Заједница непризнатих држава
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Заједница непризнатих држава (рус. ), раније и често називана и Савез непризнатих држава (рус. ), позната по акрониму СНГ-2 (од рус. ) или по аналогији са ЗНД на српском језику: ЗНД 2), је заједница непризнатих или дјелимично признатих држава на постсовјетској територији. Чине је Република Абхазија, Република Јужна Осетија, Придњестровска Молдавска Република и Нагорно-Карабашка Република, формирајући такозвани "блок СНГ-2", а основана је 2. јула 2001. године на састанку министара иностраних послова држава чланица заједнице у Степанакерту.[1] Претходно томе у Тираспољу је 20. новембра 2000. године је потписан договор о оснивању Савјета министара иностраних дјела као сталне координирајуће институције заједнице, као и консултативни савјет сачињен од експерата који би се бавили припремама састанака, а који се не би требали састајати рјеђе од два пута годишње.[2]
![]() Чланице Заједнице непризнатих држава, с лева на десно: Придњестровље, Абхазија, Јужна Осетија. | |
Тип организације | политички савез |
Чланице | ![]() ![]() ![]() |
Бивше чланице | ![]() ![]() (1992-1995) ![]() |
Основана | 2. јул 2001.
|
Remove ads
Карактеристике
Заједница непризнатих држава обухвата све непризнате или дјелимично признате земље које су проглашене током "параде суверенитета" и распада СССР, те које су настале усљед међуетничких конфликата на том подручју.[3][4] И поред тога што су непризнате и што ниједна од њих није чланица УН, имају потпуну државну аутономију и политичку независност укључујући и постојање засебних државних институција и државних симбола. Оно што их све карактерише јесте постојање засебних устава, владā, оружаних снага, органа државне безбједности, те царинске и граничне службе. Политичке и економске структуре су се оспособиле да дјелују у засебној врсти ситуације коју је могуће описати као "ни мир, ни рат", тако да постоје одређени успјеси у уздизању порушених економија усљед ратних девастирања и касније потпуне или дјелимичне изолације из које излазе успорено. Оно што додатно усложњава ситуацију у непризнатим или дјелимично признатим државама Закавказја су и хиљаде избјеглица усљед честих оружаних сукоба и етничких чишћења.
Поред држава насталих на подручју бившег СССР, као чланови овакве заједнице су биле и двије републике на подручју бивше Југославије током њеног распада - Република Српска и Република Српска Крајина. Оно што им је било заједничко са другим републикама је управо био начин настајања и постојања у ратним условима. Међутим, у односу на државе на простору бившег Совјетског Савеза, ове двије српске републике су престале да постоје као фактички независне државе током 1995. године. Након операције "Олуја" и егзодуса српског становништва са подручја Српске Крајине изведеног од стране Хрватске, ова непризната држава је престала да постоји. Судбина Српске је била редукована аутономија и независност након Дејтонског мировног споразума, те постаје државним ентитетом који учествује у стварању послијератне Босне и Херцеговине као један од два равноправна ентитета. Судбина бивших фактички независних републикā Српска и Српска Крајина се наводе и као могућа слика судбине остатка земаља чланица ЗНД 2.[5]
Remove ads
Чланице
Тренутни чланови
Бивши чланови
Признања чланица заједнице
- Република Абхазија:
- чланице УН:
Русија,
Венецуела,
Науру,
Никарагва,
Сирија;
- дјелимично признате:
Јужна Осетија,
ДНР;
- непризнате:
Република Арцах,
Придњестровље;
- чланице УН:
- Република Арцах (Нагорно-Карабашка Република):
- дјелимично признате:
Абхазија,
Јужна Осетија,
- непризнате:
Придњестровље;
- дјелимично признате:
- Република Јужна Осетија:
- чланице УН:
Русија,
Венецуела,
Науру,
Никарагва,
Сирија;
- дјелимично признате:
Абхазија,
Западна Сахара,
ДНР,
ЛНР;
- непризнате:
Република Арцах,
Придњестровље;
- чланице УН:
- Придњестровска Молдавска Република:
- дјелимично признате:
Абхазија,
Јужна Осетија;
- непризнате:
Република Арцах.
- дјелимично признате:
Remove ads
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads