Београдски трамвај

трамвајски систем у граду Београду From Wikipedia, the free encyclopedia

Београдски трамвај
Remove ads

Београдски трамвај је највећи и тренутно једини трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.

Укратко Београдски трамвај, Опште информације ...
Remove ads

Основне информације

Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 11 трамвајских линија:

Thumb
Мрежа трамвајских линија у Београду
Више информација Линија, Од ...
Више информација Линија, Од ...

Током ноћи саобраћале су само две линије:

  • 7Н: Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јануара 2017)
  • 9Н: Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена аутобуска линија 33Н која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)

Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).

Remove ads

Возни парк

Више информација Слика, Назив ...

Историја

Пре Првог светског рата

Thumb
Развој трамвајских пруга у Београду
Thumb
Трамвајска мрежа Београда 1908. године

Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 .[11] На Цариградском друму је подигнут депо, познат као Трамвајске штале.[12]

Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 1. (13.) октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. „Београдску варошку железницу” је осветио митрополит Михаило.[13] У почетку су се као погон користили коњи, Јулка и Соко.[14][15] Прва електрична линија уведена је 1894.[16] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника.

Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914.

Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[16]

Између два рата

Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[17][18] У октобру 1922. је очекивано 80 моторних кола одн. задњих кола из Немачке, па су пројектоване и нове линије[19] (нпр. почетком јула 1923. пуштена је у саобраћај партија од седам немачких трамваја).

  • Линија "Калемегдан−Коларац−Ново Гробље", која је пре рата "ишла само од Коларца до Тркалишта" (под Коларцем се мисли на локацију на дан. Тргу Републике) пуштена је 23. октобра 1922.
  • Пруга Теразије − Смедеревски ђерам продужена је у октобру 1924. до Боровог парка, близу кафане "Липов лад".[20][21]
  • Пруга Позориште − Кланица отворена је 15. априла 1925.[22][23] (до 1939. и 1946-59).
  • Пруга Славија − Вождовац пуштена је 17. јануара 1926, дужине 3 км са три мимоилазнице до Вождовачке цркве.[24][25] Продужена је за један километар од јесени 1927,[26][27] први трамвај ка предграђу Краљице Марије (насеље се налази од Вождовачке цркве до пред Торлаком[28]) кренуо је 5. фебруара 1928.[29] Други трамвајски колосек између Славије и Аутокоманде, куда је возила Десетка, пуштен је у јулу 1935.[30]
  • Од Кнежевог споменика до Приштинске улице трамвај је прошао 16. јануара 1927.[31] (пруга Новопазарска − Приштинска улица је завршена у октобру 1926, или „одавно”[32])
  • Од Споменика од Цветкове механе, тј. новом пругом иза Новог Смедеревског ђерма, дугачком 615 метара, нова шестица је прошла 4. новембра 1928. (Цветко је тада био изван београдског атара, у мокролушкој општини врачарског среза).[33][34]
  • Пруга Споменик − Дедиње, линија 12, пуштена је у саобраћај 8. септембра 1932.[35]

Од почетка 1926. укинута је линија 5, Теразије−Гробље, јер је пруга из Краљ Александрове продужена до споменика, укинуто је и давање особених кола за пратње до Гробља. Укинуте су бесплатне карте и уведене блок-карте; полиција је прописала да се улази на задњој и излази на предњој платформи.[36]

На лето 1927. је рађен нови повратни трамвајски круг, тј. нови колосек око Кнежевог споменика, како би линије 3 и 6 (до Топчидера одн. Смедеревског ђерма) правиле круг и враћале се Коларчевом улицом.[37] Урађен је дупли колосек код Општине, у Београдској и Кнез Милетиној улици (у „Правди” стоји да је одлучено да се не поставља дупли колосек у Милетиној![38]).[27] Реконструисан је колосек од Лондона до Славије.

Нови колосек је постављен у Поенкареовој и Битољској у јулу 1928 (линија 7, Калемегдан - Ново Гробље). Мада је у 1928. проширена мрежа и увећан број возила, градоначелник Коста Кумануди је крајем године изразио мишљење да ће трамваји убрзо бити замењени аутобусима.[39]

Почетком 1937. добијено је 12 нових кола, четири из "Јасенице а.д." Смедеревска Паланка, остало из творнице у Славонском Броду.[40] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом[41][42] (занимљиво да су столице биле постављене под углом[43]).

Већина трамваја је ноћила у депоу код старе електричне централе, а остали у улици Краља Александра.[44] Према тарифи усвојеној 1936, вожње су коштале 1, 1,5 или 2 динара (раније су постојале карте скупље од 2 динара). Карте од 1,5 и 2 динара су биле 20 одн. 25% јефтиније у картонима за 30 вожњи.[45] Трамваји су имали "тролу са точкићем уместо тролу у облику лире", чије је варничење ометало радиофонију; скретницама су управљали службеници Дирекције, "обично какав старац".[46] Подлога пруге у ул. Краља Милана промењена је 1937. из бетонске у макадамску, ради лакшег оправљања и мање буке.[47]

На лето 1940. стигло је пет кола нових италијанских трамваја, зелене боје. Новина у њима је била то што су се карте наплаћивале на улазу, уместо да кондуктер обилази путнике. Капацитет је био 100 путника, али се могло попунити и до "140".[48]

  • За потребе "шестице", дупли трамвајски колосек у Александровој улици је продужен до "Цветкове механе" почетком 1941.[49][50]

Трамвајске линије пре Другог светског рата

Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[51]

  • Александрова, Теразије, Земун - трамваји број 6 и 14, укупан број путника у 1936. 12.914.940.
  • Калемегдан, Славија, Аутокоманда - трамваји број 1 и 10, број путника 10.765.000.
  • Топчидер, Теразије, Панчевачки мост - трамваји 3 и 9, број путника 10.326.630.
  • Трамвај број 9 на потезу Кнежев споменик - Кланица (Народно позориште - Насеље Кнеза Павла односно Кнежев споменик - Кланица (кроз Улицу кнеза Павла тј. Булевар деспота Стефана) је укинута августа 1939. и замењена аутобуском линијом,[52] а што је било замишљено као претходница тролејбуса.[53]
  • Линија 7 – Калемегдан - Ново Гробље, која је пролазила Поенкареовом/Македонском, као и линија 9-А (Ново гробље - ул. Адмирала Пикоа, данашња Мије Ковачевића) - замењене су аутобусом 27 у априлу 1940.[54][55][56][57]
  • Линија 12 – Кнежев споменик - Дедиње[58]

После Другог светског рата

Након ослобођења, прва је обновљена линија 6, прорадила је 7. новембра 1944. од Студентског дома до Цветкове механе. Од 20. децембра је прорадила линија 2, од ул. Болеслава Бјерута до Вуковог споменика, а шестица је продужена до Скупштине.[59]

1946

У оквиру „првомајског такмичења” 1946, оспособљаване су трамвајске пруге бр. 9, до Карабурме; бр. 3, Војна академија — Топчидер и бр. 2, до порушеног Савског моста.[60] У октобру је линија 6 продужена за 400 метара, станица код Цветкове механе је пребачена испред циглане[61] (на карти из 1946, линија 6 иде до ул. Велизара Косановића[62]). У радионицама предузећа Белсап је крајем године израђен први трамвај, са АЕГ-овим мотором и распоредом седишта по угледу на италијанску Бреду.[63]

1947

Трамвај 9 је имао почетну станицу на углу Скадарске и 29. новембра; након изласка из депоа, возило је морало кружити око Техничког факултета, док почетком фебруара 1947. није направљена веза са линијом 2, градњом „кривине” на углу Ђорђа Вашингтона и 29. новембра.[64] Крајем фебруара је укинут један број станица ради бржег саобраћаја, у корист оних који путују са периферије.[65]

Трамвај број 1, од Калемегдана до Славије, возио је до 25. марта[66]), да би био замењен првом тролејбуском линијом; уклоњеним материјалом је продужена линија 6, Дечанском улицом, па лево до задње фасаде зграде у којој је биоскоп Београд.[67] Нова окретница линије 6 је уређена на празном простору преко пута „Борбе”,[68] „скривена иза дворишног зида зграде на углу Бул. Црвене Армије и Дечанске”.[69]

Око почетка маја, почетна станица линије ка Земуну је померена за око 250 метара, до некадашњег главног улаза у Сајмиште.[70]

У септембру 1947. се ради на окретници линије 6 за насеље иза Цветкове механе[71] и асфалтирање пешачког пута од Жел. станице Земун којим је до „пре извесног времена” ишла линија 14[72] (извађене шине и стубови су коришћени за продужење шестице одн. тролејбуску мрежу). У септембру је вађена и пруга из ул. Маршала Толбухина/Макензијеве, ради увођења кружне тролејбуске линије од Славије, према Црвеном крсту.[73] Радови на продужењу Шестице, 540 метара од Цветкове механе до ул. др. Стеве Поповића/Косте Трифковића,[74] завршени су 21. новембра 1947.[75]

Трамвај 3 је возио од Топчидера до Новог гробља, а од 17. децембра 1947. само до Славије, одакле је до гробља уведен 7/а[76] (укинут у јануару 1949).

1948

У септембру 1948, у оквиру претконгресног такмичења за Други конгрес КП Србије, почела је градња трамвајске пруге Топчидер — Раковица, 3.600 метара дуплог колосека до Железничке станице Раковица.[77][74] Завршена је за Дан републике 29. новембар.[78][79]

1949

Омладинске бригаде су од априла 1949. радили на зградама око будућег Трга Маркса и Енгелса, па је окретница шестице пресељена[80] на Ташмајдан (ца. јун). Исти терминус је користила линија 7, до Гробља.[74] Улица војводе Степе је проширена исте године, па је линија 10 добила дупли колосек.[81]

1951

На лето је најављен продужетак линија 6 и 10 од Славије до Калемегдана, како би се растеретила Двојка. Зато је пројектована петља између Карађорђеве улице и Пристаништа, како би се продужене линије могле одмах окренути назад.[82]

1953

Наручено је пет трамваја из Белгије[83] (почетком године су испробавана троја кола, марке РЦЦ [?][84]). На лето је изграђена нова трамвајска окретница на Чукарици, како би се избегло маневрисање на крају делимично једноколосечне чукаричке пруге.[85]

1956

У априлу је најављено премештање трамвајске пруге, за линије 3 и 13, из ул. Кнеза Милоша у Савску, ради повезивања будућег сајмишта и железничке станице (остварено 1962).[86] У јуну је завршен први домаћи трамвај у „Гоши”, од 10 наручених.[87]

1957

У јуну се најављује завршетак радова на прузи поред новог сајма,[88] а у јулу су изграђене нове окретнице преко пута Хале 1, поред Фабрике коже[89] и код Господарске механе.[90] На првом сајму технике, у августу, најављено је учешће трамваја из „Ђуре Ђаковића”, Славонски Брод, који би се затим укључио у саобраћај.[91] За потребе сајма је у августу урађена и нова окретница на Тргу Димитрија Туцовића/Славији,[92] као и нови колосек до новог сајмишта.[93]

1958

Трамвајска мрежа је дугачка 55,7 километара, још увек је најчешће коришћени облик превоза, мада опада у корист аутобуса и тролејбуса.[94]

1959

Урбанистичким планом се замишља: измештање пруге (линије 3 и 4) из Кнеза Милоша у Савску; продужетак линије 4, која иде до Чукарице, од Гробља, преко Карабурме до „врло вероватно” Роспи Ћуприје, што би била најдужа линија; да се Шестица скрати од Ташмајдана до Вуковог споменика, или алтернативно, од В. с. до Душанове улице.[95]

Укинута је пруга у ул. 29. новембра: осмица, како је прошле године названа деветка, последњи пут је возила од Скадарске улице 23. јула 1959.[96] Током лета је у пробној вожњи био трамвај који је „Гоша” урадила по лиценци „Ансалдо Сан Ђорђио”,[97] затим и возило „Ђуре Ђаковића”.[98]

1960

Од септембра 1960. се користе седам белгијских трамваја (боја слонове кости, капацитет 140 путника, улази се на предња врата).[99] У мају, на Булевару Војводе Мишића, од Трга бранилаца Београда до зграде Југоштампе, пруга је премештена.[100]

1961

Помиње се да саобраћа 81 трамвај са 21 приколицом.[101]

1962

У јулу је започело постављање трамвајске пруге у проширеној Савској улици за линије 3 (Трг Димитрија Туцовића - Раковица) и 4 (Ново гробље - Чукарица).[102] Последњи трамвај је прошао кроз Кнеза Милоша 29. августа,[103] а први пут Савском 3. септембра. На почетку зимске сезоне је на шест линија возио 51 трамвај.[104] На пређених 100.000 км, трамваји су имали 92 судара, тролејбуси 323, аутобуси 500.[105]

1964

Трамвај из „Ђуре Ђаковића”, први од десет са приколацима који су купљени, био је на пробној вожњи 30. септембра 1964. Чести пре рата, сада долазе први пут након истог.[106][107]

1966

Пројекат развоја градског саобраћаја даје приоритет трамвају - стручњаци су га сматрали најбезбеднијим (види 1962), најефикаснијим и економичнијим у преоптерећеном саобраћају. Предвиђена је и веза са другом обалом Саве, „трамвајска композиција” се сматра јединим могућим начином (метро би био најидеалнији „кад би постојала средства”).[105]

1967/68

Због снега у децембру 1967, трамвај бр. 4 није ишао даље од подвожњака у Радничкој, према Чукарици, већ су ишли до Топчидера и Господарске механе. Поменута је могућност да ће тако остати до пролећа.[108] Из једног каснијег писма читаоца види се да је 1968. престао саобраћај трамваја 4 поред Шећеране и да је пруга дигнута[109] (у Радничкој су најављени велики радови за 1968-69[110]).

1971

„Ђуро Ђаковић” је 1971. до марта испоручио пет четвороосовинских моторних кола и десет приколица, до половине године се очекивало још 15 кола и седам приколица, што би било испуњење првог дела уговора. У наредне две године је предвиђено још 40 кола и 23 приколице.[111]

1973

ГСП је купио десет нових трамвајских моторних возила ЧКД из Чехословачке и пет приколица из Ђуре Ђаковића. ГСП након тога има 113 трамваја и 38 приколица[112] (чешки трамваји су првобитно имали микрофон код возача и звучнике, преко кога би била најављивана станица, али су уклоњени[113]).

1975

Од маја је у неким возилима ГСП почела самоуплата, уместо кондуктера.

1976

У јануару је одлучено да се десетка продужи до Бека (у то време око будуће окретнице се налазе нехигијенска насеља).[114] У мају и јуну су постављане нове шине у Булевару ЈНА.[115] Трамвајска баштица је у августу преуређивана у ул. 27. марта. У ово време се најављује продужење трамвајске линије до Кнежевца, у вези са новом железничком трасом (железничке станице Прокоп и Раковица и стајалиште Кнежевац).[116]

1977

ГСП располаже са 123 трамваја и 54 трамвајске приколице.[117] Током лета 1977. се радило на полигонизацији мреже како би трамваји добили пантографе уместо трола; најављена је набавка 11 половних трамваја Диваг.[118] У Рузвелтовој су шине спуштене у ниво коловоза, тако да исту траку могу користити аутобуси.

1978

Нова трамвајска линија, прва после 27 година: Јединица, кренула је 1. септембра 1978, од новоизграђене окретнице код „Бека” до Раковице. Линија 10 је продужена до „Бека”.[119]

"Трамвајем у век"

Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа - правци би били они који су покривени трамвајским линијама те године.[51] У 1952. се размишљало о трамвају нормалног колосека Макиш − Вишњица, који би ишао тунелом ул. Душанова − ул. Гаврила Принципа (такође се размишљало о проширењу Круга Двојке до цркве св. Саве и укидању трамвајске пруге од Славије до Вука).[120] Почетком 1969. се размишља о три линије „подземног трамваја” као јефтиније алтернативе метроу.[121] Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем. Већ 1978. има колебања: акциони план развоја и модернизације трамвајског саобраћаја предвиђа велико проширење мреже до 1985, не водећи рачуна о метроу (неки предлози су остварени: продужетак иза Новог гробља, додуше до Богословије, не Карабурме; прелазак преко Саве, до Блока 45; продужетак до „Бека”; пруга у Генерала Жданова, додуше не уместо у Бориса Кидрича).[122]

Планови за метро су напуштени 1982. због економске кризе. Донесена је одлука да ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа,[123] и то средствима из самодоприноса. Замишљене су пруге: 8,5 км од Калемегдана до Бањице 2, поред музеја "25. мај"; 7,5 км од Економског факултета до Блока 45; 2,4 км до Кнежевца; 2,9 км од Господарске механе до Бановог брда (окретница 23); продужетак од 600 м од Радио индустрије до Устаничке, што би био почетак пруге до Великог Мокрог Луга; 1,3 км од Новог гробља до Омладинског стадиона; 1,3 км од Вождовца до Бањице (ВМА); реконструисале би се пруге од Господарске механе до Раковице; у ул. Војводе Степе (измештање на средину улице, 3,1 км)...[124] Самодопринос је изгласан на референдуму у десет градских општина 20-23. маја 1982.

До године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[125]

Шта је урађено:

  • Нова пруга између Булевара и 27. марта, поред Таша, 1983?, којом је линија 10 скратила трасу и избегла гужву код Вуковог споменика.[126]
  • Трамвајска пруга је продужена од Новог гробља до Омладинског стадиона крајем 1983 (реконструкција улице је почела у септембру, крај радова је очекиван крајем децембра[126]).
  • Пруга од Економског факултета до Блока 45 је у саобраћају од 31. августа 1984;[127][128]. Продужене су линије 7 (Блок 45 - Радиоиндустрија) и 9 (Блок 45 - Вождовац) и уведена нова линија 11 (Блок 45 - Калемегдан), а неки аутобуси су укинути.[129] Такође 1984, у августу су мењане шине у Бориса Кидрича/Београдској,[130] а у октобру је реконструисана пруга од Раковице до Топчидера.
  • крајем новембра 1984, отворена је пруга Раковица−Кнежевац, са линијама 1 и 3.[131]
  • продужетак у Булевару Револуције/Краља Александра од Радио Индустрије до Устаничке, 30. децембра 1985.
  • од Господарске механе до Бановог брда, 16. јуна 1986. (са шест месеци закашњења)[132] — линије 12 (Баново брдо – Трг Димитрија Туцовића) и 13 (Баново брдо – Калемегдан, Беко)[133]
  • Пруга Вождовац−Бањица, до Паунове, завршена је за 4,5 месеца, први трамвај је стигао на Бањицу 15. децембра 1986; линије су 9, до Блока 45, и 10, према Калемегдану, Беко.[134]
  • Улицом Генерала Жданова/Ресавском, трамвај је кренуо 18. октобра 1987. – линија 12 (Ташмајдан–Баново брдо).[135]

Студија о градском саобраћају из 1985. до године 2000, замишљала је градњу 27 трамвајских пруга дужине 96 км, од чега 16 км у тунелима, са 700 трамваја.[136][137] У августу 1985. реконструисан је колосек у Немањиној.

Thumb
Трамвајски депо Сава (фото 2016)

У јулу 1986. је почела реконструкција пруге у Војводе Степе (до децембра) и од Господарске механе до Раковице (и до Топчидера); у августу се постављају шине према новом депоу на Новом Београду; у септембру се реконструишу шине у Булевару ЈНА од Тиршове до Ветеринарског факултета (темељнија реконструкција у Булевару ЈНА на лето 1991).

Од маја 1987. се прави нова окретница на Ташмајдану.[138] На јесен 1987. реконструише се пруга у Цара Душана и Џорџа Вашингтона, од Доситејеве до 29. новембра (укинута линија 4).[139]

Деведесете

Крајем 1991. се појавио први трамвај офарбан у рекламу „тотал дизајна” − са ПКБ кравицом. У јануару 1992. је потписан уговор са рекламним агенцијама за третман осталих возила ГСП.[140] Трамваји су оцењени као најприкладнији за „тотал дизајн”.[141] Растућа криза се одражава на превоз: у јулу 1992. се привремено скраћују и укидају неке аутобуске линије због несташице горива, па се појачавају трамвајске и тролејбуске (уводи се линија 7Л, Ташмајдан-Блок 45);[142] возачи ГСП штрајкују 14. августа због малих плата и неликвидности − депо на Новом Београду са 198 трамваја је потпуно блокиран.[143] У септембру је због преоптерећености испала електрична мрежа на Новом Београду, па трамваји нису возили.[144] У октобру је обележена стогодишњица јавног превоза: у „трамвајској штали” у Булевару је отворена музејска збирка, укључујући трамвај Шкода из 1927.[145]

Проблеми се настављају 1993: велики штрајк ГСП је 2-3. фебруара, из Депоа Сава није изашао ниједан од 200 трамваја.[146] У летњем реду вожње има 100 трамваја, у зимском се очекује повећање на 120 па 140.[147] Почетком новембра је уведен нови систем са краћим линијама, на којима би возило 120 трамваја.[148] Првог дана је изашло 110 возила, што је поподне пало на 85 - као објашњење је дат недостатак резервних делова. Препуна „тројка” се преврнула у Војводе Мишића код Господарске механе 22. новембра 1993, један путник је погинуо, 20-торо је повређено, приписано грешци возача.

Двадесет први век

Први трамваји из Базела су стигли у августу 2001,[149] од јесени су се нашли у саобраћају (→ и ). Крајем 2000-их година започела је модернизација система. Немањина улица је реконструисана 2006, постављена је нова трамвајска конструкција. Булевар краља Александра је 2010. реконструисан од Вуковог споменика до Цветкове пијаце, шине су пребачене на средину улице.

Први шпански трамвај, фирме Каф (→ ), стигао је у мају 2011.

Мост на Ади је отворен почетком 2012, трамвајски саобраћај преко њега је почео 5. јула 2019, на линијама 11 и 13.

Саобраћај на Старом савском мосту је обустављен почетком новембра 2024, тако да су измењене трасе линија 7 и 9.

Први трамвај турске фирме Бозанкаја (→ ) изашао је на улицу 29. јула 2025. Најављено је увођење линије 8, од Трошарине до Славије.

Remove ads

Занимљивости из историје о трамвајима

  • Судар трамваја на Савском пристаништу испод Великих степеница 14. октобра 1928, троје путника погинуло.[150]
  • 23. новембра 1937. године у Београду је била тако густа магла да су аутомобили и трамваји саобраћали са упаљеним фењерима.[151]
  • Простор обухваћен линијом 2 се сматра центром града. Пре Другог светског рата, неки улични продавци нису смели радити унутар те линије.[152]
  • Пред рат је постојало седам трамваја-прскалица за прање улице[153] (један је снимљен 1954. на „најспореднијем колосеку”, зарастао у коров, пошто „одавно” није виђен[154]).
  • Трамвај на линији 3 прелази преко железничке пруге: 9. новембра 1950. је ударен од воза, погинуо је један путник, два повређена;[155] 14. октобра 1958. је ударио у воз, двоје путника је погинуло, шест повређено[156] (кочничар је осуђен на четири године затвора[157]) Воз је налетео на трамвај 10. јула 1959, било је осам повређених.[158]
  • Код угла Булевара ЈНА и Бул. Александра Ранковића/Јужног Булевара (заправо Бокељске?) трамвај је 8. новембра 1952. излетео из шина, преврнуо се и ударио у коњску запрегу - погинуле су две и теже повређене две жене.[159]
  • Два возила су погођена громом 18. јуна 1956, у Булевару Револуције и Карађорђевој; нико није повређен али је на првим колима уништен мотор.[160]
  • Трамвај и приколица су се преврнули испред Главне железничке станице 18. октобра 1958, није било тежих повреда иако су возила била пуна.[161]
  • Седмица се запалила на углу Бориса Кидрича и Пролетерских Бригада (Београдска и Крунска) 21. фебруара 1959, 11 путника повређено;[162] кондуктерка Нада Брлева је зауставила пожар смицањем троле.[163] Касније исте године, 16. новембра, до још једног пожара је дошло на углу Војводе Степе и Боже Јанковића, било је више лакше повређених.[164]
  • Трамвај марке „Сименс”, регистарски број 2, стигао је у Београд 1923, још увек је био у саобраћају 1959.[165] (трамвај број 2 је учествовао у незгоди са аутомобилом у јуну 1960, не помиње се штета[166]).
  • Трамвај се преврнуо у судару са камионом на углу Карађорђеве и Загребачке, 20. маја 1960, једна жена погинула.[167] Исте године, 3. октобра, на углу Немањине и кнеза Милоша сударили су трамваји на линији 9 (Пристаниште-Вождовац) и 7 (Пристаниште-Радио индустрија), било је 45 повређених, 13 је задржано у болници.[168]
  • Три пожара 1962: код Метропола 25. јануара; трамвај 3 је 80% оштећен у пожару у Кнеза Милоша 8. јуна 1962, повређено је седам путника и кочничар;[169] 21. новембра 1962. у ул Војводе Степе, лакше је повређено 46 путника.[170]
  • На углу Бориса Кидрича и Његошеве, 27. августа 1963, трамвај се сударио са сиријским аутобусом, теже су повређена два Сиријца.[171]
  • 1965: пожар 20. фебруара у Савској, 50 повређених од чега је осам задржано у болници;[172] трамвај се запалио након судара са камионом у Војводе Мишића, 27. октобра;[173]
  • "Двојка" се преврнула на углу Тадеуша Кошћушка и Душанове, 24. јуна 1970. и пригњечио део аутомобила, четворо повређених.
  • У новембру 1976, ГСП и Туристички савез су организовали шетње туристичким трамвајем, који је изгледом требао да подсећа на '30-те.[174]
  • "Двојка" се 20. новембра 1980. преврнула на углу Карађорђеве и Париске, повређен је 41 путник, петоро теже[175] („бреда” стара 19 година[176]).
  • "Осмица", гар. бр. 140, преврнула се 26. септембра 1984. на углу Рузвелтове и 27. марта због велике брзине, било је 11 повређених.[177]
  • Возач Милојка Новаковић је укључена у два судара у око месец дана 1984: камион је ударио трамвај на углу Цара Душана и Француске 21. септембра,[178] и цистерна трамвај на Славији 22. октобра.[179]
  • Прва већа незгода на Новом Београду: "деветка" се преврнула у кривини код угла Трећег булевара/Милутина Миланковића и Милентија Поповића, 14. јануара 1985.
  • Празан трамвај покварених кочница јурио низ Немањину, излетео из шина и ударио у неколико возила на платоу испред Железничке станице 29. априла 1987; петоро тешко повређених.[180]
  • Звездaши каменовали трамвај са Хајдуковим навијачима код Ветеринарског факултета 7. марта 1988.[181]
  • "Двојка" излетела из шина у Немањиној, ударила у војну зграду на углу са Ген. Жданова, 1. новембра 1991.[182]
Remove ads

Галерија

  • Thumb
    Трамвај у Кнез Михајловој улици, 1906. година
  • Thumb
    Трамвај у Улици краља Милана, 1906. година
  • Thumb
    Трамвајска окретница на Позоришном тргу у Београду 1920-тих година
  • Thumb
    Трамвајска окретница на Студентском тргу са погледом на Велику пијаци
  • Thumb
    Трамвај у Улици Узун Мирковој 1941.
  • Thumb
    Трамвај CAF Urbos-а у Савамали
  • Thumb
    Трамвај "Чичица" 2019.

Види још

Напомене

  1. [а]
    Предратна почетна станица линије 12
  2. [б]
    Предратна крајња станица линије 12
  3. [в]
    Предратна почетна станица линије 14
  4. [г]
    Предратна крајња станица линије 14
  5. [д]
    Од 1892. до 1946. године саобраћао је центром града преко Краљевог трга (Студентског), Позоришног (Трга Републике), Престолонаследниковог трга (Теразија), Краља Милана
  6. [ђ]
    Од 1978. до 1992. године саобраћао је измењеном трасом од Зоолошког врта преко Калемегдана, Карађорђевом, Савским тргом преко Мостара до Кнежевца
  7. [е]
    Трамвај је био локални и окретао је на Славији а кретао се улицама Светог Саве, Катанићевом, Макензијевом, Новопазарском, Војводе Драгомира и Приштинском у супротном смеру се спуштао Макензијевом. Једноколосечна пруга.
  8. [ж]
    Мимоилазница се налазила на данашњем Платоу Милене и Драгана Николића а не окретница.
Remove ads

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads