Пореч

За друге употребе, погледајте страницу Пореч (вишезначна одредница).

Пореч (итал. - транскр. Паренцо, лат. ) је град у Хрватској, у Истарској жупанији. Смештен је на западној обали полуострва Истре. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 16.696 становника, а у самом насељу је живело 9.684 становника.^[1]

Пореч
Поречка рива
Застава
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Истарска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	9.684
Агломерација (2011)	16.696
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 38″ С; 13° 35′ 43″ И
Временска зона	(), лети ()
Пореч Пореч на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Лорис Першурић
Поштански број	52440
Позивни број	+385 52
Регистарска ознака	PU
Веб-сајт

Географија

Пореч се налази на 45.227 степени северне ширине и 13.595 степени источне дужине. Лежи на надморској висини од 29 m.

Град, који је стар готово две хиљаде година, налази се у луци коју од мора штити острвце Свети Никола. Од око 10.500 становника града, већина живи у предграђима. Поречка општина има укупно 20.000 становника. Поречка регија или Порештина покрива 142 км², с обалом дугом 37 км, од реке Мирне код Новиграда на северу до Фунтане и Врсара на југу.

Клима је врло блага, без летних спарина. Август је најтоплији месец с просечно 30 °C и ниском влагом, а јануар најхладнији, с просечно 5 °C. Град има више од 3.850 сунчаних сати у години, што је у просеку више од 10 сати сунца на дан. Температура мора може се подићи до 28 °C, што је више од температура у јужној Хрватској. Просечне годишње падавине од 920 мм равномерно су распоређене током године. У Поречу дува бура са севера и зими доноси хладно и сунчано време, југо, топли ветар који с југа доноси кишу, и маестрал, летњи поветарац који дува с мора на копно.

У близини се налази шпиља Баредине, једини отворени геолошки споменик у Истри. Лимски канал је морски залив попут фјорда који улази у унутрашњост 12 км, а настао је због деловања реке Пазинчице. У њему се понекад налазе громаде кварца које изложи деловање мора.

Околина има богато средоземно растиње, са шумама борова и зеленом макијом. Тло чини плодна црвена земља, црљеница, заједно с камењем. Црљеница је добра за пољопривреду (житарице, воћњаци, маслиници, повртњаци). Данас производња органске хране, маслина, грожђа, квалитетних сорта вина као што су Малвазија, Боргоња, Мерлот, Пинот и Теран, чини важан део поречке привреде.

Становништво

Град Пореч

Према последњем попису становништва из 2001. године у граду Поречу су живела 15.870 становника^[2] који су живели у 4.828 породичних и 1.211 самачких домаћинстава.^[3]

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.^[4]

година пописа	1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.
бр. становника	4.721	5.201	6.047	6.864	8.172	10.122	10.005	10.261	7.736	6.752	6.693	7.485	10.382	13.173	15.870

• напомене:Настао из старе општине Пореч. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи део података за општину Свети Ловреч, а истих година је део података садржан у општини Свети Ловреч. До 1991. део података је садржан у општини Врсар.

Пореч (насељено место)

Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Пазин било је 10.448 становника, који су живели у 2.922 породичних и 784 самачка домаћинства.

година пописа	1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.
бр. становника	2.461	2.712	3.094	3.461	3.968	4.854	4.501	4.773	3.166	2.833	3.305	4.713	7.376	9.250	10.448

• напомене:У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеље Чрвар, као и део података у 1880. У 1857., 1869. и од 1921. до 1948. садржи податке за насеље Гарбина. У 1921. и 1931. део података је садржан у насељима Мугеба и Нова Вас. У 2001. повећано за насеља Вели Мај, Вранићи код Пореча, Гулићи, Мали Мај, Матерада Мај и Шпадићи те за део подручја насеља Фунтана (општина Врсар), за који су подаци до 1991. садржани у насељу Фунтана (општина Врсар). Садржи податке за наведена бивша насеља Вели Мај, Вранићи код Пореча, Гулићи, Мали Мај и Шпадићи од 1857. до 1991. и Матерада Мај од 1948. до 1991.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Пореч је имало 7.585 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			4.336	57,16%
Срби			503	6,63%
Италијани			403	5,31%
Југословени			309	4,07%
Албанци			279	3,67%
Муслимани			114	1,50%
Словенци			79	1,04%
Мађари			41	0,54%
Црногорци			33	0,43%
Македонци			26	0,34%
Словаци			11	0,14%
Немци			6	0,07%
Турци			5	0,06%
Бугари			4	0,05%
Украјинци			4	0,05%
Чеси			3	0,03%
Аустријанци			2	0,02%
Пољаци			2	0,02%
Руси			2	0,02%
Јевреји			1	0,01%
Роми			1	0,01%
Русини			1	0,01%
остали			15	0,19%
неопредељени			198	2,61%
регион. опр.			1.115	14,70%
непознато			92	1,21%
укупно: 7.585

Историја

Место је насељено још у праисторији. Током 2. века п. н. е., подигнут је римски каструм на малом полуострву, који је био 400 м дуг и 200 м широк, и на којем се данас налази језгро старога града. За време владавине цара Августа у 1. веку, каструм је службено проглашен градом и укључен у римску колонију . У 3. веку град је већ имао организовану хришћанску заједницу и ранохришћански црквени комплекс. Еуфразијева базилика је саграђена у 5. веку.

Кад је Римско царство пало 476. године, град је потпадао под разне владаре и силе. Прво су га држали Остроготи, а након 539. завладала је Византија. Крајем 6. века стигли су Хрвати и саградили прво трајно насеље око 620. године. Након 788. град је био под влашћу Франака. Уследило је кратко раздобље независности у 12. веку, а онда су завладали аквилејски патријарси. Пореч је 1267. потпао под Млетачку републику, која је владала дуже од пет столећа. Крајем 18. века прво га је преузео Наполеон, а онда Аустрија 1797. Од 1861. Пореч је био главни град Истре, седиште покрајинског сабора са школама, те управним и судским установама. Неколико десетлећа (1920—1943) био је под Италијом, да би од 1945. постала део Југославије. Већински италијански град изгубио је свој карактер, јер су након Другога светскога рата у италијанске напуштене куће и зграде насељени Хрвати.

Привреда

Кроз целу историју овог подручја, све до доласка туризма, становници су живели готово искључиво од земљорадње и рибарства. Зато Пореч нема никакве знатније индустрије осим прехрамбене. Данас је главни извор прихода туризам. У порасту су сектори трговине, банкарства и комуникација.

Цене некретнина су врло високе због престижног положаја.

Туризам

Аустријско паробродско друштво Лојд из Трста отворило је 1844. туристичку руту на којој је био и Пореч. Већ је 1845. штампан први туристички водич с описом и сликама града. Аустроугарска аристократија га је открила 1866, кад је аустријска надвојвоткиња Стефани представила град широј јавности тиме што је упловила у поречку луку на својој јахти Phantasy. Надвојвода Карло Стефан и надвојвоткиња Марија Терезија Аустријска провели су овдје одмор 1867, док је Карло Лудвиг дошао 1868. Најстарији хотел и заштитни знак историје поречког туризма је Ривијера, изграђена 1910. После су подигнути Парентино и други хотели.

Иако је непознат изван граница Европе, Пореч је још од седамдесетих година прошлог века неприкосновени главни град хрватског туризма, јер славна и традиционална летовалишта као што су Пула, Задар, Шибеник, Сплит, па и Корчула Марка Пола или Дубровник, бисер Јадрана, нису ни близу овом туристичком диву по броју ноћења. Поречких тридесетак хотела има више од 95.000 кревета, а ту је и 13 ауто-кампова, нудистички кампови, 16 апартманских комплекса, виле, бунгалови и породичне куће. То је невероватан број с обзиром на величину самога града. Туристичка је инфраструктура намерно раштркана дуж 37 километара обале између Мирне и Лимског канала. На југу су велики самостални центри као Плава Лагуна, Зелена Лагуна, Бијела Увала и Бруло. На северу су Матерада, Червар-Порат, Улика и Лантерна. Овде одседне више од 30% туриста на западној обали Истре, туристички најинтензивнијем подручју Хрватске.

Та летња „предграђа“ имају своје хотеле, плаже, кампове, марине, робне куће, превозна средства, игралишта, забаву и разне дућане. У летњој сезони у Порештини се привремено нађе и по 120.000 људи. С обзиром да се људи преко дана купају изван града, навече долази до туристичке навале на стари град, који је тада пун гомила шетача из свих европских земаља, а услуге им нуде дућани, ресторани, диско клубови и барови, као и бројне галерије.

У раздобљу изван летње сезоне, Пореч је дестинација викенд-туриста из Хрватске, Словеније, Аустрије, и поготово Италије. Спортска инфраструктура је развијена и користи се целе године.

Споменици и знаменитости

Стари је град сачувао распоред улица староримског каструма. Главне су улице и још сачуване у изворном древном облику. Марафор је био римски трг (форум) с два храма. Један од њих, подигнут у 1. веку, посвећен је римском богу Нептуну, широк је 30 м, а дуг 11 м. Сачувано је пар кућа из романичког раздобља (Романичка кућа на Марафору), као и неколико дивних млетачких готичких палата. Истарска саборница, изворно фрањевачка готичка црква из 13. века, преуређена је у барокном стилу у 18. веку.

Комплекс Еуфразијеве базилике из 5. века, који је на мјесту изворне цркве први пут проширен у 6. веку под Византијом и бискупом Еуфразијем, представља најважнији и највреднији културни споменик Пореча, а УНЕСКО ју је 1997. заштитио као споменик Светске баштине.

Град је био опасан одбрамбеним зидинама од 12. до 19. века.

Саобраћај

Путеви су главне саобраћајнице. Пореч је добро повезан с остатком Истре и свим већим градовима у околини, као што су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб. Најближи комерцијални аеродром налази се у Пули. Поморски је саобраћај изгубио на важности, осим за туристичке излете, првенствено дуж истарске обале и у Венецију. Најближа железничка пруга је у Пазину, који је седиште Истарске жупаније. Године 1902. изграђена је ускоколосечна железничка пруга од Трста до Пореча, по имену Парензана, а укинута је 1935.

Види још

• Мавр Поречки