Франкофонија
међународна организација From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Међународна организација Франкофонија (ОИФ) је међународна организација која представља скуп држава, земаља и регија које користе француски као национални језик, службени језик, језик међународне комуникације и као радни језик. Франкофонија је француски израз, скован 1880. од стране француског географа Онезима Реклија (), брата Елизеја Реклија (), којим је означио заједницу људи и држава које користе француски језик.
Франкофонију чини 53 земље чланице, две (Кипар, Гана) придружене земље и тринаест земаља (Јерменија, Аустрија, Хрватска, Грузија, Мађарска, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Србија, Украјина и Мозамбик) посматрача на самитима ове организације. У свакој од ових земаља француски језик се користи бар у минималној мери. Неколико земаља чланица имају лош ниво заштите људских права и демократије. Предложене мере у виду санкција су расправљане неколико пута, али нису одобрене.
Модерна Франкофонија је створена 1970. Њен мото је једнакост, комплементарност и солидарност (). У почетку, Франкофонија је била мали клуб северних земаља у којима се прича француски, док је данас то важна међународна организација чије земље чланице сарађују на пољу културе, науке, економије, правде и мира. Заједно са осталим организацијама као што је УНЕСКО, Франкофонија ради на развијању лингвистике и културе у ери глобализма. Тесно сарађује са неким сличним организацијама шпанског и португалског језика (видети: Латинска унија и Заједница земаља португалског језика).
Remove ads
Структура
Међународна организација Франкофонија има статус посматрача на седницама Савета безбедности УН.
Самити
Самити Франкофоније се одржавају сваке две године, када лидери земаља чланица имају могућност да сретну и развију стратегије и циљеве организације. Важно је напоменути да је оригинални оснивач Франкофоније био Самуел де Шамплен ().
Претходни самити
- Париз, Француска (1986)
- Квебек, Канада (1987)
- Дакар, Сенегал (1989)
- Париз, Француска (1991)
- Маурицијус (1993)
- Котоноу, Бенин (1995)
- Ханој, Вијетнам (1997)
- Монктон, Канада (1999)
- Бејрут, Либан (2002)
- Уагадугу, Буркина Фасо (2004)
- Букурешт, Румунија (2006)
- Град Квебек, Канада, (2008) (поводом 400 година од оснивања града Квебека)
- Монтре, Швајцарска (2010)
- Киншаса, Демократска Република Конго (2012)
- Антананариво, Мадагаскар (2014)
- Дакар, Сенегал (2016)
- Јереван, Јерменија (2018)
- Ђебра, Тунис (2020)
Министарске конференције
Стални савет
Стални савет Франкофоније се састоји од амбасадора земаља чланица и, као министарским конференцијама, његов главни задатак је планирање будућих самита и надгледање имплементације одлука самита на бази „дан за даном“.
Међувладина агенција
Међувладина агенција Франкофоније је главни оператор културне, научне, техничке, економске и правничке кооперације програма и одлука самита. Седиште Агенције је у Паризу, а три огранка се налазе у Либрвилу (Габон), Ломеу (Того) и Ханоју (Вијетнам).
Remove ads
Чланови

Службени списак чланица је доступан на интернет презентацији Франкофоније.
По континентима:
Европа
Северна и Јужна Америка
Канада
Њу Брансвик (учествује влада)
Квебек (учествује влада)
Онтарио (посматрач, али могуће чланство у будућности))
САД
Луизијана (посматрач, али могуће чланство у будућности))
Доминиканска Република
Хаити
Света Луција
- Француске прекоморске територије:
Африка
Азија
Океанија
Remove ads
Види још
- Француско колонијално царство
- Колонизација Африке
- Културна разноликост
- Образовање
- Заједница држава португалског језика
- Латинска унија
- Комонвелт
Напомене
- ^✼ Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Remove ads
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads