Лилијан Гилбрет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Лилијан Гилбрет (енгл. ; Оукланд, 24. мај 1878 — Финикс, 1. фебруар 1972), једна је од првих жена са докторском дисертацијом, и то из области психологије менаџмента; међу првима је указала на значај људског фактора у менаџменту. Лилијан, која се сматра првим правим индустријским/организационим психологом, је са својим супругом, са којим је у браку била од 1904, а касније га надживела читавих 48 година, радила је на проучавању напора радника и студији покрета. Након Студије покрета (, 1911. године), заједно су објавили још 2 књиге, Студију замора (, 1916. године) и Примењену студију покрета (, 1917. године).
Remove ads
Научни менаџмент
Истицала је да научни менаџмент мора да се фокусира на две ствари истовремено – анализу и синтезу. Помоћу анализе се радни задаци растављају на основне делове – елементе. Помоћу синтезе они се поново реконструишу тако да укључују само оне елементе који су неопходни за ефикасан рад.
Касније се окренула питањима унапређења индивидуалног благостања радника, са циљем да научни менаџмент помогне радницима да остваре свој максимални потенцијал као људска бића. После Френкове изненадне смрти, Лилијан је наставила његов, али и свој рад.
Године 1924. ишла је у Праг на Прву међународну конференцију о менаџменту. У периоду од 1935. до 1948. године предавала је на Универзитету Пердју, од 1941. до 1943. на Колеџу за инжењеринг у Њуарку () и 1955. на Универзитету у Висконсину ().
Дуги низ година је носила репутацију „прва америчка дама менаџмента“.
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads