Бело Поље (Горњи Милановац)

За другa значења, погледајте страницу Бело Поље.

Бело Поље је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 159 становника.

Бело Поље
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	159
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 00″ С; 20° 36′ 00″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	437
Бело Поље Бело Поље на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Белом Пољу (општина Горњи Милановац).

Историја

Бело Поље је познато по томе што су се у њему налазили летњи двори деспота Стефана Лазаревића. Он је тамо примио посланике Дубровника јуна 1427. године. Након његове смрти, у њима је боравио и деспот Ђурђе Бранковић, а дворе спаљује турски султан Мурат II 1438.^[1]

Овде је рођен Радисав Јанићијевић (1917 – 1943), учесник НОБ-а и народни херој Југославије.

Овде је 21. октобра 1938. године рођен др Живадин Стефановић, ректор Универзитета у Крагујевцу од 1988. до 1990^[2] и потпредседник у Влади републике Србије (5. децембар 1989 – 15. јануар 1991).

Село Бело Поље удаљено је 13 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Крагујевац, на падинама Јешевца, на надморској висини 390-600 м и на површини 1.066 ха.^[3]

Пред најездом Турака становници села су се иселили, а нови становници су се населили у 18. веку. Они су дошли из Старог Влаха и Црне Горе. У пописима село је 1910. године имало 511 становника, 1921. године 467, а 2002. године тај број је спао на 251.^[3]

Село је имало општину, а од 1908. године и основну школу. Село припада црквеној парохији манастира Враћевшница. Сеоска слава је Бели Четвртак.^[3]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 68 ратника. Погинуло их је 45 а 23 је преживело.^[3]

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Демографија

У насељу Бело Поље живи 217 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (47,6 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 484 1953. 449 1961. 415 1971. 368 1981. 351 1991. 314 314 2002. 256 256 2011. 223

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			254	99,21%
непознато			2	0,78%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 2       2 80+ 3       7 75—79 7       11 70—74 12       12 65—69 8       9 60—64 8       10 55—59 8       8 50—54 9       7 45—49 13       8 40—44 8       7 35—39 10       7 30—34 6       7 25—29 2       6 20—24 9       7 15—19 6       4 10—14 6       8 5—9 3       12 0—4 1       3 Просек : 47,6 45,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	92	95	94	90	87	80	76

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	18	15	11	6	11	10	4	1	0	0	3,37

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	111	25	73	8	4	1
Женски	112	12	70	26	3	1
УКУПНО	223	37	143	34	7	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	62	23	0	0	18
Женски	65	46	0	0	13
Укупно	127	69	0	0	31
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	4	1	12
Женски	0	0	5	0	0
Укупно	0	2	9	1	12
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	0	0	1	0
Укупно	0	0	1	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	1