1. фебруар

1. фебруар је тридесет други дан у години у Грегоријанском календару. 333 дана (334 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1701 — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа.
• 1748 — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996.
• 1793 — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији.
• 1840 — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету.
• 1893 — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету.
• 1896 — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој.
• 1896 — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми.
• 1901 — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба.
• 1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату.
• 1924 — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету.
• 1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.
• 1946 — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација.
• 1946 — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.
• 1974 — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи.
• 1979 — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава.
• 1990 — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране.
• 1991 — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.
• 1992 — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.
• 1995 — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове.
• 1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.
• 2000 — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва.
• 2002 —
  • На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу.
  • Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност.
• 2003 — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.
• 2021 — Војни пуч: Војска Мјанмара извела је ухапсила председницу Владе Аунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.

Рођења

• 1659 — Јакоб Рогевен, холандски истраживач. (прем. 1729)^[1]
• 1768 — Жак Лористон, француски маршал и дипломата. (прем. 1828)^[2]
• 1878 — Алфред Хајош, мађарски пливач и архитекта. (прем. 1955)^[3]
• 1878 — Милан Хоџа, словачки политичар, државник и публициста. (прем. 1944)^[4]
• 1884 — Јевгениј Замјатин, руски књижевник и преводилац. (прем. 1937)^[5]
• 1894 — Џон Форд, амерички редитељ. (прем. 1973)^[6]
• 1901 — Кларк Гејбл, амерички филмски глумац. (прем. 1960)^[7]
• 1902 — Јован Карамата, српски математичар. (прем. 1967)^[8]
• 1905 — Емилио Сегре, италијанско-амерички физичар и Нобеловац. (прем. 1989)^[9]
• 1915 — Стенли Метјуз, енглески фудбалер. (прем. 2000)^[10][11]
• 1922 — Соја Јовановић, филмски, позоришни и ТВ редитељ. (прем. 2002)^[12]
• 1922 — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица, сопран. (прем. 2004)^[13]
• 1928 — Том Лантош, амерички политичар мађарског порекла. (прем. 2008)^[14]
• 1931 — Ијаџудин Ахмед, бангладешки политичар.(прем. 2012)^[15]
• 1931 — Борис Јељцин, председник Русије.(прем. 2007)^[16]
• 1933 — Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница и дописни члан САНУ. (прем. 2014)^[17]
• 1942 — Тери Џоунс, велшки глумац, писац, комичар, сценариста, редитељ и историчар. (прем. 2020)^[18]
• 1946 — Елизабет Слејден, енглеска глумица. (прем. 2011)^[19]
• 1958 — Борче Средојевић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер.^[20]
• 1964 — Лајнус Роуч, енглески глумац.
• 1965 — Стефани од Монака, принцеза Монака.^[21]
• 1965 — Брендон Ли, амерички глумац. (прем. 1993)^[22][23]
• 1966 — Лоран Гарније, француски ди-џеј и продуцент електронске музике.^[24]
• 1967 — Александар Дунић, српски глумац.^[25]
• 1968 — Лиса Мари Пресли, америчка музичарка. (прем. 2023)^[26]
• 1969 — Габријел Батистута, аргентински фудбалер.^[27][28]
• 1969 — Брајан Краус, амерички глумац.^[29]
• 1971 — Златко Заховић, словеначки фудбалер.^[30][31]
• 1971 — Мајкл Си Хол, амерички глумац.^[32]
• 1972 — Дејан Зечевић, српски редитељ и сценариста.^[33]
• 1973 — Јуриј Ландман, холандски музичар.^[34]
• 1973 — Сара Маклауд, аустралијска музичарка.
• 1978 — Кејнан, сомалско-канадски музичар.^[35]
• 1982 — Гевин Хенсон, велшки рагбиста.^[36][37]
• 1983 — Ивета Бенешова, чешка тенисерка.^[38]
• 1983 — Кевин Мартин, амерички кошаркаш.^[39]
• 1984 — Дарен Флечер, шкотски фудбалер.^[40][41]
• 1986 — Јорит Бергсма, холандски брзи клизач.^[42][43][44]
• 1992 — Патрик Јанг, амерички кошаркаш.^[45]
• 1994 — Хари Стајлс, енглески музичар и глумац.^[46]
• 1998 — Зе Маркос, бразилски фудбалер.^[47][48]
• 1998 — Алекса Раданов, српски кошаркаш.^[49][50]

Смрти

• 772 — Папа Стефан III. (рођ. 720)^[51]
• 992 — Џавхар, фатимидски генерал.
• 1222 — Алексије I Велики Комнин, трапезунтски цар. (рођ. 1181)^[52]
• 1328 — Шарл IV Лепи, краљ Француске (рођ. 1294)^[53]
• 1691 — Папа Александар VIII. (рођ. 1610)^[54]
• 1733 — Август II Јаки, саксонски кенз и краљ Пољске. (рођ. 1670)^[55]
• 1851 — Мери Шели, британска књижевница. (рођ. 1797)^[56]
• 1903 — Џорџ Габријел Стокс, англо-ирски математичар и физичар. (рођ. 1819)^[57]
• 1905 — Освалд Ахенбах, немачки сликар (рођ. 1827)^[58]
• 1908 — Милован Глишић, српски књижевник. (рођ. 1847)^[59]
• 1944 — Пит Мондријан, холандски сликар и теоретичара уметности. (рођ. 1872)^[60]
• 1957 — Фридрих Паулус, немачки генерал. (рођ. 1890)^[61]
• 1958 — Клинтон Дејвисон, амерички физичар и Нобеловац. (рођ. 1881)^[62]
• 1966 — Хеда Хопер, америчка глумица и новинарка. (рођ. 1885)^[63]
• 1966 — Бастер Китон, амерички филмски глумац и режисер. (рођ. 1895)^[64]
• 1976 — Вернер Хајзенберг, немачки физичар и Нобеловац. (рођ. 1901)^[65]
• 1986 — Алва Мирдал, шведски социолог и политичар. (рођ. 1902)^[66]
• 1994 — Радован Самарџић, историчар. (рођ. 1922)^[67]
• 2012 — Вислава Шимборска, пољска песникиња, есејиста и преводилац. (рођ. 1923)^[68]
• 2014 — Максимилијан Шел, аустријско—швајцарски глумац. (рођ. 1930)^[69]
• 2020 — Енди Гил, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и соло гитариста групе . (рођ. 1956)^[70]

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Макарија Великог
  • Преподобног Макарија Александријског
  • Светог Арсенија - епископа крфског
  • Светог Марка - архиепископа ефеског
  • Блаженог Теодора

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Jacob Roggeveen”. web.archive.org. 2016-10-07. Архивирано из оригинала 07. 10. 2016. г. Приступљено 2021-02-05.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
2. „Jacques-Alexandre-Bernard Law Lauriston (1768-1828)”. www.frenchempire.net. Приступљено 2021-02-05.
3. „Alfréd Hajós | Hungarian athlete”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
4. „Prevoz telesnych pozostatkov Dr. Milana Hodžu”. web.archive.org. 2003-08-16. Архивирано из оригинала 16. 08. 2003. г. Приступљено 2021-02-05.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
5. „Yevgeny Zamyatin | Biography & Books”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
6. „John Ford | Biography, Films, Assessment, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
7. „Clark Gable | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
8. „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2021-02-05.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
9. „Emilio Segrè | Italian-American physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
10. „England Players - Stan Matthews”. www.englandfootballonline.com. Приступљено 2021-02-05.
11. „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 2021-02-05.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
12. „Soja Jovanović”. Samo lepa sećanja (на језику: енглески). 2012-02-13. Приступљено 2021-02-05.
13. „Renata Tebaldi | Italian singer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
14. „Tom Lantos”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 2021-02-05.
15. „Iajuddin Ahmed | president of Bangladesh”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
16. „Boris Yeltsin | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
17. „Velmar-Jankovic Svetlana”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2021-02-05.
18. Pulver, Andrew (22. 1. 2020). „Terry Jones, Monty Python founder and Life of Brian director, dies aged 77”. The Guardian. Приступљено 22. 1. 2020.
19. Hadoke, Toby (20. 4. 2011). „Elisabeth Sladen obituary”. The Guardian. Приступљено 1. 2. 2020.
20. „Sredojević, Borče Sredojević - Footballer”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2021-02-05.
21. „Biographie - Palais Princier de Monaco”. web.archive.org. 2013-07-23. Архивирано из оригинала 23. 07. 2013. г. Приступљено 2021-02-05.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
22. „Brandon Lee | Biography, Movie Highlights and Photos”. AllMovie (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
23. „Brandon Lee”. www.tcm.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
24. „Laurent Garnier”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
25. „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2022-01-20.
26. „Lisa Marie Presley”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
27. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Gabriel Batistuta”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
28. „Gabriel Batistuta - Player profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
29. „Brian Krause - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
30. Strack-Zimmermann, Benjamin. „Zlatko Zahovič”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
31. „ForaDeJogo.net - Zahovic (Zlatko Zahovic)”. ForaDeJogo. Архивирано из оригинала 05. 11. 2020. г. Приступљено 2021-02-05.
32. „Michael C. Hall - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
33. „altcine - Dejan Zecevic”. www.altcine.com. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-05.
34. „Yuri Landman | FAQ” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 03. 2021. г. Приступљено 2021-02-05.
35. „K’Naan | Biography, Songs, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
36. „Squad Profiles | Wales | Welsh Rugby Union | Official Website : Wales…”. archive.is. 2013-06-15. Архивирано из оригинала 15. 06. 2013. г. Приступљено 2021-02-05.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
37. „Gavin Lloyd Henson”. ESPN scrum. Приступљено 2021-02-05.
38. „Billie Jean King Cup- Players”. www.billiejeankingcup.com. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-05.
39. „Kevin Martin Official Site - Youth”. KMart23.com. Kevin Martin Official. Приступљено 2. 2. 2020.
40. „Darren Fletcher - Player profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
41. „Darren Fletcher | Football Stats | No Club | Age 37 | 1999- | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2021-02-05.
42. „Jorrit BERGSMA - Olympic Speed skating | Netherlands”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 2021-02-05. Приступљено 2021-02-05.
43. „SS - Person Bio”. www.isu.html.infostradasports.com. Приступљено 2021-02-05.^{[мртва веза]}
44. „Jacob Jorrit BERGSMA”. Olympic Channel. Приступљено 2021-02-05.
45. „YOUNG, PATRIC - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2021-02-05.
46. Rogers, Jude (14. 5. 2017). „Harry Styles: teen star turned serious player?”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 24. 10. 2017. г. Приступљено 24. 10. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
47. „Brazil - Zé Marcos - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. uk.soccerway.com. Приступљено 2021-02-05.
48. „Ze Marcos | Football Stats | Rad | Age 23 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2021-02-05.
49. j.t.d, ABA liga. „Aleksa Radanov > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
50. „RADANOV, ALEKSA - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2021-02-05.
51. „Stephen III (or IV) | pope”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
52. „Alexios I Megas Komnenos, Emperor of Trebizond”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2022-01-20.
53. „Charles IV | king of France | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
54. „Alexander VIII”. personendatenbank.germania-sacra.de. Приступљено 2021-02-05.
55. „Augustus II | king of Poland and elector of Saxony”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
56. Marsh, Nicholas (2009). Mary Shelley: Frankenstein. Basingstoke: Palgrave Macmillan. стр. 197. ISBN 978-0-23020-097-5.
57. „George Stokes - Biography”. Maths History (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
58. „Oswald Achenbach | German painter”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
59. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 215.
60. „Piet Mondrian | Biography, Paintings, Style, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
61. „Friedrich Paulus | German military officer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
62. „Clinton Joseph Davisson | American physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
63. „Hedda Hopper | Biography, Movie Highlights and Photos”. AllMovie (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
64. „Buster Keaton | Biography, Movies, Assessment, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
65. „Werner Heisenberg | Biography, Nobel Prize, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
66. „Alva Reimer Myrdal | Swedish diplomat”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
67. „Члан САНУ”. web.archive.org. 2014-02-22. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 2021-02-05.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
68. „Вислава Шимборска | Поезија суштине”. www.poezijasustine.rs. Приступљено 2021-02-05.
69. „Maximilian Schell – Broadway Cast & Staff | IBDB”. www.ibdb.com. Приступљено 2021-02-05.
70. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Преминуо Енди Гил, гитариста бенда "Gang of Four"”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-05.