Јосип Ђерђа (политичар)

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Јосип Ђерђа.

Јосип Ђерђа (хрв. ; Арбанаси, код Задра, 11. фебруар 1911 — Београд, 18. фебруар 1990) био је дипломата, публициста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.

јосип ђерђа
Јосип Ђерђа
Датум рођења	(1911-02-11)11. фебруар 1911.
Место рођења	Арбанаси, код Задра, Аустроугарска
Датум смрти	18. фебруар 1990.(1990-02-18) (79 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1934.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Чин	пуковник у резерви
Одликовања

Биографија

Рођен је 1911. године у Арбанасима код Задра. По завршетку четири разреда класичне гимназије, заједно је с оцем и браћом пребегао из Задра у Југославију 1930. године.

Дошавши у Загреб 1933, укључио се у комунистички покрет и постао члан Комунистичке партије Југославије 1934. године.^[1] Због комунистичке делатности био је ухапшен и осуђен на робију у Сремској Митровици, коју је служио од 1935. до 1938. године.

Године 1941. прикључио се Народноослободилкачком покрету Југославије. Био је секретар Агитпропа Централног комитета КП Хрватске и уређивао „Вјесник「 до јануара 1943. године. Затим је покренуо и до половине 1944. уређивао лист „Напријед「, гласило КПХ.^[1]

Након рата, радио је као начелник одељења у Президијуму владе ФНРЈ, али је убрзо прешао у дипломатску службу обављајући функције посланика, амбасадора, шефа мисија, саветника и помоћника државног секретара за спољне послове (1945—1963). Био је амбасадор Југославије у Албанији (1945—1948), Мађарској, Бугарској (1948—1949), Индији (1950—1951), Бурми и Египту (1956—1963). Био је један од теоретичара и тумача политике несврстаних.

Био је биран и у највише органе политичких организација: члан ЦК СКХ (1948—1958) и Председништва ССРН Југославије (1966—1970). У више мандата био је посланик у Савезној скупштини (1963—1972), те њен потпредседник (1970—1972). На ту је функцију поднео оставку 1972, објавивши јавно да се не слаже с прекидом политике коју је спроводило руководство СРХ до 21. седнице Председништва СКЈ у Карађорђеву 1971. године.^[1]

Умро је 18. фебруара 1990. године у Београду.

Публицистика

О међународној политици и односима те политици несврставања писао у часописима „Међународна политика「 (1952—1971) и „Међународни проблеми「 (1952—1971, 1975) те као стални или повремени коментатор у недељницима и дневницима „Ослобођење「, „Рад「, „Вјесник「, „Вјесник у сриједу「 и „Данас「.