1838.

Godina 1838. (MDCCCXXXVIII) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u subotu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Ovo je članak o godini 1838.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1800-e  1810-e  1820-e  – 1830-e –  1840-e  1850-e  1860-e
Godine:	1835 1836 1837 – 1838 – 1839 1840 1841

1838.. po kalendarima

Gregorijanski	1838.. (MDCCCXXXVIII)
Ab urbe condita	2591.
Islamski	1253–1254.
Iranski	1216–1217.
Hebrejski	5598–5599.
Bizantski	7346–7347.
Koptski	1554–1555.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1893–1894.
• Shaka Samvat	1760–1761.
• Kali Yuga	4939–4940.
Kineski
• Kontinualno	4474–4475.
• 60 godina	Yang Zemlja Pas (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11838.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• januar - Samuel Morse i Alfred Vail prikazali telegraf.
• 21. 1. - U Jakutsku izmereno −60 °C, što se smatra prvim zabeleženim temperaturnim minimumom.
• 27. 1.? - Prvi diplomatski bal u Beogradu, domaćin izaslanik britanske krune Džon Lojd.
• mart - Velika poplava pogodila Peštu.
• 29. 3. - Osnovano Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo (prvo u današnjoj Srbiji).
• 29. 3. - Izgrađena Njegoševa rezidencija Biljarda.

April/Travanj – Jun/Lipanj

SS Great Western

• 22. 4. - Parobrod SS Sirius stigao u New York iz Corka u Irskoj za 18 dana i 4 sata.
• 23. 4. - SS Great Western stigao za 15 dana u New York iz Engleske - to je prvi parobrod namenski građen za atlantski saobraćaj, najveći putnički do 1839.
• maj - Čartizam: u Velikoj Britaniji sastavljena Narodna povelja (People's Charter) kojom se traži univerzalno, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa.
• 25. 5. - Egipatski de fakto vladar Muhamed Ali izrazio želju da se i formalno osamostali od Osmanlija - sultan Mahmut mobilizovao vojsku, a ni sile ne žele probleme^[1].
• 31. 5. (ili 30. 4.?) -  Nikaragva proglasila nezavisnost od Savezne Republike Centralne Amerike.
• 19. 6. - Velika igra: Britanci privremeno okupirali persijsko ostrvo Hark kako bi odvratili Persijance (i Ruse) od dalje opsade Herata.

Krunisanje kraljice Viktorije (detalj, Hayter 1838-39)

• 28. 6. - Krunisanje kraljice Viktorije.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - U Kragujevcu ustanovljen Licej, odlukom kneza Miloša. Otvoren je sledećeg oktobra, preseljen u Beograd 1841, predstavlja začetak Beogradskog univerziteta (1905).
• 15. 8. - Salus Populi Romani: papinom bulom Cælestis Regina je data kanonska krunidba ikoni Bogorodice u bazilici sv. Marije Velike (još jedna krunidba 1954).
• 16. 8. - Baltalimanski ugovor otvara Osmansko carstvo britanskoj trgovini.
• 22. 8. - Ilirski pokret: grof Janko Drašković otvorio prvu Narodnu (ilirsku) čitaonicu u Zagrebu^[2]. Ove godine slične čitaonice se otvaraju i u drugim mjestima Hrvatske a Ljudevit Gaj dobio dozvolu za tiskaru.
• 7. 9. - Grace Darling se proslavila kada je sa ocem spasila 13 brodolomnika pored severne Engleske.
• 9. 9. - Persijanci prekinuli Opsadu Herata, Rusi pod britanskim pritiskom povukli savetnike.
• 17. 9. - Puštena u promet London and Birmingham Railway - London je železnički povezan sa Liverpulom i Mančesterom.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 1. 10. - Prvi karlistički rat u Španiji: Bitka kod Maelle je poslednja pobeda karlista.
• 27. 10. - Mormonski rat 1838.: guverner Misurija izdaje Izvršno naređenje 44 kojim naređuje istrebljenje ili proterivanje Mormona iz te države.
• 29. 10. - Prva železnička linija u Prusiji povezuje Berlin i Magdeburg.
• oktobar-novembar -  Honduras i Kostarika proglasili nezavisnost od Savezne Republike Centralne Amerike koja faktički više i ne postoji.
• novembar - Mirovni sporazum na Cetinju između predstavnika bosanskog i hercegovačkog paše i Crne Gore: Grahovljani će plaćati zemlju na granici a Turci ih neće dirati (ipak i dalje napeto)^[3].
• 27. 11. - Počinje kratki Rat peciva: francuske snage vrše invaziju Meksika kako bi iznudile ogromnu odštetu za povređena prava svojih građana, uključujući jednog pekara.
• 29. 11. - Otvoren francuski konzulat u Beogradu.
• 27. 11. - 5. 12. - Bitka kod San Juan de Ulúa: Francuzi zauzimaju meksičku luku Veracruz, zarobljen je gen. Mariano Arista i ranjen Antonio López de Santa Anna, koji je svoju amputiranu nogu dao sahraniti s punim vojnim počastima.
• 16. 12. - Bitka na Krvavoj reci je odlučujuća pobeda Bura nad Zuluima.
• 22. 12. (10. 12. po j.k.) - U Carigradu završen "Turski ustav" za Kneževinu Srbiju: Knez mora podeliti vlast sa Savetom^[4] (obnarodovan sledećeg februara).
• decembar - Prvi anglo-afganistanski rat: britanske snage krenule iz Punjaba u Afganistan, u podršku Šudža-šah Duraniju nasuprot Dost Mohammadu.

Kroz godinu

• Otvoren ruski konzulat u Beogradu.
• c. Porta smenila leskovačkog muselima Ismail-pašu (Šašit-pašin sestrić)^[5].
• Budimpešta: osnovane "Serbske narodne novine"; Sava Tekelija osnovao Tekelijanum, zadužbinu za školovanje siromašnih srpskih đaka; Biblioteka Matice srpske otvorena za javnost.
• Osnovano Leteće diletantsko pozorište u Novom Sadu, prethodnik Srpskog narodnog pozorišta.
• Izašli Sterijina "Pokondirena tikva" i "Roman bez romana".
• Prilikom razgraničenja Austrije i Crne Gore dolazi do nasilja^[6].
• Gerardus Johannes Mulder otkrio a Jöns Jacob Berzelius imenovao proteine.
• Friedrich Bessel je prvi izmerio zvezdanu paralaksu i time ustanovio udaljenost jedne zvezde - 61 Cygni, 10,4 sv. god. (prava vrednost 11,4).
• Kineski car Daoguang poslao Lin Zexua u Guangdong da zaustavi nelegalni britanski uvoz opijuma (→ Prvi opijumski rat).
• Durhamovo izvješće preporučuje spajanje Gornje i Donje Kanade u jednu provinciju.
• Staza suza: Cherokeeji preseljeni na zapad.
• Ostrva Pitkern postaju britanska kolonija, tamošnje žene dobijaju pravo glasa.
• Biblijska kritika: Christian Hermann Weisse predložio hipotezu dva izvora.
• Charles Fellows otkrio stare gradove Ksantos i Tlos na jugozapadu Anatolije.
• 1838-39 - "Arustučki rat" (Aroostook War), napetost na slabo definisanoj granici SAD države Maine i britansko-kanadske kolonije New Brunswick.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1838.

• 16. 1. - Franz Brentano, filozof, psiholog († 1917)
• 29. 1. - Edward Morley, hemičar, astronom († 1923)
• 17. 2. - Friedrich Konrad Beilstein, hemičar († 1906)
• 18. 2. - Ernst Mach, fizičar, filozof († 1916)
• 9. 3. - Ludwig Gumplowicz, sociolog, politikolog († 1909)
• 20. 3. - Vicko Adamović, pedagog i povjesničar († 1919)
• 25. 3. - Đuro Deželić, književnik († 1907)
• 2. 4. - Léon Gambetta, francuski državnik († 1882)
• 16. 4. - Ernest Solvay, hemičar, industrijalac, filantrop († 1922)
• 7. 5. - Vid Morpurgo, industrijalac, političar († 1911)
• 10. 5. - John Wilkes Booth, glumac i atentator († 1865)
• 27. 6. - Paul Mauser projektant i proizvođač oružja († 1914)
• 6. 7. - Vatroslav Jagić, istoričar književnosti i kritičar († 1923)
• 8. 7. - Ferdinand von Zeppelin, oficir, proizvođač letelica († 1917)
• 2. 9. - Liliuokalani, poslednja kraljica Havaja († 1917)
• 25. 10. - Georges Bizet, kompozitor († 1875)
• 31. 10. - Luís I, kralj Portugala († 1889)
• 1. 11. - Dalaj Lama XI († 1856)
• 2. 11. - Nikola Spasić, veletrgovac, dobrotvor, zadužbinar († 1916)
• 14. 11. - August Šenoa, književnik († 1881)
• 22. 11. - Živojin Žujović, političar i publicista († 1870)
• 11. 12. - Emil Rathenau, industrijalac (AEG) († 1915)
•  ? - Lazar Sočica, ratnik

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1838.

• 20. 1. - Osceola, indijanski poglavica (* 1804)
• 16. 3. - Nathaniel Bowditch, matematičar (* 1773)
• 27. 3. - Marko Šljivarić, francuski general (* 1762)
• 3. 4. - François Carlo Antommarchi, Napoleonov lekar (* 1780)
• 6. 4. - Dimitrije Davidović, srpski novinar, ministar, ustavopisac (* 1789)
• 7. 4. - Konstantin Rodofinikin, ruski diplomata (* 1760)
• 17. 5. - Charles Maurice de Talleyrand-Périgord, francuski diplomata (* 1754)
• 17. 5. - René Caillié, istraživač Afrike (* 1799)
• 14. 6. - Maximilian von Montgelas, bavarski državnik (* 1759)
• 7. 8. - Ivan Kreljanović Albinoni, književnik (* 1777)
• 17. 8. - Lorenzo Da Ponte, Mocartov libretista (* 1749)
• 27. 9. - Bernard Courtois, hemičar (* 1777)
• 1. 10. - Charles Tennant, hemičar i industrijalac (* 1768)
• 3. 10. - Black Hawk, indijanski poglavica (* 1767)
• 13. 10. - Dimitrije Frušić, lekar i novinar (* 1790)
• 27. 11. - Georges Mouton, maršal Francuske (* 1770)
•  ? - Đuro Đurović, bokeljski trgovac u Trstu, dobrotvor
•  ? - Maksim Manuilović, temišvarski vladika