Магнезијум-оксид

Магнезијум-оксид (MgO), је бели прах. Његова температура топљења износи око 2.800, а на вишој температури он сублимује. На температури до 900 лако се раствара у киселинама и веома брзо прелази у магнезијум-хидроксид који је веома јака база. После пржења он постаје неактиван.^[6][7]

Магнезијум-оксид

Називи
назив Магнезијум-оксид
Идентификација
број	1309-48-4 Y
	100.013.793
Е-бројеви	E530 (регулатор киселости, ...)
[1][2]	14792
	OM3850000
Својства
Хемијска формула	MgO
Моларна маса
Агрегатно стање	Бели прах
Мирис	без мириса
Густина
Тачка топљења	2.852 °C (5.166 °F; 3.125 K)
Тачка кључања	3.600 °C (6.510 °F; 3.870 K)
Растворљивост у води	0,0086
Растворљивост	Растворан у киселинама, амонијаку нерастворан у алкохолу
Киселост (pKa)	10,3
Енергијска баријера	7,8 [3]
Топлотна проводљивост	45–60 [4]
Индекс рефракције ()	1,736
Структура
Кристална решетка/структура	Халит (кубни),
Кристалографска група
Геометрија молекула	Октаедарна (2+); октаедарна (O2–)
Термохемија
Стандардна моларна ентропија (So298)
Стандардна енталпија стварања (ΔfHo298)	−602 −1[5]
Опасности
Главне опасности	Грозница металног дима, Иритант
R-ознаке	R36, R37, R38
NFPA 704	0 1 0
Тачка паљења	Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони	Магнезијум сулфид
Други катјони	Берилијум-оксид Калцијум-оксид Стронцијум-оксид Баријум-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Y верификуј (шта је YН ?)
Референце инфокутије

Магнезијум-оксид се у природи јавља као минерал периклаз. Добија се паљењем магнезијума или пржењем магнезита (магнезијум карбоната) или доломита (услед пржења доломита настаје и калцијум-оксид). Користи се за прављење цемента, посуђа. Користи се и у медицини као лек за тровање и на прекиселост. Такође се користи и у библиотекарству за заштиту књига.

Види још

• Једињења магнезијума

Референце

1.  уреди
2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Taurian, O.E.; Springborg, M.; Christensen, N.E. (1985). „Self-consistent electronic structures of MgO and SrO” (PDF). Solid State Communications. 55 (4): 351—5. Bibcode:1985SSCom..55..351T. doi:10.1016/0038-1098(85)90622-2. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 28. 12. 2013.
4. Application of magnesium compounds to insulating heat-conductive fillers Архивирано на сајту (30. децембар 2013). konoshima.co.jp
5. Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th изд.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
6. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
7. Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

Литература

• Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th изд.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.

Спољашње везе