српски фудбалски тренер и бивши фудбалер From Wikipedia, the free encyclopedia
Саво Милошевић (Бијељина, 2. септембар 1973) српски је фудбалски тренер и бивши фудбалер.
Саво Милошевић | |||
---|---|---|---|
Датум рођења | 2. септембар 1973. | ||
Место рођења |
Бијељина, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија | ||
Висина | 1,86 m | ||
Позиција | нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
Подриње Јања | |||
1989—1992. | Партизан | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1992—1995. | Партизан | 98 | (65) |
1995—1998. | Астон Вила | 90 | (29) |
1998—2000. | Реал Сарагоса | 72 | (38) |
2000—2004. | Парма | 31 | (9) |
2002. | → Реал Сарагоса | 16 | (6) |
2002—2003. | → Еспањол | 34 | (12) |
2003—2004. | → Селта Виго | 37 | (14) |
2004—2007. | Осасуна | 82 | (21) |
2008. | Рубин Казањ | 16 | (3) |
Репрезентативна каријера | |||
1994—2008. | СРЈ / СЦГ / Србија | 102 | (37) |
Тренерска каријера | |||
2011—2012. | Црна Гора (помоћни тренер) | ||
2019—2020. | Партизан | ||
2021. | Олимпија Љубљана | ||
2023—2024. | Босна и Херцеговина |
Играо је на позицији нападача. Каријеру је почео у Партизану. После тога је потписао за Астон Вилу. Већину играчке каријере провео је у шпанској Ла лиги, где је играо за Реал Сарагосу, Еспањол, Селту Виго и Осасуну. У Ла лиги је на 241 утакмици постигао укупно 91 гол. Током своје шеснаестогодишње професионалне играчке каријере, Милошевић је постигао готово 300 званичних голова у нешто више од 660 наступа.
Одиграо је 102 утакмице и постигао 37 голова за репрезентацију СР Југославије, Србије и Црне Горе и Србије. Заједно са Патриком Клојвертом био је најбољи стрелац на Европском првенству 2000. са пет постигнутих голова.
Милошевић је наступао у млађим категоријама ФК Подриње из Јање. Пресудан моменат догодио се у јесен, 1987. године, када је у Јањи гостовала омладинска репрезентација Југославије, за коју су играли Ален Бокшић, Звонко Милојевић... Пред крај утакмице на терен је истрчао тада четрнаестогодишњи Милошевић. Искористио је прву прилику која му се пружила. Савладао је Милојевића и постигао гол. Један од присутних тренера, Иван Чабриновић одмах га је препоручио за кадетску репрезентацију.[1] Недуго затим, на Савину адресу стигао је позив од селектора кадета Решада Куновца и Зденка Кобешчака, али и од Партизана.[2] Прихватио је позив из Београда и прикључио се млађим категоријама београдских „црно-белих”.
Дебитовао је за Партизанов први тим 1992, када је недељу дана пре свог 19. рођендана ушао у игру на куп утакмици против Младости у Лучанима.[3] Већ у првој сезони постигао је 17 погодака у свим такмичењима. У наредне две сезоне наставио је са још бољим партијама, два пута заредом био је најбољи стрелац Прве лиге СР Југославије. Био је у тиму који је 1994. освојио другу дуплу круну у историји Партизана. За три сезоне као Партизанов првотимац, Милошевић је на 119 одиграних утакмица постигао 78 голова.[3]
Освојио је две узастопне титуле првака (1993, 1994) и један куп Југославије (1994).
У лето 1995. потписао је уговор са премијерлигашем Астон Вилом. У Енглеској је за три године постигао 29 голова на 90 премијерлигашких мечева, а од трофеја је успео да освоји Лига куп. У финалу Лига купа, одиграном на Вемблију, његова Астон Вила победила је Лидс јунајтед са резултатом 3:0, а Милошевић је постигао први гол на мечу.[4]
Током 1998. године прешао је у шпанског прволигаша Реал Сарагосу. У другој сезони, у којој је постигао 21 првенствени гол, са клубом је заузео четврто место на табели шпанског шампионата.[5] После добрих партија у Шпанији, Саво је у лето 2000. потписао четворогодишњи уговор са Пармом.[6] Након годину и по дана у италијанском клубу, Милошевић се у јануару 2002. вратио у Реал Сарагосу на позајмицу до краја сезоне. Парма га је након тога поново слала на позајмице у Шпанију, прво у Еспањол (сез. 2002/03)[7] а затим и у Селту (сез. 2003/04).[8] У јулу 2004. потписао је трогодишњи уговор са Осасуном.[9] У другој сезони са клубом је стигао до четвртог места у Ла лиги. Током његовог боравка у клубу, Осасуна је бележила најзначајније резултате у дотадашњој историји. Осасуна је 2005. играла финале Купа краља (поражена од Бетиса у продужецима), док је у сезони 2006/07. наступила у квалификацијама за Лигу шампиона и стигла до полуфинала Купа УЕФА.[10] Милошевић је напустио Осасуну у лето 2007. након што му је истекао уговор, а неколико година касније добио је признање као најбољи клупски играч деценије (2000–2010).[10]
У марту 2008. потписао је за руског премијерлигаша Рубин из Казања.[11] Са њима је исте године стигао до титуле првака Русије, прве у клупској историји. Постигао је одлучујући гол за титулу на мечу са Сатурном.[12]
Милошевић је одиграо 102 меча и постигао 37 голова за репрезентације СРЈ, СЦГ и Србије.[13] Дебитовао је у децембру 1994. на пријатељском мечу са Бразилом у Порто Алегреу.
На Европском првенству 2000. био је заједно са Патриком Клојвертом најбољи стрелац шампионата са 5 постигнутих голова, с тим што је одиграо један меч мање од Холанђанина. На Светском првенству 2006. одиграо је свој 100. меч у репрезентацији, у поразу 6:0 од Аргентине.
Свој последњи меч, и уједно једини за репрезентацију Србије, одиграо је 19. новембра 2008. против Бугарске, постигавши два гола у победи Србије од 6:1.[14]
Од 2011. до 2012. Милошевић је обављао функцију помоћника селектора Бранка Брновића у репрезентацији Црне Горе.[15]
Априла 2014. године је именован за једног од потпредседника Фудбалског савеза Србије.[16]
Дана 27. марта 2019. је раскинуо уговор са Фудбалским савезом да би истог дана постао тренер Партизана.[17] Милошевића је управни одбор ФК Партизан именовао за новог шефа стручног штаба,[17] а прву победу на месту тренера Партизана остварио је 3. априла 2019, победом од 3:2 против Чукаричког.[18]
У првом вечитом дербију на месту тренера Партизана, његов тим претрпео је пораз од Црвене звезде резултатом 2:1, а утешни гол је постигао Рикардо Гомес у 90. минуту.[19]
На крају прве сезоне, Милошевић је успео да Партизан уведе у квалификације за Лигу Европе у сезони 2019/20.[20] Дана 23. маја 2019. освојио је први трофеј у тренерској каријери, пошто је Партизан победио Црвену звезду резултатом 0:1 у финалу Купа Србије 2018/19, голом Бојана Остојића.[21]
У јулу и августу 2019. године, Партизан је обезбедио своје девето учешће у групној фази УЕФА Лиге Европе.[22] Под Милошевићевим вођством, Партизан је у квалификацијама побеђивао редом екипе Конахс Ки номадс (1:0, 3:0),[23] Јени Малатијаспор (3:1, 0:1)[24] и Молде (2:1, 1:1).[25] Партизан је на жребу 30. августа 2019. из трећег шешира био сврстан у групу Л заједно са Манчестер јунајтедом, Астаном и АЗ Алкмаром.[26] Партизан није успео да се пласира у нокаут фазу такмичења, пошто је имао две победе, исто толико пута изгубио и одиграо нерешено.[27]
Дана 16. јуна 2021. Милошевић је званично представљен као нови тренер екипе Олимпије из Љубљане са којом је потписао двогодишњи уговор. Напустио је Олимпију 10. октобра 2021. године, након што је клуб променио власника.[28]
Дана 29. септембра 2023. постављен је на функцију селектора фудбалске репрезентације Босне и Херцеговине.[29] Након Фарука Хаџибегића и Мехе Кодре био је трећи шеф стручног штаба босанског националног тима у квалификацијама за Европско првенство 2024. године. На свом дебију, 13. октобра 2023, Милошевић је славио са репрезентацијом БиХ на гостовању Лихтенштајну (0:2).[30] Три дана касније, у наредној рунди квалификација за ЕП, Босна и Херцеговина је поражена на домаћем терену у Зеници резултатом 0:5 од Португалије. То је био најтежи пораз на домаћем терену у историји репрезентације БиХ.[31] Уследио је пораз на гостовању Луксембургу (4:1) а затим још два пораза на домаћем терену прво од Словачке (1:2) а потом и од Украјине (1:2). Дана 16. априла 2024. године, Фудбалски савез БиХ објавио је да неће продужити уговор са Милошевићем.[32] Милошевић је водио БиХ на пет утакмица уз учинак од четири пораза и једне победе (гол разлика 5:13).
Милошевић је рођен у српској породици у Бијељини, област Семберија. Одрастао је у Јоховцу,[33] где је живео са млађим братом Андријом (1975—2013) и млађом сестром Цвијетом.[34] Милошевићева мајка је преминула 2000. од рака.[35]
Поред српског, такође поседује и држављанство Босне и Херцеговине.[36]
Милошевић је био присталица политичке партије Демократска странка коју је тада водио Борис Тадић. Подржавао је ту странку од 1993. након састанка са Зораном Ђинђићем, а званично је постао члан 2003. Четрнаест година касније, 2017, прешао је у Зелену странку.[37] Активно је подржавао демострације 1996. и 1997. против Слободана Милошевића као и Петооктобарску револуцију.[35]
Милошевић је био ожењен Весном, са којом има два сина и кћерку.[33] Син Никола је такође био фудбалер.[38]
Дана 11. јуна 2011. године, након породичне свађе, његовог оца Стевана (1953–2011) убио је његов деда Сава (1928–2012) у породичној кући у Главичицама.[39][40]
Клуб | Сезона | Национално првенство | Национални куп | Лигашки куп | Европа | Укупно | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Ранг | Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | ||
Партизан | 1992/93. | Прва лига СР Југославије | 31 | 14 | 8 | 3 | — | — | 39 | 17 | ||
1993/94. | 32 | 21 | 9 | 7 | — | — | 41 | 28 | ||||
1994/95. | 35 | 30 | 4 | 4 | — | — | 39 | 34 | ||||
Укупно | 98 | 65 | 21 | 14 | — | — | 119 | 79 | ||||
Астон Вила | 1995/96. | Премијер лига | 37 | 12 | 5 | 1 | 7 | 1 | — | 49 | 14 | |
1996/97. | 30 | 10 | 3 | 0 | 1 | 0 | 2[lower-alpha 1] | 0 | 36 | 10 | ||
1997/98. | 23 | 7 | 2 | 1 | 1 | 0 | 6[lower-alpha 1] | 1 | 32 | 9 | ||
Укупно | 90 | 29 | 10 | 2 | 9 | 1 | 8 | 1 | 117 | 33 | ||
Реал Сарагоса | 1998/99. | Прва лига Шпаније | 35 | 17 | 2 | 1 | — | — | 37 | 18 | ||
1999/00. | 37 | 21 | 5 | 1 | — | — | 42 | 22 | ||||
Укупно | 72 | 38 | 7 | 2 | — | — | 79 | 40 | ||||
Парма | 2000/01. | Серија А | 21 | 8 | 5 | 2 | — | 5[lower-alpha 1] | 2 | 31 | 12 | |
2001/02. | 10 | 1 | 3 | 1 | — | 6[lower-alpha 2] | 1 | 19 | 3 | |||
Укупно | 31 | 9 | 8 | 3 | — | 11 | 3 | 50 | 15 | |||
Реал Сарагоса (поз.) | 2001/02. | Прва лига Шпаније | 16 | 6 | — | — | — | 16 | 6 | |||
Укупно | 16 | 6 | — | — | — | 16 | 6 | |||||
Еспањол (поз.) | 2002/03. | Прва лига Шпаније | 34 | 12 | 1 | 0 | — | — | 35 | 12 | ||
Укупно | 34 | 12 | 1 | 0 | — | — | 35 | 12 | ||||
Селта Виго (поз.) | 2003/04. | Прва лига Шпаније | 37 | 14 | 5 | 1 | — | 9[lower-alpha 3] | 1 | 51 | 16 | |
Укупно | 37 | 14 | 5 | 1 | — | 9 | 1 | 51 | 16 | |||
Осасуна | 2004/05. | Прва лига Шпаније | 27 | 6 | 7 | 0 | — | — | 34 | 6 | ||
2005/06. | 32 | 11 | — | — | 2[lower-alpha 1] | 1 | 34 | 12 | ||||
2006/07. | 23 | 4 | 1 | 0 | — | 12[lower-alpha 4] | 0 | 36 | 4 | |||
Укупно | 82 | 21 | 8 | 0 | — | 14 | 1 | 104 | 22 | |||
Рубин Казањ | 2008. | Премијер лига Русије | 16 | 3 | 1 | 0 | — | — | 17 | 3 | ||
Свеукупно | 476 | 197 | 61 | 22 | 9 | 1 | 42 | 6 | 588 | 226 |
Репрезентација | Година | Наступи | Голови |
---|---|---|---|
СР Југославија | 1994. | 1 | 0 |
1995. | 7 | 4 | |
1996. | 7 | 5 | |
1997. | 9 | 5 | |
1998. | 11 | 2 | |
1999. | 7 | 4 | |
2000. | 12 | 6 | |
2001. | 8 | 5 | |
2002. | 9 | 1 | |
Србија и Црна Гора | |||
2003. | 10 | 1 | |
2004. | 7 | 2 | |
2005. | 8 | 0 | |
2006. | 5 | 0 | |
Србија | |||
2007. | 0 | 0 | |
2008. | 1 | 2 | |
Укупно | 102 | 37 |
Тим | Датум доласка | Датим одласка | Учинак | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
ОУ | П | Н | И | П % | |||
Партизан | 27. март 2019. | 1. септембар 2020. | 67 | 43 | 9 | 15 | 64,18 |
Олимпија Љубљана | 16. јун 2021. | 10. октобар 2021. | 16 | 7 | 2 | 7 | 43,75 |
Босна и Херцеговина | 29. септембар 2023. | 21. март 2024. | 5 | 1 | 0 | 4 | 20,00 |
Укупно | 88 | 51 | 11 | 26 | 57,95 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.