Заједница непризнатих држава

From Wikipedia, the free encyclopedia

Заједница непризнатих држава
Remove ads

Заједница непризнатих држава (рус. ), раније и често називана и Савез непризнатих држава (рус. ), позната по акрониму СНГ-2 (од рус. ) или по аналогији са ЗНД на српском језику: ЗНД 2), је заједница непризнатих или дјелимично признатих држава на постсовјетској територији. Чине је Република Абхазија, Република Јужна Осетија, Придњестровска Молдавска Република и Нагорно-Карабашка Република, формирајући такозвани "блок СНГ-2", а основана је 2. јула 2001. године на састанку министара иностраних послова држава чланица заједнице у Степанакерту.[1] Претходно томе у Тираспољу је 20. новембра 2000. године је потписан договор о оснивању Савјета министара иностраних дјела као сталне координирајуће институције заједнице, као и консултативни савјет сачињен од експерата који би се бавили припремама састанака, а који се не би требали састајати рјеђе од два пута годишње.[2]

Заједница непризнатих држава
рус.
Thumb
Чланице Заједнице непризнатих држава, с лева на десно: Придњестровље, Абхазија, Јужна Осетија.
Тип организације политички савез
Чланице  Абхазија
 Јужна Осетија
 Придњестровље
Бивше чланице  Република Српска
 Република Српска Крајина
(1992-1995)
 Република Арцах (2007-2024)
Основана 2. јул 2001.
  • 1992. као Савез непризнатих држава
Remove ads

Карактеристике

Заједница непризнатих држава обухвата све непризнате или дјелимично признате земље које су проглашене током "параде суверенитета" и распада СССР, те које су настале усљед међуетничких конфликата на том подручју.[3][4] И поред тога што су непризнате и што ниједна од њих није чланица УН, имају потпуну државну аутономију и политичку независност укључујући и постојање засебних државних институција и државних симбола. Оно што их све карактерише јесте постојање засебних устава, владā, оружаних снага, органа државне безбједности, те царинске и граничне службе. Политичке и економске структуре су се оспособиле да дјелују у засебној врсти ситуације коју је могуће описати као "ни мир, ни рат", тако да постоје одређени успјеси у уздизању порушених економија усљед ратних девастирања и касније потпуне или дјелимичне изолације из које излазе успорено. Оно што додатно усложњава ситуацију у непризнатим или дјелимично признатим државама Закавказја су и хиљаде избјеглица усљед честих оружаних сукоба и етничких чишћења.

Поред држава насталих на подручју бившег СССР, као чланови овакве заједнице су биле и двије републике на подручју бивше Југославије током њеног распада - Република Српска и Република Српска Крајина. Оно што им је било заједничко са другим републикама је управо био начин настајања и постојања у ратним условима. Међутим, у односу на државе на простору бившег Совјетског Савеза, ове двије српске републике су престале да постоје као фактички независне државе током 1995. године. Након операције "Олуја" и егзодуса српског становништва са подручја Српске Крајине изведеног од стране Хрватске, ова непризната држава је престала да постоји. Судбина Српске је била редукована аутономија и независност након Дејтонског мировног споразума, те постаје државним ентитетом који учествује у стварању послијератне Босне и Херцеговине као један од два равноправна ентитета. Судбина бивших фактички независних републикā Српска и Српска Крајина се наводе и као могућа слика судбине остатка земаља чланица ЗНД 2.[5]

Remove ads

Чланице

Тренутни чланови

Више информација Статистика чланица Заједнице непризнатих држава, Република Абхазија ...

Бивши чланови

Више информација Статистика чланица Заједнице непризнатих држава, Република Арцах ...

Признања чланица заједнице

Remove ads

Види још

Референце

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads