Грачац
насеље у Хрватској From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.
.jpg)
Remove ads
Географија
Лежи на надморској висини од 562 м. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градина 618 м) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац – Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине. Кроз Грачац протиче река Отуча.
Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54 км и од Задра 54 км.
Remove ads
Историја
На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић – Грачац – Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу је још више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.
Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Грачац протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место су потом населиле хрватске избјеглице, већином са подручја Средње Босне. Мањи број углавном старијих Срба се до данас вратио на своја огњишта.
Remove ads
Култура
У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.[1] У Грачацу се налази Црква Вазнесења Господњег, храм Српске православне цркве саграђен 1874. године, који је страдао у Другом свјетском рату. Поп Николај Мандић је најзаслужнији што је држава (али и бројни приложници) финансијски помогла подизање православне цркве у Грачацу, а уз њега и свештеничког дома и школске зграде, вредне 100.000 ф.[2] Та богомоља је била срушена до темеља 1954. године, али је касније обновљена, као и српска православна Капела Светог Марка саграђена на Велебиту 1863. године, а страдала у Другом свјетском рату.[1] У Грачацу постоје и двије римокатоличке цркве, Жупна црква Св. Јурја саграђена 1715. године и нова црква Св. Ивана Крститеља.[3]
Становништво
По попису из 1991. године, велика предратна општина Грачац, која је обухватала данашње општине Грачац и Ловинац, имала је 10.434 становника сљедећег националног састава:
После протјеривања Срба из Републике Српске Крајине августа 1995. године, већинско становништво су постали Хрвати (57,6%), а потом слиједе Срби (38,8%). По попису становништва из 2001. године, општина Грачац имала је 3.923 становника (Хрвати 53,9%, Срби 45,1%).
Према попису становништва из 2011. године, општина Грачац је имала 4.690 становника.[4]
| Срез Грачац[5] | ||||||
| година пописа | 1953. | 1948. | ||||
| Срби | 14.245 | 14.193 | ||||
| Хрвати | 4.334 | 4.640 | ||||
| Словенци | 13 | 13 | ||||
| Југословени / неопредијељени | 6 | |||||
| Мађари | 3 | |||||
| Чеси и Словаци | 1 | |||||
| остали Словени | 2 | |||||
| остали несловени | 10 | |||||
| остали и непознато | 11 | |||||
| укупно | 18.614 | 18.857 | ||||
Национални састав Општине Грачац
Ранији пописи
| Националност[5] | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 3.116 | 2.864 | 2.600 |
| Југословени | 496 | 78 | 5 |
| Хрвати | 62 | 113 | 200 |
| Црногорци | 6 | 11 | 5 |
| Албанци | 8 | 6 | |
| Словенци | 3 | 5 | 7 |
| Муслимани | 7 | 2 | |
| Македонци | 1 | 4 | |
| Мађари | 1 | 2 | |
| остали и непознато | 21 | 64 | 6 |
| Укупно | 3.713 | 3.144 | 2.829 |
Remove ads
Знамените личности
- Георгина Тесла, мајка Николе Тесле
- Ђоко Вјештица, српски новинар
- Петар Шкундрић, српски политичар и бивши министар у Влади Републике Србије
- Данило Станисављевић, четнички војвода и један од вођа устанка Срба у Лици
- Ђуро Дробац, учесник Народноослободилачке борбе
- Милош Мандић, свештеник Српске православне цркве
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads