1537.

Godina 1537 (MDXXXVII) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak (1. jan./sij. po julijanskom kalendaru).

Ovo je članak o godini 1537.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	15. vijek – 16. vijek – 17. vijek
Decenija:	1500-e  1510-e  1520-e  – 1530-e –  1540-e  1550-e  1560-e
Godine:	1534 1535 1536 – 1537 – 1538 1539 1540

Kliška tvrđava

1537.. po kalendarima

Gregorijanski	1537.. (MDXXXVII)
Ab urbe condita	2290.
Islamski	943–944.
Iranski	915–916.
Hebrejski	5297–5298.
Bizantski	7045–7046.
Koptski	1253–1254.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1592–1593.
• Shaka Samvat	1459–1460.
• Kali Yuga	4638–4639.
Kineski
• Kontinualno	4173–4174.
• 60 godina	Yin Vatra P(ij)etao (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11537.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

• 6. 1. - Ubijen Alessandro de' Medici, vojvoda Firence, nasleđuje ga Cosimo I. de' Medici.
• 10. 1. - Kralj Ferdinand dozvolio podizanje broda za prelaženje Mure između Legrada i Dubrave zbog velikog broja izbeglica iz Slavonije.
• januar - Bigodova pobuna katolika na severu Engleske.

+ Opsada Kuska: Španci je pokušavaju razbiti napadom na Ollantaytambo, ali Inke ih porazili.

• 23. 2. - Ustanovljena španska mornarička pešadija, najstariji marinci na svetu.
• mart - Diego de Almagro se vraća s neuspešne ekspedicije u Čile, Manco Inca prekida opsadu Kuska, a de Almagro osvaja grad i zarobljava braću Hernanda i Gonzala Pizarra.
• ožujak - Opsada Klisa: u pomoć gradu stiže vojska od kralja Ferdinanda i pape Pavla III.
• 12. 3. - Murat-beg Tardić i Malkoč-beg rasuli kršćansku vojsku kod Solina, ubijen Petar Kružić, Kliška tvrđava se predaje^[1].
  • Osnovaće se Kliški sandžak, uskoci odlaze u Senj.
  • Uz Klis pada i Solin.
• 12. 3. - Portugalci osnivaju Recife (/hesifi/) u Brazilu.
• 15. 4. - Slavonski sabor u Križevcima: proglašen opći zemaljski mir do Božića, pripreme za rat.
• 17. 5. - Sulejman I kreće u krfsku ili apulsku kampanju tokom Italijanskog rata (1536-38): napada južnu Italiju ali Francuzi umesto severne Italije napadaju Holandiju (→ Franko-otomanska alijansa).
• 2. 6. - Bula pape Pavla III. Sublimus Dei priznaje domoroce Novog sveta za racionalna bića, koja ne smeju biti porobljavana (povučena sledeće godine).
• lipanj - Vojska iz svih Ferdinandovih zemalja se okuplja kod Koprivnice, vrhovni kapetan Ivan Kacijaner^[2].
• 12. 7. - Bitka kod Abancaya - Francisco Pizzaro poslao vojsku da oslobodi braću, ali poražena.
• avgust - Turci pustoše oko Otranta i odvode mnogo roblja.
• 15. 8. - Juan de Salazar de Espinosa osnovao Asunción (Nuestra Señora Santa María de la Asunción).
• avgust-septembar - Neuspešna osmanska Opsada Krfa tokom Mletačko-osmanskog rata 1537. - 1540. (Osmanlijama se pridružio francuski admiral Bertrand d'Ornesan).
• 10. 9. - Kacijanerova vojska stigla do Virovitice, ponestaje hrane, mnogo vojnika strada od bolesti.
• 20. 9. - Tokom austrijske ofanzive u Slavoniji (Katzianerova vojna) Pavle Bakić dobio titulu srpskog despota.
• rujan, krajem - Vojska pred Osijekom nema izgleda, jer ga je ojačao beogradski sandžak Mehmed-beg Jahjapašić (s bosanskim pojačanjima).
• listopad, početkom - Kacijanerova vojska se povlači od Osijeka, Pavle Bakić poginuo štiteći odstupnicu^[3] - kraj srpske despotske titule^[4].
• 9. 10. - Bitka kod Đakova (tj. Gorjana ili Valpova), Turci uništili ostatke Ferdinandove vojske; Kacijaner napustio položaj zbog čega je zatočen u prosincu (pobjegli i neki drugi komandanti)^[3].
• 12. 10. - Rođen engleski prestolonaslednik Edward, a Jane Seymour umire od komplikacija 12 dana kasnije.
• 19. 10. - Nikola Jurišić imenovan zemaljskim kapetanom Kranjske i vrhovnim kapetanom vojske na hrvatskoj granici.
• 31. 10. - François I ušao u Italiju, stigao do Rivolija.
• 5. 11. - Slavonski sabor u Dubravi, radi izbora zastupnika za stanak Ferdinandovih nasljednih zemalja u Gracu (neuobičajeno učešće) - tamo su ispunili Ferdinandovu anketu o potrebama za odbranu kraljevstva^[5].
• 9. 12. - Petar Keglević i Toma Nádasdy imenovani hrvatskim banovima (do 1542 odn. 1539) - zemlja nije imala bana od 1532.

Kroz godinu

"Portret Henryja VIII" (Holbein ml.)

• 1536/37 - Sukob Valentina Tereka i Pavla Bakića, Terek između ostalog uzeo grad Lak^[4].
• 1536/37 - Izgrađena Kelija Uspenja Bogorodice kod svetogorske Kareje, poznata kao Molivoklisija (živopisana 1541).
• Gazi Husrev-beg uzeo Gradišku, nakon pada Požege se osniva Požeški sandžak.
• Gazi Husrev-begova biblioteka u Sarajevu (napisana vakufnama za njegovu medresu).
• Knez Đurađ Vraneš obnovio manastir Zastup na Limu^[6], za nepuna tri mjeseca dovršen živopis i prepisano 12 mineja^[7].
• Prezviter Marko, sveštenik crkve sv. Save Osveštenog, "premnoge je pravoslavne" u Budvi obratio u katoličanstvo^[8].
• Kotor pogođen zemljotresom, a i Turci ga opsedaju.
• Pisar iz Manastira Sv. Trojice kod Plevlja: Turci nasrću na hrišćane „kao lavi svirepi”; „...i velika nam nužda od njih beše. Što imasmo imanja, sve nam uzimahu, jedni nam dolazeći, a drugi othodeći, i sve što smo sticali, sve nam uzimahu”^[9].
• Vilcabamba postaje sedište Inka (do 1572).
• Turci zauzeli ostrvo Paros od Vojvodstva Naksos kao i Antiparos (Adriana Crispo) i ostale Kiklade (uzeli i Eginu).
• Paracelzusova Astronomia Magna.
• Biblija Johannesa Ecka na nemačkom, katolički odgovor na Luterovu Bibliju.
• Bibliothèque nationale de France uvodi obavezni primerak.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1537.

• 4. 3. - Longqing (Zhu Zaihou), kineski car († 1572)
• sep/okt. - Jane Grey, pretendent na engleski presto († 1554)
• 12. 10. - Edward VI, kralj Engleske i Irske († 1553)
• Ismail II, šah Irana († 1577)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1537.

• 6. 1. - Alessandro de' Medici, vojvoda Firence (ubijen) (* 1510)
• 12. 3. - Petar Kružić, branitelj Klisa (* 1491)
• sep/okt. - Pavle Bakić, poslednji srpski despot
• 24. 10. - Jane Seymour, engleska kraljica (* ca. 1508)
• Mehmed Kukli-beg, prizrenski sandžak