Усеркаф (познат на старогрчки јазик како Усерхерис, Ούσερχέρης) бил египетскифараон, основач на Петтата династија, кој владеел од седум до осум години на почеток од 25 век п.н.е. Тој, веројатно, припаѓал на гранката на кралско семејство од Четвртата династија, иако неговите родители се неизвесни и не се знае идентитетот на неговата кралица. Усеркаф можеби бил син на Кенткаус I кој се оженил со Неферхетепес. Имал барем една ќерка и многу веројатно син, кој го наследи како фараон Сахуре.
Кратки факти Усеркаф, Фараон на Египет ...
Усеркаф
Ouserkaf, Woserkaf, Usercherês, Ούσερχέρης
Главата на Усеркаф, пронајдена во неговиот храм на сонцето
Userkaf wsr-k3-f Неговото Ка е силно[20] Други читања: Моќно е неговото Ка[21][3] Неговото Ка е моќно[22]
Име:
Userkaf[23] wsr-k3-f Неговото Ка е силно[20] Други читања Моќно е неговото ка[21][3] неговото Ка е моќно[22]
Хорово име:
Hor Irymaat Hr-iry-maat Хор, оној што гарантира хармонија Други читања: Изведувач на Маат[3] Оној што ја става Маат во пракса[21] Оној што ја остварил Маат[20]
Небтиско име:
Irymaat nbtj iry-maat Оној кој гарантира хармонија Други читања: Изведувач на Маат[3] Оној што ја става Маат во пракса[21] Оној што ја остварил Маат[20]
Усеркафова пирамида Пирамида на Неферхетепес Сончев храм на Усеркаф Храм на Монту во Ел-Тод
Затвори
Неговото владеење го навестувало подемот на култот на Ра, кој делотворно станал бог на Египет во текот на Петтата династија. Усеркаф можби бил висок свештеник на Ра пред да се искачи на престолот и изградил храм сонце, познат како Некхенре, меѓу Абусир и Абу Гураб. Со тоа тој воспоставил традиција проследена од неговите наследници во период од 80 години. Некхенре во суштина функционирал како храм на мртовечница за зајдисонцето. Ритуалите што се изведувале во храмот биле првенствено посветени на Ра како творец и Ра како татко на кралот. По смртта на Усеркаф, неговиот храм бил граден во четири фази, и бил поставен голем обелиск.
Усеркаф изградил пирамида во Сакара, близу до онаа на Џосер, место кое што архитектите биле принудени да го постават храмот во невообичаена положба, јужно од пирамидата. Вториот бил многу помал од оние изградени за време на Четвртата династија, но погребниот комплекс бил раскошно и екстензивно украсен со убави насликани релјефи. Покрај пирамида и храм, Усеркаф изградил помала пирамида блиску до неговата за една од неговите кралици, најверојатно Неферхетепес. Иако Усеркаф бил предмет на погребен култ по неговата смрт, како и другите кралеви од Петтата династија, тој бил релативно неважен и бил напуштен по завршувањето на династијата. Малку од неговите активности се познати освен изградбата на пирамидата и храмот на сонцето. Надвор од границите на Египет, можеби имало воена експедиција во Ханаан или во Источна пустина, а трговските контакти со егејската цивилизација се чини дека постоеле во тоа време.
Точното времетраење на владеењето на Усеркаф не е познато. Со оглед на историските и археолошките докази, консензусот меѓу египтолозите е дека владеел седум до осум години[11][24][25][26] на почетокот од Петтата династија на Египет.[15] Прво, анализата на речиси истовремените кралски анали на Старото Кралство покажува дека владеењето на Усеркаф било забележано во осум оддели што одговараат на цели седум години, но не и многу повеќе.[note 2][29] Второ, за Усеркаф е запишано владеење од седум години во третата колона, ред 17 од Кралскиот канон од Торино,[30] документ препишан за време на владеењето на Рамзес II од постари извори.[31]
Основач на Петтата династија
Поделбата на античките египетски кралеви во династии е изум на Манетон во делото Aegyptiaca, наменето да се придржува кон очекувањата на патроните на Манетон, птоломејските владетели на Египет.[32] Меѓутоа, разликата помеѓу Четвртата и Петтата династија може да биде призната од страна на древните Египќани, како што е запишано во многу постара традиција[33] пронајдена во приказна од папирусот Весткар. Во оваа приказна, на кралот Куфу од четвртата династија му бил претскажан крај на неговата линија и подем на нова династија преку пристапувањето на тројца браќа, синови на Ра, на престолот на Египет. Оваа приказна датира од Седумнаесеттата или можеби Дванаесеттата династија.[34]
Надвор од таквите историски докази, поделбата меѓу Четвртата и Петтата династија се чини дека ги одразува вистинските промени кои се случувале во тоа време, особено во египетската религија и во улогата на кралот.[35] Надмоќта на Ра над остатокот од египетскиот пантеон и зголемената кралска посветеност кон Ра, го направил еден вид бог на државата,[25] новина во споредба со Четвртата династија, кога поголем акцент бил ставен на кралските погребувања.[9]
Позицијата на Усеркаф пред да се искачи на престолот е непозната. Гримал наведува дека можел да биде висок свештеник на Ра во Хелиополис или Сакебу, култен центар на Ра, спомнат во папирусот Весткар.[21][36] Хипотезата за поврзаноста меѓу почетокот на Петтата династија и Сакебу првпат била предложена од страна на египтологот Флиндерс Петри, кој истакнал дека во египетските хиероглифи името Сакебу наликува на она на Елефантина, градот кој Манетон го дава како лулка на Петтата династија.
Older analyses of the document by Breasted and Daressy had already established that Userkaf reigned 12 to 14 years[27] or 12 to 13 years[28] respectively.
Petrie 1917, pl. IX. sfn error: no target: CITEREFPetrie1917 (help)
Извори
Allen, James; Allen, Susan; Anderson, Julie; Arnold, Arnold; Arnold, Dorothea; Cherpion, Nadine; David, Élisabeth; Grimal, Nicolas; Grzymski, Krzysztof; Hawass, Zahi; Hill, Marsha; Jánosi, Peter; Labée-Toutée, Sophie; Labrousse, Audran; Lauer, Jean-Phillippe; Leclant, Jean; Der Manuelian, Peter; Millet, N. B.; Oppenheim, Adela; Craig Patch, Diana; Pischikova, Elena; Rigault, Patricia; Roehrig, Catharine H.; Wildung, Dietrich; Ziegler, Christiane (1999). Egyptian Art in the Age of the Pyramids. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN978-0-8109-6543-0. OCLC41431623.
Altenmüller, Hartwig (1995). Kessler, Dieter; Schulz, Regine (уред.). „Die "Abgaben" aus dem 2. Jahr des Userkaf“. Münchner Ägyptologische Untersuchungen, Gedenkschrift für Winfried Barta (германски). 4: 37–48. OCLC811863261.
Altenmüller, Hartwig (2001). „Old Kingdom: Fifth Dynasty“. Во Redford, Donald B. (уред.). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, Volume 2. Oxford: Oxford University Press. стр.597–601. ISBN978-0-19-510234-5.
Arnold, Dieter (2001). „Tombs: Royal tombs“. Во Redford, Donald B. (уред.). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, Volume 3. Oxford: Oxford University Press. стр.425–433. ISBN978-0-19-510234-5.
Arnold, Dieter (2003). The encyclopaedia of ancient Egyptian architecture. London: I. B. Tauris. ISBN978-1-86064-465-8.
Burkard, Günter; Thissen, Heinz Josef; Quack, Joachim Friedrich (2003). Einführung in die altägyptische Literaturgeschichte. Band 1: Altes und Mittleres Reich. Einführungen und Quellentexte zur Ägyptologie. 1,3,6. Münster: LIT. ISBN978-3-82-580987-4.
Clayton, Peter (1994). Chronicle of the Pharaohs. London: Thames & Hudson. ISBN978-0-500-05074-3.
David, Ann Rosalie; David, Antony E (2001). A Biographical Dictionary of Ancient Egypt. London: Seaby. ISBN978-1-85-264032-3.
Desplancques, Sophie (2006). L'institution du Trésor en Egypte: Des origines à la fin du Moyen Empire. Passé Présent (француски). Paris: Presses de l'Université Paris-Sorbonne. ISBN978-2-84-050451-1.
Dodson, Aidan; Hilton, Dyan (2004). The Complete Royal Families of Ancient Egypt. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN978-0-500-05128-3.
Dorman, Peter (2002). „The biographical inscription of Ptahshepses from Saqqara: A newly identified fragment“. Journal of Egyptian Archaeology. 88: 95–110. doi:10.1177/030751330208800107. JSTOR3822338.
Edel, Elmar; Ricke, Herbert (1965). Das Sonnenheiligtum des Königs Userkaf. Beiträge zur ägyptischen Bauforschung und Altertumskunde (германски). 7, 8. Kairo: Schweizerisches Institut für ägyptische Bauforschung und Altertumskunde. OCLC77668521.
El-Awady, Tarek (2006). „The royal family of Sahure. New evidence.“(PDF). Во Bárta, Miroslav; Krejčí, Jaromír (уред.). Abusir and Saqqara in the Year 2005. Prague: Academy of Sciences of the Czech Republic, Oriental Institute. стр.191–218. ISBN978-80-7308-116-4. Архивирано од изворникот(PDF) на 2011-02-01.
El-Khouly, Aly (1978). „Excavations at the Pyramid of Userkaf, 1976: Preliminary Report“. The Journal of Egyptian Archaeology. 64 (1): 35–43. doi:10.1177/030751337806400105.
El-Shahawy, Abeer; Atiya, Farid S. (2005). The Egyptian Museum in Cairo. A Walk Through The Alleys of Ancient Egypt. Cairo: Farid Atiya Press. ISBN978-9-77-171983-0.
Gauthier, Henri (1906). „Note et remarques historiques III: Un nouveau nom royal“. Bulletin de l'Institut Français d'Archéologie Orientale (француски). 5: 41–57. ISSN0255-0962.
Goedicke, Hans (1967). Königliche Dokumente aus den Alten Reich. Ägyptologische Abhandlungen. 14. Wiesbaden: Harrassowitz. OCLC4877029.
Goedicke, Hans (2000). „Abusir–Saqqara–Giza“. Во Bárta, Miroslav; Krejčí, Jaromír (уред.). Abusir and Saqqara in the year 2000. Archív orientální, Supplementa. 9. Prague: Academy of Sciences of the Czech Republic, Oriental Institute. стр.397–412. ISBN978-8-08-542539-0.
Grimal, Nicolas (1992). A History of Ancient Egypt. Translated by Ian Shaw. Hoboken, New Jersey: Wiley-Blackwell. ISBN978-0-631-19396-8.
Gundlach, Rolf (2001). „Temples“. Во Redford, Donald B. (уред.). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, Volume 3. Oxford: Oxford University Press. стр.363–379. ISBN978-0-19-510234-5.
Hellouin de Cenival, Jean-Louis; Posener-Krieger, Paule (1968). The Abusir Papyri, Series of Hieratic Texts. London: British Museum. OCLC899032263.
Hornung, Erik; Krauss, Rolf; Warburton, David, уред. (2012). Ancient Egyptian Chronology. Handbook of Oriental Studies. Leiden, Boston: Brill. ISBN978-90-04-11385-5. ISSN0169-9423.
Janák, Jiří; Vymazalová, Hana; Coppens, Filip (2011). „The Fifth Dynasty 'sun temples' in a broader context“. Во Bárta, Miroslav; Coppens, Filip; Krejčí, Jaromír (уред.). Abusir and Saqqara in the Year 2010. Prague: Charles University in Prague, Faculty of Arts. стр.430–442. ISBN978-8-07-308385-4.
Kaiser, Werner (1956). „Zu den Sonnenheiligtümern der 5. Dynastie“. Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. 14: 104–116. ISSN0342-1279.
Kaplony, Peter (1981). Die Rollsiegel des Alten Reiches. Katalog der Rollsiegel II. Allgemeiner Teil mit Studien zum Köningtum des Alten Reichs II. Katalog der Rollsiegel A. Text B. Tafeln (германски). Bruxelles: Fondation Egyptologique Reine Élisabeth. ISBN978-0-583-00301-8.
Labrousse, Audran; Lauer, Jean-Philippe (2000). Les complexes funéraires d'Ouserkaf et de Néferhétepès. Bibliothèque d'étude, Institut d'archéologie orientale, Le Caire (француски). 130. Cairo: Institut français d'archéologie orientale. ISBN978-2-72-470263-7.
Lehner, Mark (2008). The Complete Pyramids. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN978-0-500-05084-2.
Magi, Giovanna (2008). Saqqara: the Pyramid, the Mastabas and the Archaeological Site. Firenze: Bonechi. ISBN978-8-84-761500-7.
Mahfouz, Naguib (2006). Voices from the Other World: Ancient Egyptian Tales. Cairo, New York: American University in Cairo Press. ISBN978-9-77-416029-5.
Malek, Jaromír (2000a). „The Old Kingdom (c.2160–2055 BC)“. Во Shaw, Ian (уред.). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. стр.83–107. ISBN978-0-19-815034-3.
Malek, Jaromir (2000b). „Old Kingdom rulers as "local saints" in the Memphite area during the Old Kingdom“. Во Bárta, Miroslav; Krejčí, Jaromír (уред.). Abusir and Saqqara in the Year 2000. Prag: Academy of Sciences of the Czech Republic – Oriental Institute. стр.241–258. ISBN978-80-85425-39-0.
Morales, Antonio J. (2006). „Traces of official and popular veneration to Nyuserra Iny at Abusir. Late Fifth Dynasty to the Middle Kingdom“. Во Bárta, Miroslav; Coppens, Filip; Krejčí, Jaromír (уред.). Abusir and Saqqara in the Year 2005, Proceedings of the Conference held in Prague (June 27–July 5, 2005). Prague: Academy of Sciences of the Czech Republic, Oriental Institute. стр.311–341. ISBN978-80-7308-116-4.
Nuzzolo, Massimilano (2007). „Sun Temples and Kingship in the Ancient Egyptian Kingdom“. Во Goyon, Jean Claude; Cardin, Christine (уред.). Actes du neuvième congrès international des égyptologues, Grenoble 6-12 Septembre 2004. Orientalia Lovaniensia analecta. 150. Leuven, Dudley: Peeters. стр.1401–1410. ISBN978-9-04-291717-0.
Quirke, Stephen (2001). The Cult of Ra: Sun-Worship in Ancient Egypt. New York: Thames & Hudson. ISBN978-0-50-005107-8.
Redford, Donald B. (2001). „Manetho“. Во Redford, Donald B. (уред.). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, Volume 2. Oxford: Oxford University Press. стр.336–337. ISBN978-0-19-510234-5.
Rice, Michael (1999). Who is Who in Ancient Egypt. London & New York: Routledge. ISBN978-0-203-44328-6.
Verner, Miroslav (1998). Die Pyramiden. Reinbek bei Hamburg: Rowohlt. ISBN978-3-49-807062-5.
Verner, Miroslav (2000). „Who was Shepseskara, and when did he reign?“(PDF). Во Bárta, Miroslav; Krejčí, Jaromír (уред.). Abusir and Saqqara in the Year 2000. Prague: Academy of Sciences of the Czech Republic, Oriental Institute. стр.581–602. ISBN978-80-85425-39-0. Архивирано од изворникот(PDF) на 2011-02-01.
Verner, Miroslav (2001b). „Old Kingdom: An Overview“. Во Redford, Donald B. (уред.). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, Volume 2. Oxford: Oxford University Press. стр.585–591. ISBN978-0-19-510234-5.
Verner, Miroslav (2001c). „Pyramids“. Во Redford, Donald B. (уред.). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, Volume 3. Oxford: Oxford University Press. стр.87–95. ISBN978-0-19-510234-5.
Verner, Miroslav (2002). The Pyramids: The Mystery, Culture and Science of Egypt's Great Monuments. London: Atlantic Books. ISBN978-1-90-380945-7.
von Beckerath, Jürgen (1982). „Niuserre“. Во Helck, Wolfgang; Otto, Eberhard (уред.). Lexikon der Ägyptologie. Band IV: Megiddo - Pyramiden (германски). Wiesbaden: Harrassowitz. стр.517–518. ISBN978-3-447-02262-0.
von Beckerath, Jürgen (1997). Chronologie des pharaonischen Ägypten: die Zeitbestimmung der ägyptischen Geschichte von der Vorzeit bis 332 v. Chr. Münchner Ägyptologische Studien. 46. Mainz am Rhein: Verlag Philipp von Zabern. ISBN978-3-80-532310-9.
von Beckerath, Jürgen (1999). Handbuch der ägyptischen Königsnamen. Münchner ägyptologische Studien (германски). 49. Mainz: Philip von Zabern. ISBN978-3-8053-2591-2.
Waddell, William Gillan (1971). Manetho. Loeb classical library, 350. Cambridge, Massachusetts; London: Harvard University Press; W. Heinemann. OCLC6246102.
Wildung, Dietrich (1969). Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien. Münchener Ägyptologische Studien (германски). 17. München, Berlin: Deutscher Kunstverlag. OCLC698531851.
Wilkinson, Richard (2000). The Complete Temples of Ancient Egypt. London: Thames & Hudson. ISBN978-0-50-005100-9.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.