1926.

godina From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Godina 1926 (MCMXXVI) bila je redovna godina koja počinje u petak.

1926:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | >
<< | < | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926.. | 1927. | 1928. | 1929. | 1930. | > | >>

Kratke činjenice
Remove ads

Događaji

Januar/Siječanj

  • 1. 1. - Odredba o vožnji desnom stranom je proširena na celu KSHS.[1]
  • 1. 1. - U Kraljevini SHS osnovana Državna rečna plovidba[2] (umesto brodarskog sindikata).
  • 1. 1. - Na snazi je Angorski ugovor o miru i prijateljstvu između KSHS i Turske.
  • 3. 1. - Grčki premijer general Teodoros Pangalos uzima diktatorska ovlašćenja.
  • 3. 1. - Beogradski protojerej osuđuje u propovedi nedavna predavanja Brane Petronijevića zbog darvinističkih učenja koja je izneo, citirajući pritom i zakon države Tennessee kojim se zabranjuje predavanje te teorije[3] (→ Scopesov proces).
  • 4. 1. - Rumunski parlament ratifikovao odricanje princa Carola II od nasleđivanja prestola, krunski princ postaje njegov 4-godišnji sin Mihai I (Carol II će se ipak vratiti u zemlju i biti kralj 1930-40).
  • 4. 1. - Andrej Ljapčev novi premijer Bugarske (do 1931) nakon Aleksandra Cankova.
  • 4. 1. - U Budimpešti uhapšeni princ Ludwig zu Windisch-Grätz i društvo, pod optužbom da su falsifikovali francuske franke u jednom državnom institutu - međunarodna afera.
  • 6. 1. - Osnovana nemačka avio-kompanija Deutsche Luft Hansa (1926-45; ime i znak će 1953. preuzeti Lufthansa, mada nema pravne veze).
  • 8. 1. - Zastava Hidžaza i Nadžda Ibn Saud, sultan Nadžda, proglašen je u Meki i za kralja Hidžaza, kojeg je osvojio prošlog meseca. Iz Kraljevine Hidžaz i Nadžd 1932. nastaje Saudijska Arabija.
  • 8. 1. - Bảo Đại postaje poslednji car Vijetnama (car 1926-45, šef države 1949-55).
  • 10. 1. - Hernando Siles Reyes novi predsednik Bolivije (do 1930).
  • 14. 1. - Praizvedba Tijardovićeve operete "Mala Floramye" u Splitu.
  • 16. 1. - BBC-jeva radio drama Ronalda Knoxa sa simuliranom radničkom revolucijom izaziva paniku u Londonu.
  • januar - Erwin Schrödinger objavljuje rad u kome je predstavio Schrödingerovu jednačinu.
  • 18. 1. - Premijera "Oklopnjače Potemkin" u Moskvi.
  • 19. 1. - Anarhistička banda Los Errantes, na čelu sa Buenaventurom Durrutijem, opljačkala je poslednju banku u Latinskoj Americi, u Argentini, nakon čega beže u Francusku.
  • 20. 1. - Nemački kancelar Hans Luther je formirao svoj drugi kabinet, pošto su nacionalisti iz DNVP napustili njegovu vladu zbog Ugovora iz Locarna (do maja).
  • 26. 1. - Engleski pronalazač John Logie Baird demonstrirao mehaničku televiziju u Londonu – pet slika u sekundi, žive slike sa valerima.
  • 28. 1. - Japan u periodu Taishō demokratije: umro je premijer Katō Takaaki, naslediće ga Wakatsuki Reijirō (do 1927. i 1931).
  • 31. 1. - Britanske i belgijske trupe napustile Keln.

Februar/Veljača

Thumb
Zgrada Narodne banke u Beogradu, proširena 1922-25
  • 3. 2. - Češki jezik ("Čehoslovački") je zvaničan jezik u Čehoslovačkoj - mnogi zvaničnici i službenici koji ga ne govore će izgubiti posao.
  • 3. 2. - Francisco Franco postaje general sa 33 godine, valjda najmlađi u Evropi.
  • 5. 2. - U Letoniji napadnut voz sa sovjetskim diplomatskim kuririma - Teodor Nete ubijen braneći diplomatsku torbu.
  • 6. 2. - Ukradena lobanja iz Pancho Villinog groba.
  • 8. 2. - Prikazan Torrent, prvi američki film Grete Garbo.
  • 10. 2. - Gdynia je dobila gradska prava - njena luka, poljska alternativa za onu u Slobodnom Gradu Danzigu se još uvek gradi.
  • 11. 2. - U Ruskoj SFSR Sovjetskog Saveza, Kara-Kirgiska Autonomna Oblast preuređena u Kirgisku Autonomnu Socijalističku Sovjetsku Republiku (od 1936. Kirgiska SSR).
  • 14. 2. - Bamberška konferencija lidera nacističke stranke: umirena disidentska severna frakcija (Gregor Strasser), Hitlerov Program u 25 tačaka je nepromenljiv ali najvažniji je Führerprinzip.
  • februar - U Nemačkoj prikazan najstariji sačuvani dugometražni crtani film, Die Abenteuer des Prinzen Achmed.
  • 17. 2. - Ataturkove reforme: u Turskoj je izglasan građanski zakonik, po uzoru na švajcarski, zamena za šerijat.
  • 19. 2. - Mlada Alisa Rozenbaum, poznata kao Ayn Rand, stigla je iz Lenjingrada u Njujork.
  • 15. 2. - Patrijarh Dimitrije osvetio proširenu zgradu Narodne banke u Beogradu.
  • 22. 2. - Članak u beogradskim "Novostima" povezao premijerovog sina Radu Pašića sa korupcijskim skandalom.
  • 26. 2. - Preds. Coolidge je potpisao zakon o prihodima, kojim su u SAD smanjeni porezi, naročito bogatima.

Mart/Ožujak

Thumb
Robert H. Goddard sa raketom
  • 6. 3. - Izgoreo Kraljevski Šekspirov teatar u Stratfordu.
  • 7. 3. - Demonstracija bežičnog telefonskog saobraćaja između Londona i Njujorka, na 50. godišnjicu Bellovog patenta (komercijalno od sledećeg januara).
  • 10. 3. - U Albaniji ubijen sandžački odmetnik Jusuf Mehoniqi (Mehonić) - za pravoslavce razbojnik, za muslimane junak[4] (na njegovom grobu stoji datum 12. mart[5], neki zločini iz 1918-22. koji su pripisivani njemu i Huseinu Boškoviću počinila je jedna druga banda[6]).
  • 10. 3. - Izašao je prvi broj Amazing Stories, datiran sa April 1926 - prvi časopis posvećen naučnoj fantastici.
  • 12. 3. - Anti-Fengtianski rat u Kini: sukob japanskih snaga i frakcije Guominjun kod tvrđava Taku - zemlje Bokserskog protokola tri dana kasnije ultimativno traže od pekinške vlade rušenje tvrđava.
  • 14. 3. - Emiliano Chamorro Vargas ponovo predsednik Nikaragve nakon što je prethodnik zbačen u državnom udaru - nema podršku SAD, liberali u maju pokreću građanski rat a Vargas daje ostavku u novembru.
  • 14. 3. - Železnička nesreća na El Virilli u Kostarici: poginulo 385 hodočasnika.
  • 16. 3. - Robert H. Goddard u Masačusetsu lansirao prvu raketu sa tečnim gorivom.
  • 18. 3. - Masakr 18. marta u Pekingu: antiimperijalističke demonstracije i okršaj sa vojnom policijom - 47 mrtvih.
  • 18. 3. - Osnovna moderna Atinska akademija
  • 20. 3. - Kantonski puč (Zhongshanov incident, Incident 20. marta): Chiang Kai-shek izveo čistku nepouzdanih komunističkih elemenata u Nacionalističkoj armiji.
  • 23. 3. - Éamon de Valera se otcepio od Sinn Féina, osnovaće Fianna Fáil (/fiana fojl/ - "ratnici Irske"). Mada se protivi Anglo-irskom ugovoru iz 1921, želi da učestvuje u skupštini i iznutra republikanizuje Irsku Slobodnu Državu koja je trenutno britanski dominion.
  • 23. 3. - Izašao prvi tom Velike sovjetske enciklopedije (prvo izdanje, sa 65 tomova, završeno 1947).
  • kraj marta - Uzajamne optužbe za korupciju između Rade Pašića (sin prem. Nikole Pašića), Ljube Jovanovića (radikalski prvak) i Dragiše Stojadinovića (Jovanovićev zet; Pašić i Stojadinović su se dopisivali preko novina i u decembru).
  • 30. 3. - Stjepan Radić, ministar prosvete, traži da Skupština nastavi rad u aprilu, Pašić bi mesec dana kasnije - dolazi do krize vlade.

April/Travanj

  • 3. 4. - Nakon prošlogodišnje Julske revolucije u Ekvadoru, vojska daje predsedništvo civilu, Isidru Ayori, ranijem rektoru univerziteta (do 1931).
  • 4. 4. - Nikola Pašić, predsednik ministarskog saveta, dao ostavku pod pritiskom zbog korupcijskih skandala - time se okončava njegova premijerska karijera.
  • 7. 4. - Neuspeli atentat na Musolinija u Rimu, Violet Gibson mu okrznula nos - sledeće noći napadi na antifašiste.
Thumb
Nikola Uzunović, premijer KSHS 1926-27
  • 8. 4. - Nikola Uzunović novi predsednik vlade (takođe radikal), i dalje koalicija sa HSS-om.
  • 9. 4. - Pobuna solunskog garnizona protiv Pangalosa - brzo ugušena.
  • 11. 4. - Stjepan Radić drži govor u Pakracu, između ostalog spočitava ministru saobraćaja Krsti Miletiću "4000 tone ugljena" koji se "kradu svakog meseca" u Zagrebu.
  • 11. 4. - Grčki diktator Pangalos pobedio sa 93% na predsedničkim izborima s malim odzivom.
  • 12. 4. - Ministar Miletić daje ostavku uz obrazloženje, misleći na Radića: "ne želim da budem više u prilici da sa ovakom jednom bitangom i vucibatinom sedim za jednim istim stolom"[7] - kriza vlade.
  • 15. 4. - Uzunović dao ostavku i odmah formirao novu vladu, bez Radića (dvojica članova HSS, Šuperina i Nikić, ostali).
  • 15. 4. - Sovjetski Savez anektirao arktički arhipelag Zemlja Franje Josifa.
  • 17. 4. - Mandžurski gospodar rata Zhang Zuolin zauzeo Peking od frakcije Guominjun i stavio pod kontrolu Beiyanšku vladu. Duan Qirui odlazi 20-tog,
  • 20. 4. - Potpisan Mellon–Berengerov sporazum o otplati francuskog duga SAD: znatno smanjen iznos, laki uslovi ali nepopularan u Francuskoj (ratifikovan 1929, većina duga zbog Depresije nije ni otplaćena).
  • 20. 4. - Grčke izbeglice su osnovale Svesolunski atletski klub Konstantinopoljaca - PAOK.
  • 21. 4. (8. ševal 1344. AH) - Uništavanje ranoislamskog nasleđa u Saudi Arabiji: po naređenju Ibn Sauda srušeni mauzoleji na groblju Al-Baqi' u Medini - Dan tuge za neke muslimane.
  • 21. 4. - Vojvoda i vojvotkinja od Yorka su dobili kćerku Elizabetu (kraljica 1952-2022).
  • 24. 4. - Berlinski ugovor između Nemačke i SSSR: neutralnost jedne prema drugoj zemlji u slučaju napada treće. Smatra se pojačanjem Rapalskog ugovora iz 1922. i dopunom Ugovora iz Locarna.
  • 24. 4. - U Parizu potpisana Konvencija o saobraćaju motornih vozila, kojom je predviđena Međunarodna vozačka dozvola (permis de conduire international).
  • 25. 4. - Reza-šah Pahlavi krunisan za šaha Persije (Irana). Njegov šestogodišnji sin Muhamed-Reza je juče proglašen za krunskog princa (šah 1941-79).
  • 25. 4. - U Milanu je praizvedena Puccinijeva opera Turandot (on je umro 1924).
  • 26. 4. - Ljuba Jovanović isključen iz radikalne stranke zbog pisma u kojem je kritikovao Pašića; vlada u sukobu sa Pašićem.
  • 29. 4. - Obnovljena "R-R" koalicija, radićevci dobijaju još tri ministarstva (Pavle Radić, Krajač i Pucelj).
  • proleće - Ujedinjena opozicija Staljinu: Grigorij Zinovjev i Lav Kamenjev se približili Lavu Trockom.

Maj/Svibanj

  • 1. 5. - U Velikoj Britaniji počinje rudarski štrajk (traje do novembra).
  • 1. 5. - U Strumici bačena bomba u hotelu "Srpski kralj", napadač u bekstvu ubio vojnika, ukupno dvojica mrtvih[8].
  • 2. 5. - Počinje Nikaragvanski građanski rat (1926–27) između liberala i konzervativne vlade, kojoj pomaže SAD.
  • 2. 5. - U Indiji je ubijen Rudraprajaški leopard, koji je za osam goodina pojeo 125 ljudi.
  • 4 - 13. 5. - Generalni štrajk u Velikoj Britaniji, kao podrška rudarskom štrajku, vlada uvela vanredno stanje.
  • 8. 5. - Prikazan je film The Black Pirate sa Douglasom Fairbanksom, u ranoj verziji Technicolora.
  • 9. 5. - Sirijska pobuna: francuska mornarica bombarduje Damask zbog druskih nemira.
  • 9. 5. - Richard E. Byrd i Floyd Bennett navodno preleteli avionom preko Severnog pola - pozdravljeni kao heroji ali kasnije se ispostavilo da su se okrenuli 240 km ranije.
  • 12. 5. - Roald Amundsen preleteo Severni pol vazdušnim brodom Norge.
  • 12. 5. - Nemački kancelar Hans Luther daje ostavku nakon gubitka poverenja u Rajhstagu, na čelo vlade se vraća Wilhelm Marx (do 1928).
  • 12- 14. 5. - Majski prevrat u Poljskoj, poginulo 379 vojnika i civila. Maršal Józef Piłsudski je vlast iza kulisa do smrti 1935, odn. pokret Sanacja ("Sanacija", "Ozdravljenje").
  • 14 - 22. 5. - Treći kongres KPJ u Beču - za balkansku federaciju radničko-seljačkih republika, na čelu partije Sima Marković, rad je blokiran frakcijama.
  • 15. 5. - Započelo emitiranje radio Zagreba, prve radio postaje u Hrvatskoj koja kasnije postaje sastavnim dijelom HRT-a.
  • maj - Louis Armstrong and His Hot Five su izdali pjesmu Heebie Jeebies, koja ih proslavlja.
Thumb
Univerzitetska biblioteka u Beogradu
  • 18. 5. - Nestanak evangelistkinje Aimee Semple McPherson sa plaže u Los Angelesu - prvo se mislilo da se utopila, kasnije se pojavila rekavši da je bila oteta, što je postalo tema spora.
  • 21. 5. - Veliki župan splitske oblasti poništio komunističke mandate sa poslednjih opštinskih izbora, jer bi oni i radićevci imali većinu.
  • 23. 5. - Država Veliki Liban, u okviru Francuskog Mandata za Siriju i Liba, dobija prvi ustav i postaje Libanska Republika (proglašava nezavinost 1943).
  • 24. 5. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu (građena 1921-24, od 1946. U. B. "Svetozar Marković").
  • 24. 5. - Govor Stjepana Radića u Staroj Pazovi, uz velike mere obezbeđenja zbog glasina o orjunaškim i radikalskim planovima; pred tribinom uhapšen jedan orjunaš sa eksplozivnom napravom[9].
  • 25. 5. - U Parizu je ubijen Simon Petljura, nacionalistički lider Ukrajine u izgnanstvu, atentator je pesnik i anarhista Sholom Schwartzbard.
  • 26. 5. - Kraj Rifskog rata i Rifske Republike: Abd el-Krim se predao Francuzima, čime je završen rat Španaca i Francuza protiv pobunjenika u Maroku. Abd el-Krim je do 1947. u progonstvu na Réunionu.
  • 28. 5. - Portugalska revolucija: general Manuel Gomes da Costa izvodi puč kojim je okončana Prva Portugalska Republika - slede Ditadura Militar i Ditadura Nacional (1928-33), uvod u Estado Novo (1933-1974).
  • 30. 5. - Ustanovljena tradicionalna konjička trka "Memorijal Vladislava Ribnikara".

Jun/Juni/Lipanj

  • 4. 6. - Ignacy Mościcki postaje predsednik Poljske (do 1939).
  • 5. 6. - Kraj Mosulskog pitanja: u Ankari potpisan ugovor između Britanaca, Iraka i Turske - Mosul pripada Iraku.
  • 10. 6. - Ugovor o prijateljstvu Rumunije i Francuske.
  • 14. 6. - Brazil napustio Društvo naroda, pošto nije dobio stalno mesto u savetu.
  • 16. 6. - Nekada uticajni fašista Aurelio Padovani poginuo u Napulju sa još osmoro ljudi, kada se srušio balkon sa kog se obraćao okupljenima.
  • 20. 6. - Referendum u Nemačkoj o eksproprijaciji vladarskih domova: uz odziv 39%, za je 96% - bilo je potrebno 50% izbornog tela.
  • 24. 6. - Sanjuanada: pokušaj zbacivanja španskog diktatora Primo de Rivere.
  • 27. 6. - Čehoslovački predsednik Tomaš Masarik odlikovao Beograd Ordenom Ratnog krsta.
  • 28. 6. - Afera King–Byng u Kanadi, ustavna kriza: premijer W.L.M. King je dao ostavku nakon što je generalni guverner Byng odbio raspustiti parlament. Za premijera je postavljen konzervativac Arthur Meighen, ali nakon što je on izgubio poverenje 2. 7., skupština je ipak raspuštena i raspisani su izbori.

Jul/Juli/Srpanj

  • 2. 7. - Na drugom nacističkom kongresu u Vajmaru, Velikonemački omladinski pokret promenio ime u Hitlerov omladinski savez nemačke radničke omladine (Hitlerjugend).
  • 3. 7. - U Bitolju ubijen Spasoje Hadži-Popović, direktor novina "Južna zvezda", organizator je VMRO-ovac Krste Ljondev (Кръсте Льондев).
  • 9. 7. - General Óscar Carmona, lider najkonzervativnijeg krila portugalskih revolucionara, izvodi puč i imenuje se za predsednika (ostaje na toj poziciji do 1951, kasnije kao figura).
  • 9. 7. - Kuomintang na čelu sa Chiang Kai-shekom zvanično počinje Severnu ekspediciju, vojnu kampanju za ujedinjenje Kine (do 1928).
  • 9. 7. - Pretpremijera Valentinovog filma The Son of the Sheik (masovno prikazivanje od septembra).
  • 10. 7. - Veći upad Makedonaca iz Bugarske u Kraljevinu SHS - prvi u nizu upada na Balkanu[10].
  • 10. 7. - Munja izazvala požar u arsenalu Picatinny u Nju Džersiju - eksplozija nekoliko hiljada tona eksploziva u naredna 2-3 dana.
  • 12. 7. - Nikola Nikić, odmetnik iz HSS osnovao novi poslanički klub sa nekoliko pristalica.
  • jul - Velike poplave Dunava, Save i drugih reka.
  • 16. 7. - Valutna kriza u Francuskoj: 206,4 franka za funtu odn. 42,49 za dolar (20. jula 49,22 za dolar).
Thumb
Nosači kovčega na sahrani Dzeržinskog
  • 23. 7. - Grigorij Zinovjev isključen iz Politbiroa nakon kampanje Staljinovih pristalica; ubrzo ukinuta funkcija predsednika Kominterne, tako da ostaje i bez tog položaja.
  • 23. 7. - Fox Film kupio zvučni sistem Movietone.
  • 23. 7. - Raymond Poincaré po treći put premijer Francuske (do 1929), preduzima mere za stabilizaciju franka.
  • 30. 7. - Delegati iz Britanije, Francuske, Grčke, Italije i Kraljevine SHS potpisali ugovor o granicama Albanije.[10]

Avgust/August/Kolovoz

  • 1. 8. - U Meksiku stupa na snagu Zakon za reformu Krivičnog zakona, poznatiji kao Callesov zakon, kojim se vrlo represivno sprovodi separacija crkve i države - posledica je Kristeroski rat.
  • 5. 8. - Osnovan Državni arhiv u Novom Sadu, današnji Arhiv Vojvodine.
  • 6. 8. - Amerikanka Gertrude Ederle preplivala Lamanš.
  • 6. 8. - Warner Bros.-ovim filmom Don Juan predstavljen zvučni sistem Vitaphone (muzika i zvučni efekti).
  • 11. 8. - Kolektivna nota Grčke, Rumunije i Kraljevine SHS Bugarskoj, u kojoj se zahteva kraj makedonskih upada.
Thumb
Sahrana Rudolpha Valentina
  • 11. 8. - Otvorena srpska knjižara u Episkopskom dvoru u Temišvaru (do 1946).
  • 15. 8. - Opštinski izbori u Srbiji i Crnoj Gori, u Beogradu pobeđuju demokrate na čelu sa Kostom Kumanudijem (gradonačelnik do 1929).
  • 17. 8. - Sporazum Grčke i Kraljevine SHS o slobodnoj zoni u solunskoj luci[10], kao i ugovor o prijateljstvu.
  • 18. 8. - Mussolini najavio kontroverznu meru revalvacije lire (Quota 90): 90 lira za britansku funtu umesto 150.
  • 22. 8. - General Georgios Kondilis oborio grčkog diktatora gen. Pangalosa i postaje premijer do decembra, admiral Pavlos Kunduriotis je ponovo predsednik (do 1929).
  • 23. 8. - Umire filmska zvezda Rudolph Valentino, obožavateljke u histeriji (sahranjen 7. 9. u Holivudu).
  • 29. 8. - Kod Lenjingrada potonuo parobrod "Burevestnik" sa 404 osobe, zvanično 65 mrtvih.

Septembar/Rujan

  • 1. 9. - Francuski mandat za Siriju i Liban: Država Veliki Liban postaje republika pod francuskom vlašću.
  • 5. 9. - Wanhsienski incident (Wanzhou na Yangzeu): sukob Britanaca sa snagama generala Yang Sena oko brodova koje su ovi zarobili, Kinezi tvrde da su bile hiljade žrtava u gradu.
  • 6 - 25. 9. - Sedmo redovno zasedanje Društva naroda, predsedavajući je ministar inostranih poslova KSHS Momčilo Ninčić (do sledećeg zasedanja 1927)[11].
  • 8. 9. - Nemačka primljena u Društvo naroda.
  • 8. 9. - Kačaci kod Vučitrna pucali na automobil poglavara sreza - on je ranjen a njegova kćerka je poginula[12].
  • 9. 9. - Vojna pobuna pristalica bivšeg diktatora Pangalosa u Atini - brzo ugušena.
  • 11. 9. - Anarhista Gino Lucetti bacio bombu na Mussolinijeva kola u Rimu.
  • 12. 9. - Plebiscit u Španiji podržava Primo de Riverinu politiku.
  • 16. 9. - Stupili na snagu Ugovori iz Locarna
  • 16. 9. - Ugovor o prijateljstvu Rumunije i Italije.
  • 17. 9. - Pakt prijateljstva Jugoslavije i Poljske[13].
  • 18. 9. - Veliki uragan pogađa Majami, nekoliko stotina mrtvih i ogromna materijalna šteta.
  • 20. 9. - Rivalska banda napada Al Caponea: restoran zasut kišom metaka, ali on nepovređen.
  • 23. 9. - Gene Tunney pobedio Jacka Dempseya u Filadelfiji i postao prvak sveta u teškoj kategoriji.
  • 25. 9. - U Ženevi potpisana Konvencija o ropstvu.
  • 30. 6. - U Luksemburgu osnovan Međunarodni sporazum o čeliku, predsednik Émile Mayrisch.

Oktobar/Listopad

Thumb
Zeleni venac u Beogradu
  • 1. 10. - Otvorena beogradska pijaca Zeleni venac. Nakon što je ove godine zatvorena Velika pijaca (danas Studentski trg), otvorene su još i Kalenić guvno i Jovanova pijaca[14].
  • 3 - 6. 10. - U Beču održan prvi kongres Panevropske unije (inicijativa Richarda von Coudenhove-Kalergija).
  • 14. 10. - U Engleskoj objavljena knjiga Winnie Pooh.
  • 20. 10. - Na Kubi gine 650 ljudi od uragana.
  • 23. 10. - Na XV partijskoj konferenciji Lav Trocki i Lav Kamenjev izbačeni iz Politbiroa SKP(b) - poraz Ujedinjene opozicije Staljinu.
  • 31. 10. - Mladi anarhista Anteo Zamboni (15) pucao na Mussolinija i promašio - na mestu je linčovan a režim će ovo upotrebiti za eliminaciju opozicije.
  • 31. 10. - Obilježena prva Svetkovina Krista Kralja (papin odgovor na nacionalizam i sekularizam).

Novembar/Studeni

Decembar/Prosinac

Thumb
† Nikola Pašić
  • 10. 12. - Umro Nikola Pašić, lider Narodne radikalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih političara i državnika (sahrana 12. 12.).
  • 11. 12. - Objavljen drugi tom Hitlerovog Mein Kampf-a: Nemci treba da se ujedine i naoružaju, sklopiti savez sa Italijom i Britanijom i eliminisati Francusku, a glavni cilj je životni prostor (Lebensraum) na istoku (SSSR).
  • 12. 12. - Električni tramvaj u Osijeku.
  • 17. 12. - Vojni puč u Litvaniji ruši demokratski izabranu vladu i dovodi konzervativce, vlast uzima Antanas Smetona i zadržava je do 1940.
  • 21. 12. - Uzunović vratio mandat, a kralj ga dao Ljubi Davidoviću za formiranje šire koalicije. Radikali ga odbijaju, pa se mandat opet vraća Uzunoviću.
  • 24. 12. - Treća Uzunovićeva vlada, opet koalicija radikala i HSS (Korošcevi klerikalci odustali u zadnjem trenutku).
  • 25. 12. - Umro japanski car Yoshihito, nasleđuje ga sin Hirohito, koji je bio regent od 1921. Njegova era se naziva Shōwa, "Prosvećeni mir", traje do 1989.

Kroz godinu

  • Osnovana Hrvatska pravaška revolucionarna omladina.
  • Uredbom povećane takse cirkusima u KSHS, što artiste stavlja u "očajan položaj".[16]
  • Prinosi žita i železnički transport u SSSR prevazišli nivo pre Prvog svetskog rata.
  • Stephen Herbert Langdon započeo iskopavanja u iračkom lokalitetu Jemdet Nasr gde su pronađene tablice sa protoklinastim pismom (31. vijek pne.).
  • Gilbert N. Lewis predložio naziv "foton" za najmanju jedinicu radijantne energije.
  • Norvežanin Erik Rotheim prijavio patent za aerosolni sprej.
Remove ads

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1926.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

Mart/Ožujak – April/Travanj

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

Kroz godinu

Remove ads

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1926.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

April/Travanj – Jun/Lipanj

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

Kroz godinu

  • Milica Avirović, glumica (* 1898)
  • Paulina Matijević, dobrotvorka (* 1856, 1861?)
Remove ads

Nobelova nagrada za 1926. godinu

Remove ads

Reference

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads