћи, иначе свуда били чифчије.

Аутоколонисти

• Цвикић (1 к.) 1925. из Грубоша (Лика).
• Пакевић (1 к.) 1925. из Васиљевице (Куршумлија); пореклом из Куча.
• Драгојевић (1 к.) 1926. из Краља (Андријевица).

Колонисти:

• Вековић (1 к.) 1920. из Лушца (Иванград).
• Пауновић (1 к.), Лачковић (3 к.), Миличковић (1 к.) и Бољевић (1 к.) 1922. из Пипера.
• Ивановић (1 к.) 1922. из Лалевића (Даниловград).
• Лакић (1 к.) 1922. из Лакића Куле (Даниловград).
• Перчевић (1 к.) из Косовог Луга (Даниловград).
• Павићевић (1 к.) 1922. из Јеленца (Даниловград).
• Велимировић (1 к.) 1922. из Загарача (Подгорица).
• Вучинић (1 к.) 1922. из Церове Папрати (Никшић).
• Мирић (1 к.) 1922. нз Кадикоћа (Гацко).
• Лазовић (6 к.) 1922. из Рисна (Бока).
• Дракулић (1 к.) 1922. из Коренице (Лика).

Демографија

Демографија[3][1]
Година	Становника
1948.	612
1953.	699
1961.	758
1971.	982
1981.	1.166
1991.	1.311
2011.	1.366

Становништво по националности

Националност	Број	%
Албанци	1,364	99.85
Бошњаци	1	0.07
Непознато/Остало[4]

Према попису из 2011. године, Албанци чине 99,85% популације.