Сремска Каменица

Сремска Каменица је градско насеље које се налази у саставу града Новог Сада у Јужнобачком округу, поред Дунава. Део је грађевинског подручја Новог Сада. Простире се од северних падина Фрушке горе до десне обале Дунава. Према попису из 2022. било је 12.632 становника.

Укратко Сремска Каменица, Административни подаци ...

Сремска Каменица
Поглед на град са Дунава
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Становништво
— 2022.	12.632
— густина	406/
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 19″ С; 19° 50′ 26″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	171
Површина	30,2 ²
Сремска Каменица Сремска Каменица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21202 21204 21208
Позивни број	021
Регистарска ознака

Remove ads

Положај

Сремска Каменица припада градској грађевинској зони Новог Сада. Састоји се од централног, ушореног дела, који чине Доња и Горња Каменица, док периферне делове насеља чине Боцке, Татарско брдо, Чардак и Староиришки пут. Остали делови Каменице су углавном викенд насеља: Парагово, Поповица, Главица, Артиљево, Григовац.

Суседна насеља су Петроварадин и Буковац на истоку, Ириг на југу, Лединци и Стари Лединци на западу и делови градског насеља Нови Сад Каменичко острво и Рибарско острво на северу, преко Дунава.

Remove ads

Име града

Име Сремска Каменица је свакако словенског порекла, јер се и код њеног првог назива 'Villa Kamanch' распознаје присуство корена словенске речи камен, те се претпоставља да је име добила по камену кога има на њеном југу и који је неко време експлоатисан на Парагову (Подробне напомене о историји места: Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012).

Историја

Најстарији период

Историја је забележила да су овим крајем пре 2300 година владали, готово 2 века, ратоборни Трибали, моћно Илирско племе. Међутим пре 2100 година, привучени лепотом сремских брежуљака, ливада и шума, келтско племе Скордисци, боље организовани и дисциплинованији, поразили су Трибале и завладали овим крајем.

Сто година касније, пре 20 векова, Скордисци су поражени од Римљана, који су успоставили војне логоре на десној обали Дунава да би заштитили северне границе своје империје од упада варвара који су надирали са севера, из мочвара и ритова простране Панонске низије. Тако су Римљани између Петроварадина и Сремске Каменице подигли велики војни логор и тврђаву 'Кузум'. Како су у близини таквих војних објеката редовно ницала насеља, која су римске легионаре снабдевала храном и осталим потрепштинама, претпоставља се да је још тада на територији Сремске Каменице постојало насеље.

Средњи век

Први сигурнији податак о Каменици, као насељу, потиче из прве половине 13. века. Она се тада у даровници угарског краља Беле IV, која носи датум 8. јул 1237. године, назива 'Villa Kamanch'. Том даровницом се Сремска Каменица као конфисковани посед дарује манастиру у Укурду, који се тада називао Белафонс, а данас Петроварадин.

14. век и почетак 16. века били су златно доба Сремске Каменице. Она се тада прочула као знаменита подунавска варошица у којој су цветали занати, трговина и култура. У списима се 1408. године назива "civitas seu opidum" Каманец, а по подацима из 1439. године зове се Каманец. Хуситски свештеници Валентин и Тома су 1441. у Сремској Каменици завршили превод Светог писма на мађарски. Ово је први целовити превод Библије на мађарски језик познат и као "Хуситска Библија".

Турски период

Најтеже дане у својој историји, Сремска Каменица је преживела у Турском освајачком походу. Први пут су се Турци овде појавили 1520. године, када су разорили многа сремска места, међу којима и Сремску Каменицу. 1526. године, после крвавих борби по јужној Угарској пао је у турске руке и тврди Петроварадин. Тих дана Каменица је поново тешко страдала. Турци су је до темеља разорили и попалили. У записима који говоре о овој пропасти места, каже се да су Турци том приликом просули 7.000 бачви вина, те је оно по Каменици текло као поток, местимично дубок до колена.

После турске најезде, стара Сремска Каменица је опустела. На месту некадашње богате и знамените варошице, лежале су рушевине и паљевине. Од 1526. године када је пала под турску власт, до 1687. Каменица припада Варадинској нахији у Сремском санџаку.

Хабзбуршки период

Од 1702. године аустријске власти Каменицу, отету од Турака, називају Камениц. После 25 година током којих је Каменицом владала аустријска Дворска комора, 1728. године она постаје власништво генерал-барона Ифелина и тако остаје све до 1750. када властелинство опет мења власништво и прелази у посед грофа Марцибањија и његовог зета Карачоњија.

Каменица се брзо развијала и већ 1886. године постаје општина у саставу иришког среза и такво стање остаје све до 1941. године.

Период после Првог светског рата

После Првог светског рата, имање грофа Карачоњија је секвестрирано, ту су смештена ратна сирочад.^[1]

Други светски рат

Током Другог светског рата, у Сремској Каменици усташе су одмах отпочеле пљачкање и развлачење покућства из официрских и подофицирских станова. Жандармеријске школе, из Енглеско-југословенске болнице за децу туберкулозних костију, из многобројних вила и станова Срба, Новосађана, расејаних по каменичким виноградима, затим из Домаћичке школе Краљевског фонда и то у корист тамошње римокатоличке жупне цркве. Усташе су отимале и оно мало понеких ствари, стоке и другог, српским изгнаницима из бачких колонија, који су се непрегледним масама пешице преко Фрушке горе, повлачиле у правцу својих некадашњих огњишта, остављајући за собом, гробове деце, стараца и старица, помрлих од умора и глади и злостављања. Одузимало се одело, обућа, и све до доњег рубља војницима Србима који су се враћали својим кућама у Бачку и обратно из Бачке у Србију.^[2]

У Сремској Каменици прописују се драконске казне за оне који "у одређеном року не скину ћириличне натписе са радњи и кућа". Премазани су сви натписи писани ћирилицом на приватним и јавним зградама. Такође се уништавају и све књиге писане ћирилицом. "Трговачки натписи ћирилски на кућама одмах скинути". На "граду" деспота српског светог Стевана Штиљановића усташе су са дечурлијом полупале национални и верски грб. Све националне слике а на многим местима и иконе покупљене су из надлештва и кућа и спаљене у општинском дворишту.^[3]

У цркви у Сремској Каменици усташе из Осијека „вршили су нужду и оставили је потпуно загађену људским изметом“.^[4]

Каменичка општина

Од успостављања цивилне управе у крајевима освојеним од Турака за време Хабзбуршке монархије Сремска Каменица има своју општину, која као таква остаје све до 1955. године, када је припојена општини Петроварадин при којој је била свега две године, после чега бива припојена општини Нови Сад.

Remove ads

Демографија

У насељу Сремска Каменица живи 8.870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 3.789 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Више информација Демографија, Година ...

Више информација Етнички састав према попису из 2002.‍ ...

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	8.806	78,58%
Хрвати	561	5,00%
Југословени	358	3,19%
Мађари	256	2,28%
Црногорци	141	1,25%
Словаци	102	0,91%
Русини	69	0,61%
Македонци	38	0,33%
Украјинци	34	0,30%
Румуни	21	0,18%
Немци	20	0,17%
Словенци	15	0,13%
Муслимани	14	0,12%
Горанци	10	0,08%
Руси	7	0,06%
Буњевци	7	0,06%
Бошњаци	4	0,03%
Чеси	3	0,02%
Албанци	3	0,02%
Роми	2	0,01%
Бугари	2	0,01%
непознато	117	1,04%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	37	34
80+	49	99
75—79	65	120
70—74	192	231
65—69	334	314
60—64	380	382
55—59	314	364
50—54	400	492
45—49	408	444
40—44	352	365
35—39	367	389
30—34	427	434
25—29	399	431
20—24	396	362
15—19	353	350
10—14	345	330
5—9	342	322
0—4	300	282
Просек :	37,6	39,3

Више информација Година пописа, 1948. ...

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	902	978	1.262	1.687	2.476	2.686	3.789

Више информација Број чланова, 10 и више ...

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	675	946	834	903	280	105	32	7	2	5	2,92

Више информација Пол, Укупно ...

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.473	1.324	2.813	146	183	7
Женски	4.811	1.105	2.835	635	226	10
УКУПНО	9.284	2.429	5.648	781	409	17

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.045	50	7	23	399
Женски	1.771	29	2	5	230
Укупно	3.816	79	9	28	629

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	45	221	438	57	190
Женски	18	62	374	64	39
Укупно	63	283	812	121	229

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	31	94	109	70	121
Женски	65	106	83	147	400
Укупно	96	200	192	217	521

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	125	2	0	63
Женски	117	3	2	25
Укупно	242	5	2	88

Remove ads

Верски објекти

Овде се налазе Црква Рођења Пресвете Богородице, Црква Светог пророка Илије, Црква свете великомученице Марине на Парагову и Римокатоличка црква Светог крижа.

Здравство

У Сремској Каменици су лоцирани Институт за кардиоваскуларне болести Војводине, Институт за плућне болести Војводине и Институт за онкологију Војводине.

Образовање

У центру Сремске Каменице налази се Основна школа „Јован Јовановић Змај“, основана 1951, која носи име дечјег песника Јована Јовановића Змаја.

У Сремској Каменици постоји и Школски центар за полицијску обуку МУП-а Србије. Такође, у Сремској Каменици је лоциран и највећи приватни универзитет у Војводини — Универзитет Едуконс. Оснивач овог универзитета је каменчанин проф. др Александар Андрејевић, а један од професора који предаје на универзитету је такође каменчанин проф. др Бранислав Радновић.

Овде је постојао и приватни факултет Фабус, основан 2001. године.

Remove ads

Саобраћај

Сремска Каменица је саобраћајно повезана са Новим Садом преко Моста слободе, а тренутно се гради и нови мост преко Дунава, западно од центра Сремске Каменице. Кроз Сремску Каменицу воде путеви ка Иригу и Руми (на југу) и ка Беочину (на западу).