Теодорос Ангелопулос

Теодорос Ангелопулос (грч. ), познат и као Тео Ангелопулос (27. април 1935 — Пиреј, 24. јануар 2012) био је грчки филмски режисер, сценариста и продуцент, добитник бројних филмских награда на фестивалима широм света.

Теодорос Ангелопулос
Тео Ангелопулос у Атини 2009.
Друга имена	Тео Ангелопулос
Датум рођења	(1935-04-27)27. април 1935.
Место рођења	Атина, Друга грчка република
Датум смрти	24. јануар 2012.(2012-01-24) (76 год.)
Место смрти	Пиреј, Грчка
Супружник	Фиби Економопулу (од 1980)
Веза до -а

Биографија

Ангелопулоса сматрају класиком грчког интелектуалног филма који је захваљујући њему постао познат и светској јавности. Почео је са краткометражним филмовима 1963. и на почетку се углавном бавио историјом Грчке, као у трилогији „Дани 1936」 из 1972, „Путујући глумци」 1975. и „Ловци」 1977, кроз које приказује новију грчку историју. Каснија остварења, која су му донела и светску славу, бавила су се како грчком митологијом, тако и савременим политичким темама.

Био је један од чланова жирија на 28. Берлиналу 1978. године.^[1]

У богатој каријери која је трајала четрдесет година добио је бројна признања, од којих је свакако највећа Златна палма на Канском филмском фестивалу за филм „Вечност и један дан」 1998. године.

Добијао је награде и на Берлинском форуму, Мостри, Јапану. Експериментални филм „Александар Велики」 добио је 1980. награду „Златни лав」 у Венецији, док је за „Предели у магли」 добио сребро на Венцијанском фестивалу 1988. „Прекинути корак роде」 1991. награђен је у Болоњи и на фестивалу у Сиднеју. За филм „Поглед Одисеја」 припала му је посебна награда критике на Канском фестивалу 1995.

После освајања „Златне палме」 у Кану 1998. за филм „Вечност и један дан」, чувени грчки режисер скренуо је на себе пажњу и филмовима, „Плачући луг」, „Прашина времена」 снимљен 2008. и „Невидљиви свет」 2011. Британски филмски критичари Дерек Малколм и Дејвид Томсон су Ангелопулоса прогласили за једног од највећих светских режисера.^[2][3]

Правник по образовању, Ангелопулос је радио и као новинар и филмски критичар, био је оснивач часописа „Савремени филм」. Био је почасни професор Бриселског универзитета, и Универзитета у Есексу, Нантера у Паризу. Његов препознатљив стил били су лагани, дуги кадрови, епизоде праћене нарацијом као што је, рецимо, његов филм „Путујући свирач」, сцене доведене до перфекције.

Током снимања филма „Друго море「 у Пиреју, на њега је приликом преласка улице налетео мотоцикл и нанео му тешке телесне повреде. Преминуо је од последица удеса 24. јануара 2012. године.^[4] Очевици кажу да се све одиграло у секунду: 77-годишњи Ангелопулос је у сумрак, негде око 19 часова прелазио коловозну траку прометне саобраћајнице у јужном предграђу како би нешто објаснио глумцима када је на њега налетео мотор. Режисер је одмах превезен у болницу али су повреде биле врло тешке и лекари који су се за његов живот борили неколико сати, нису успели да га спасу.^[5]