Linolna kiselina

Linolna kiselina je nezasićena n-6 masna kiselina. On je bezbojna tečnost na sobnoj temperaturi. U fiziološkoj literaturi, ona ima lipidni broj 18:2(n-6). Linolna kiselina je karboksilna kiselina sa 18-ugljenika dugim lancom i dve cis dvostruke veze; prva dvostruka veza je locirana na šestom ugljeniku sa metilnog kraja.

Linolna kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi	C18:2 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj	60-33-3 Y
ChemSpider[2]	4444105 Y
UNII	9KJL21T0QJ Y
KEGG[3]	C01595
ChEBI	17351
ChEMBL[4]	CHEMBL267476 Y
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	C18H32O2
Molarna masa	280.45 g mol−1
Agregatno stanje	bezbojno ulje
Gustina	0.9 g/cm3[5]
Tačka topljenja	−5 °C (23 °F)[6] −12 °C (10 °F)[5]
Tačka ključanja	230 °C (446 °F) na 21 mba[6] 230 °C (446 °F) na 16 mmHg[5]
Rastvorljivost u vodi	0.139 mg/L[6]
Napon pare	16 Tor na 229 °C
Opasnost
Tačka paljenja	112 °C (234 °F)[6]
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Linolna kiselina pripada jednoj od dve familije esencijalnih masnih kiselina koji ljudi i životinje moraju da unose putem hrane. Ona je neophodna telu za razne biološke procese, a ne može da bude sintetisana iz drugih komponenti hrane.^[7]

Fiziologija

Linolna kiselina je polinezasićena masna kiselina koja se koristi u biosintezi arahidonske kiseline i stoga dela prostaglandina. Na je nađena u lipidima ćelijske membrane. Nje ima u izobilju u mnogim biljnim uljima. Ona sačinjava više od polovine (po težini) ulja maka, suncokreta i kukuruza.^[8]

Nedostatak linolne kiseline i drugih n-6 masnih kiselina u ishrani uzrokuje suvu kosu, gubitak kose,^[9] i slabo zarastanje rana.^[10] Međutim, postizanje deficiteta linolne kiseline je skoro nemoguće pri normalnoj ishrani.