Краљевина Славонија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевина Славонија (лат. , , мађ. ) је била једна од крунских земаља (круновина) у саставу Краљевине Угарске, са којом је чинила део Хабзбуршке монархије, односно Аустријске царевине. Настала је уздизањем средњовековне Бановине Славоније на степен круновине у рангу краљевине (лат. ). Тај процес је довршен крајем 15. века, када су угарски краљеви у свој владарски наслов увели и титулу краља Славоније (лат. ). Током раног нововековног раздобља, дошло је до значајних промена у геополитичком значењу појма Славоније. Све до Бечког рата (1683—1699), државно подручје Краљевине Славоније обухватало је матичне старославонске области између Покупља и Драве, са жупанијама Загребачком, Крижевачком и Вараждинском. Тек након ослобођења такозване турске, односно доње Славоније, геополитички појам Краљевине Славоније је током 18. века знатно измењен, путем проширивања на целокупно новостечено подручје између речних токова Саве и Драве, док је на другој страни стара област горње Славоније подведена под појам Хрватске. Упоредо са таквим ширењем појма Хрватске, у старим славонским областима је започео и процес хрватизације.[1][2]
Краљевина Славонија (латински) (немачки) (мађарски) Славонија | |||
---|---|---|---|
| |||
Подручје доње Славоније око 1751. године | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | средња Европа | ||
Земља | Хабзбуршка монархија | ||
Престоница | Загреб (15—17. век), Осијек (18—19. век) | ||
Друштво | |||
Службени језик | латински, немачки, говорни језици: српски, хрватски, мађарски | ||
Религија | католицизам, православље и протестантизам | ||
Облик државе | монархија | ||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 1699. | ||
— Укидање | 1867. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Валута | фиорин | ||
Земље претходнице и наследнице Славоније | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Бановина Славонија | Краљевина Хрватска и Славонија (Аустроугарска) | ||
Пожешки санџак (Османско царство) | Краљевина Хрватска и Славонија (Аустроугарска) |
Након ослобођења доње Славоније и Срема од турске власти, ова подручја су почетком 18. века стављена под заједничку војну и коморску управу, чиме је у тим областима успостављена непосредна власт бечког двора. Такво решење није одговарало угарским великашима, који су желели да се у поменутим областима уведе угарска жупанијска управа. У исто време, хрватски великаши су се позивали на управну заједницу Хрватске са (старом) Славонијом, захтевајући да се доња Славонија стави под управу бана и сабора. Решење је постигнуто средином 18. века, када су подручја доње Славоније и Срема подељена на две управне области, од којих је прва обухватала три жупаније: Пожешку, Вировитичку и Сремску. У исто време, на пограничним подручјима доње Славоније и Срема створена је посебна војно-управна област, односно Нова славонска крајина. Такво стање је опстало до 1848. године, односно до 1867. године.[2][3]