Alan Turing

Алан Матисон Тјуринг (енглески: ; Лондон, 23. јун 1912 – Чешир, 7. јун 1954) је био енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног рачунарства - направио је концепт алгоритама који се данас користи у свету, и рачунања помоћу Тјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију Черч-Тјурингове тезе, наиме, да сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине.

Алан Туринг
Рођење	(1912-јуна-23)23. јуна 1912. Маида Вале, Лондон, Енглеска, Уједињено Краљевство
Смрт	7. јуна 1954. (доб: 41) Wилмслоw, Цхесхире, Енгланд, Уједињено Краљевство
Пребивалиште	Уједињено Краљевство
Поље	математика, криптоанализа, рачунарство
Алма матер	Кинг'с Цоллеге, Цамбридге Принцетон Университy
Академски ментор	Алонзо Цхурцх[1]
Истакнути студенти	Робин Гандy[1]
Познат по	Халтингов проблем Турингова машина Криптоанализа Енигме Аутоматиц Цомпутинг Енгине Турингова награда Турингов тест
Истакнуте награде	Оффицер оф тхе Ордер оф тхе Бритисх Емпире Феллоw оф тхе Роyал Социетy

Својим Тјуринговим тестом, дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицала вештачке интелигенције: да ли ће икад бити могуће рећи да је машина свесна и да може да мисли. Касније је радио у Националној физичкој лабораторији, а 1947. је прешао у Манчестерски универзитет да ради, углавном на софтверу, на манчестерском Марку I, за који се тада сматрало да је један од првих правих рачунара.

Током Другог светског рата, Тјуринг је радио у Блечли парку, британском криптоаналитичком центру, и био је једно време шеф Хут-а 8, одељења задуженог за немачку морнарицу. Тјуринг је развио више техника за разбијање шифара, укључујући метод бомбе, електромеханичку машину, која је могла да открије поставке Енигме. Године 1952. Тјуринг је осуђен за дело „велике непристојности“ (енглески: ) пошто је признао да је био у вези са мушкарцем у Манчестеру. Био је послат на хормонску терапију. Тјуринг је умро 1954. пошто је појео јабуку напуњену цијанидом. Његова смрт се сматра самоубиством.

Биографија

Детињство, средња школа, студије

Џулијус Тјуринг (Јулиус Матхисон Туринг), Аланов отац, је радио у Индији, али када је супруга остала у другом стању, 1911. године, млади брачни пар одлучује да је боље за дете да одраста у Енглеској, па су се вратили у Лондон, где се Алан и родио 23. јуна 1912. Као веома млад је показивао много више него што се очекује од детета његових година. Прича се да је научио да чита за три недеље, а и као јако млад је показивао интересовање за бројеве.

Са шест година су га уписали у дневну школу Ст Мицхаел. 1926., са 14 година је уписао Шерборн школу у Дорсету. Тјурингова наклоњеност математици и хемији му није донела поштовање професора у Шерборну, пошто се код њих учење заснивало на општем образовању.

Већи део 1937. и 1938. је провео на Принстон Универзитету, учећи код Алонза Черча (Алонзо Цхурцх). Године 1938. добио је диплому Принстона. Вратио се 1939. у Кембриџ, где је код Лудвига Витгенштајна (Лудwиг Wиттгенстеин) похађао часове о фундаменталној математици.

Криптоанализа

У току Другог светског рата, Тјуринг је био најзаслужнији за разбијање немачких шифара, радећи у Блечли парку. Радио је на разбијању Енигме и Лоренца СЗ 40/42, и једно време је био шеф одељења Хут 8.

Од 1938. Тјуринг је радио у Британској организацији за разбијање шифара (Говернмент Цоде анд Цyпхер Сцхоол). Радио је на проблему немачке машине, Енигма, и сарађивао са Дили Нокс (Дилли Кноx), која је такође радила у ГЦЦС-у. 4. септембра 1939., дан пошто је Енглеска објавила рат Немачкој, Тјуринг је прешао у Блечли парк, штаб ГЦЦС-а за време Другог светског рата.

Рачунари и Тјурингов тест

Од 1945. до 1947. је у Националној Физичкој Лабораторији, где је радио на дизајнирању АЦЕ-а (Аутоматиц Цомпутинг Енгине). 19. фебруара 1946. презентирао је дизајн првог рачунара у Британији. Иако га је дизајнирао, АЦЕ је извршио први програм тек 10. маја 1950., и то у Тјуринговом одсуству, јер је он тада био у Кембриџу. 1949. је постао директор рачунарске лабораторије, Манчестерског Универзитета, и радио је на софтверу једног од првих правих рачунара, Манчестерском Марку I. Радио је и на проблему вештачке интелигенције, и представио је експеримент познат као Тјурингов тест.

Године 1948. је писао шаховски програм за рачунар који још увек није постојао, тако да је 1952. сам симулирао програм, који је једном победио и једном изгубио меч.

Тужба за хомосексуална дела и Тјурингова смрт

Тјуринг је био хомосексуалац, када је то било незаконито у Енглеској, и представљано као ментална болест. Осуђен је јер је био у вези са Арнолд Марејом, и био је подвргнут терапији примања естроген ињекција, што је трајало годину дана. То је, у ствари, значило и престанак његовог рада. Године 1954. је умро од тровања цијанидом, јер је појео јабуку у коју је био убризган цијанид. Његова смрт је проглашена самоубиством.

Почасна обележја

Од 1966. године Асоцијација за рачунарство (Ассоциатион фор Цомпутинг Мацхинерy) додељује Тјурингову награду, за рачунарска достигнућа. Сматра се да је та награда у свету рачунара једнака са Нобеловом наградом. У Манчестеру, у граду у којем је радио до краја свог живота, се одржавају разне почасти у име Тјуринга. Једна од улица у Манчестеру је 1994. названа по Тјурингу (Алан Туринг Wаy).

Статуа Тјурингу је откривена у Манчестеру 23. јуна 2001. у Саквил парку, између Манчестерског универзитета и улице канал (Цанал Стреет). 23. јуна 1998., кад је требало да буде Тјурингов 86-и рођендан, Ендру Хоџис, његов биограф, је открио захвалницу на капији његовог дома, у Лондону, где је сада Колонејд Хотел. То је урадио на 50. годишњици његове смрти, 7. јуна 2004. године.

Краљевско помиловање

Маја 2012. у британском Дому лордова поднет је предлог да се Тјуринг путем посебног закона помилује.^[2] Јула 2013. предлог о помиловању у начелу је подржала и британска влада Давида Цамерона,^[3] но уместо да се сложи с другим читањем овог законског предлога^[4] у Доњем дому,^[5] влада је предложила краљици Елизабети II да употреби краљевски прерогатив милости, што је она и учинила одобривши постхумно помиловање за Тјуринга 24. децембра 2013.^[6]