Интернационални батаљон Георги Димитров

Интернационални батаљон „Георги Димитров「 (шп. ) био је војна јединица у саставу Интернационалних бригада, састављена углавном од од бугарских, грчких и југословенских добровољаца на страни Шпанске републике у грађанском рату.

Интернационални батаљон „Георги Димитров「
Интербригадисти батаљона „Димитров」
Постојање	децембар 1936 — 5. октобар 1938.
Део	Интернационалних бригада
Ангажовање	Битка на Харами
Команданти
Командант	Франц Розман Стане Алекса Демниевски Јозеф Павел

Био је осаманести по реду формирани батаљон. Добио је име по бугарском револуционарну Георги Димитрову, који је у то време био секретар Коминтерне.

Борбени пут батаљона

Батаљон је формиран је децембра 1936. године. У њему се налазило око 800 бораца, од којих су 400 били Бугари, 160 Грци^[1] и 25 Југословени.^[2]

Дана 31. јануара 1937. године, ушао је у састав Петнесте интернационалне бригаде. Његови борци су се борили заједно са два легендарна батаљона, Британским и батаљоном Линколн. По први пут су се заједно борили у бици на Харами, фебруара 1937. године. Бригада је тада претрпела тешке губитке.^[3]

Дана 20. септембра 1937, батаљон „Димитров「 био је премештен у Резервну групу 45. интернационалне дивизије, где је попуњен новим борцима. Дана 21. фебруара 1938. године, батаљон је ушао у састав 129. интернационалне бригаде, која је била састављена углавном од средњоевропских батаљона. Батаљон је био у саставу 129. бригаде, све до демобилизације Интернационалних бригада 5. октобра 1938. године. Његов последњи командант, Јозеф Павел,^[4] касније је био министар у влади Александра Дубчека 1968. године.^[4]

Борци батаљона

Неки од познатијих југословенских бораца батаљона „Димитров「 били су:

Божо Билић Марјан Вељко Влаховић Ратко Вујовић Јоже Грегорчич Алекса Демниевски Илија Енгел

Мирко Ковачевић Франц Розман Стане Иван Рукавина Иван Турк Миљенко Цвитковић Јосип Чубрић