Перо Морача

Перо Морача (Стекеровци, код Гламоча, 24. новембар 1920 — Београд, 7. јул 1993) био је учесник Народноослободилачке борбе и историчар.

перо морача
Датум рођења	(1920-11-24)24. новембар 1920.
Место рођења	Стекеровци, код Гламоча, Краљевина СХС
Датум смрти	7. јул 1993.(1993-07-07) (72 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	Историчар
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија
Чин	Пуковник

Биографија

Као дијете преселио се 1926. у Жедник код Суботице, гдје му је отац, добровољац у српској војсци у Првом свјетском рату, добио земљу. У Суботици 1936. завршава гимназију када постаје и члан СКОЈ-а. Члан КПЈ постаје 1941. године. Године 1939. започиње студије на Пољопривредно-шумарском факултету у Загребу, које прекида избијањем Другог светског рата, када се прикључује Народноослободилачком покрету Југославије, у коме обавља одговорне дужности политичког комесара чете, 3. батаљона, одреда и Седме крајишке бригаде. Његов брат Милутин Морача био је један од вођа устанка у Босанској Крајини. Од завршетка рата 1945. године, налазио се на разним дужностима у ЈНА. Имао је чин пуковника. Завршио је Вишу војну академију, на којој је касније био шеф Катедре за историју КПЈ. Био је и управник Војног музеја, шеф архива Војноисторијског института у Београду итд. Од 1958. године био је секретар Комисије ЦК СКЈ за историју Партије, у којој заједно са Родољубом Чолаковићем, председником Комисије, организује почетак рада на изучавању историје КПЈ—СКЈ. Од 1960. до 1961. године био је директор Института за историју радничког покрета народа Југославије, а од 1961. до 1968. управник Одељења за историју југословенског радничког покрета у Институту за изучавање радничког покрета (ИРП) у Београду. Године 1969. постаје директор Института за савремену историју, који је постао уједињењем историјског одељења ИРП и Одељења за историју Института друштвених наука у Београду, којим је до тада руководио проф. Драгослав Јанковић. Пензионисан је 1975. Неколико година је био предавач на постдипломским студијама на Катедри за историју Филозофског факултета Београдског универзитета.^[1] Написао је више од 200 научних и стручних радова, углавном из историје партизанског покрета и историје КПЈ/СКЈ.^[2]