Галија (музичка група)
рок група From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Галија је југословенска и српска рок група, основана у Нишу 4. јануара 1976. године. Име је добила по истоименој кафани у којој су се чланови бенда првобитно окупљали. Централне личности бенда су браћа Ненад (вокали, акустична гитара и усна хармоника) и Предраг Милосављевић (вокал). Један су од најтрајнијих састава југословенског и српског рокенрола, а издања групе варирала су од прогресивног рока до мејнстрим оријентисаног звука.
Кроз групу је прошао велики број музичара, а садашњи састав чине Ненад Милосављевић, Предраг Милосављевић, Бобан Павловић, Драгутин Јаковљевић, Славиша Павловић, Иван Илић и Горан Антовић.
Група је прву пробу одржала у Дому културе у Нишу, 11. априла 1976. године, а пажњу шире јавности привукла након победе на Зајечарској гитаријади 1978. године и наступом на Омладинском фестивалу у Суботици, где бива проглашена за истинско музичко откриће финала фестивала „Омладина 78”.
Након афирмисања на југословенској музичкој сцени уследили су концерти и снимање првог студијског албума за ПГП РТБ, крајем 1978. године.
Током каријере објавили су петнаест студијских, један уживо и шест компилацијских албума.
Remove ads
Историјат
1976—1984: прогресивни рок
Оснивач групе је Ненад Милосављевић, који је већ био познат у Нишу као кантаутор и самостални музичар, окупио је рок групу за учешће у позоришној представи Трећа половина аматерске позоришне дружине из Ниша.[1][2] Прву пробу су одржали 4. јануара 1976. године у Дому културе у Нишу.[1][3] Милосављевић је 11. априла 1976. године одржао концерт у Народном позоришту у Нишу уз пратњу бенда Два лустера, са којим је након концерта успоставио сарадњу и основао бенд Галија.[1][4][5]
Поред Ненада Милосављевића састав су чинили и Горан Љубисављевић Горча (гитара), Предраг Бранковић (бас), Ненад Танчић Танча (бубњеви), Братислав Стаменковић (клавијатуре) и Предраг Милосављевић (пратећи вокал).[1] Група Галија добија име по истоименој кафани у којој су и постигли договор о оснивању групе.[6][7] Танчић је убрзо напустио бенд због војних обавеза, а заменио га је Бобан Павловић који је наредних година био један од ретких сталних чланове Галије.[1][8][9]
Године 1978. са новим клавијатуристом Зораном Станковићем, група је постигла први значајан успех победом на Зајечарској гитаријади, наступајући у саставу: Ненад Милосављевић (вокал, акустична гитара, усна хармоника), Горан Љубисављевић (гитара), Предраг Бранковић (бас), Бобан Павловић Чалтон (бубњеви) и Зоран Станковић (клавијатуре), а на бини су се појавили у униформама из 18. века.[1] Неколико месеци након гитаријаде наступили су на Омладинском фестивалу у Суботици, када је на клавијатурама свирао Љубодраг Вукадиновић, а Галија је проглашена за истинско откровење фестивала Омладина 78.[1][10] Током 1978. године наступали су као предгрупа на турнеји групе Смак, након тога су имали концерт у Студију М са џез групом Мета џеза секција у Новом Саду, а крајем 1978. године у истом граду наступали на Бум фестивалу.[1][10]
Након наступа на Бум фестивалу, Галија је добила понуду од ПГП РТБ-а да сними први студијски албум.[11] Током децембра 1978. почело је снимање, а завршено је 1979. године, када је у јулу објављен први албум групе под називом Прва пловидба, који је добио мешовите критике.[12][13] Албум је сниман у Студију 5 у Београду, а на њему се нашло седам песама. Предраг, брат Ненада Милосављевића, појавио се као вокалиста на албуму, а написао је и већину текстова.[1] Са албума су се издвојили хитови Авантуриста, Госпи и Децимен.[1] Концертна промоција албума одржана је у августу 1979. године на великој Летњој позорници у Нишу. Након тога, група је наступала као предгрупа Бијелом дугмету на Стадиону ЈНА, а то је био уједно и последњи концерт прве поставе бенда, који су тада напустили Љубисављевић, Бранковић и Вукадиновић.[10][14] Бас гитариста Зоран Радивојевић, гитариста Душан Радојевић и клавијатуриста Небојша Марковић постали су нови чланови бенда.[1]
У новом саставу, Галија је завршила снимање другог албума у Студију 5 ПГП РТБ-а, почетком 1980. године.[10] Албум Друга пловидба, група је објавила у мају 1980. године, такође за ПГП РТБ. Продуцирао га је гитариста хеви метал групе Горди, Златко Манојловић.[1] Песме је компоновао Ненад, а текстове написао његов брат Предраг Милосављевић, који је тада представљен као званични члан групе.[1] Албум је промовисан исте године у јуну на концертима у Дому омладине Београд и хали Чаир у Нишу.[10][15]
Током лета 1980. године бенд је наступио на Сплитском фестивалу, на стадиону Пољуд, заједно са Азром, Драгом Млинарецом, Генерацијом 5, Дадом Топићем, групама Аеродром, Метак и многим другим.[16] Током овог периода, Галија је имала концерте у Зеници и Сарајеву у Дому младих Скендерија.[10] Група је постигла огроман успех у СР БиХ, где су имали највећу публику све до почетка распада СФРЈ.[1] У Макарској су исте године започели Галијини летњи концерти који су се понављали наредних девет година.[1] Због служења војног рока групу је 1980. напустио бубњар Бобан Павловић, а привремено га је заменио Зоран Стаменковић. У овом периоду састав групе се често мењао, групу је напустио Небојша Марковић, кога је краткотрајно мењао Јован Митић, а затим и Бане Божиновић, да би се на његовом месту усталио Драган Милорадовић. Уместо бубњара Зорана Стаменковића у групу је дошао Љубомир Мишић, који је био члан до 1982. године, када се Бобан Павловић вратио у састав. Гитаристу Братислава Стаменковића заменио је Душан Радивојевић, а након тога на његово место дошао Бане Радуловић.[10][15]
Године 1981. бенд је заједно са Радомиром Михајловићем, бендовима Тунел, Пилоти, Булевар, Силуете и другима наступао на Београдском рок фестивалу у хали Пионир.[16] Године 1982. бенд је објавио трећи студијски албум под називом Ипак верујем у себе, који је сниман у студијима Плава шупа и Студију 5 у Београду.[17] Са албума су се истакле песме Још увек сањам и Бурна пијана ноћ.[1] Током 1982. Бобан Павловић вратио се у бенд.[1] Галија је 1982. године наступила као предгрупа на концерту Џоа Кокера у хали Пионир, а у јуну наредне године одржала велики концерт на београдском стадиону Ташмајдан, на којем су гостовали бендови Потоп и Кербер, који су започели концерт.[1] Након концерта, оснивач и клавијатуриста бенда Потоп, Саша Локнер постао је члан Галије.[1][8]
1984—1988: мејнстрим рок
У октобру 1983. године Галија је снимила четврти студијски албум под називом Без наглих скокова. Албум је објављен 1984. године, миксован је Калифорнији, сниман у Манчестеру, промовисан у Студентском културном центру Београд 11. јануара 1985. године, а продуцирао га је бас гитариста бенда Гордон Роули, који је пре тога сарађивао са бендом Кербер.[1][18] Материјал је прво био понуђен издавачкој кући Југотон, која је одбила да објави албум, па је бенд поново потписао уговор са ПГП РТБ-ом.[8][19]
За разлику од претходних издања, албум Без наглих скокова није доживео толики успех. Након издавања албума, Галија је заједно са бендовима Бајага и Инструктори, Лабораторија звука и Леб и сол наступила на концерту у Сарајеву, одржаном како би се прикупила материјална средства за угрожене током земљотреса на Копаонику 1983. године.[20] Крајем 1983. године, Галија је због својих наступа на јадранској обали и летњих концерата у Макарској, у анкети за истраживања омладинског туризма проглашена за најбољи догађај уживо на обали.[1] Концерти у СР БиХ, Војводини и СР Македонији током 1983. били су за бенд веома успешни. У нишком Музичком клубу 81 бенд је у том периоду организовао концерте сваке недеље, готово годину дана, у којем су изводили обраде страних хитова.[1] Током исте, 1983. године клавијатуриста Александар Локнер напустио је Галију и прикључио се Бајаги и Инструкторима, а њега је убрзо заменио Александар Ралев. Током исте године бенду се придружио и Жан Жак Роскам као главни гитариста.[1]
Године 1986. бенд је објавио албум Дигни руку, а насловна нумера албума постала је популарна међу публиком. Снимљен је у студију О у Београду, а објављен за ПГП РТБ.[1][21] Након објављивања албума, гитариста Бане Радуловић напустио је групу, а на његово место дошао је клавијатуриста, гитариста и флаутиста Братислав Бата Златковић.[10][15]
1988—1994: сарадња са Радоманом Кањевцем и албумска трилогија
Крајем осамдесетих година бенду се придружио клавијатуриста Братислав Бата Златковић, који је дипломирао на Музичкој академији у Сарајеву и почео да ради са текстописцем Радоманом Кањевцем, који су доносили нове идеје у рад бенда.[1] Кањевац је изнео идеју о издавању трилогије албума која би се бавила проблемима СФРЈ у транзицији, а Златковић је увео поп-фолк мелосе у звук бенда.[1] На албуму Далеко је сунце из 1988. године, сниманом у студију Ша-на-на у Београду, а названом по роману Добрице Ћосића, као гости учествовали су Корнелије Ковач, Саша Локнер, Ненад Стефановић, Иван Вдовић, трубачки оркестар Фејата Сејдића и многи други музичари.[1] Песме су добиле име по делима књижевника Бранка Ћопића, Иве Андрића, Лазе Лазаревића, Добрице Ћосића и Алексе Шантића.[1] Најпопуларније песме са албума су балада Да ли си спавала и фолк-оријентисана нумера Ми знамо судбу.[1] Поред њих, пажњу публике су привукле и песме Интимни односи, Орлови рано лете и песма Као и обично.[22] Албум је промовисан концертима у београдском Дому омладине и у нишком Музичком клубу 81, на којима је Галија прославља десет година постојања.[10][15][23]
Након објављивања албума Далеко је Сунце, Зоран Радосављевић је напустио бенд, а заменио га је Предраг Милановић.[24] Други део трилогије, под називом Корак до слободе сниман је у Студију 6 Радио телевизије Београд, а објављен 1989. године. Албум је продуцирао Саша Хабић, док су текстове песама писали Кањевац и Предраг Милосављевић.[24][25] На песми Слобода, учествовао је као вокалиста Горан Шепа, оснивач групе Кербер, бас гитару свирао Славиша Павловић Стенли, а на албуму је гостовао и трубач Бобан Марковић.[24] Са албума пажњу публике привукле су песме На твојим уснама, Копаоник, Корак до слободе и Кад ме погледаш.[24] Реге нумера под називом Љубавна песма има ироничан садржај о растућем национализму у СФРЈ.[24] Убрзо након објављивања албума, бенду се прикључио нови гитариста, Душан Караџић.[24] Нови албум промовисан је концертом у Душановој улици у Нишу, пред око 20.000 људи.[26][27]
Почеком 1990. године, Галија је уз Рибљу чорбу, Викторију, Валентино и Бајагу и Инструкторе наступала у Темишвару, на тродневном концерту, који су организовани два месеца након Румунске револуције.[24][26] Исте године Галија је објавила компилацијски албум Још увек сањам (Највећи хитови), на којој су се нашле неке од старих песама, поново снимљене.[24] У време првих вишестраначких избора у Југославији, Галија је по идеји Кањевца и новинара Петра Пеце Поповића снимила ЕП са песмама Он је исти као он, упоређујући Јосипа Броза Тита и Слободана Милошевића, Ти си моја партија, После свега и песму Комуниста, на којој је као вокалиста гостовао Шабан Бајрамовић.[24][28] ЕП је имао провокативне текстове о неизвесној будућности земље, а због политичке цензуре никада није објављен.[24][28]
Са албумом Историја, ти и ја објављеним 1991. године, издата је трилогија. Албум је сниман у студију РТВ Црна Гора у Подгорици, у Студију 13 ПГП РТБ-а у Београду и Студију Рококо у Загребу.[10][24] Албум је продуцирао члан групе Валентино Никша Братош, а на њему су гостовали Саша Локнер, Славиша Павловић, Бора Дугић и група Ренесанс.[24] На албуму Историја ти и ја нашли су се једни од највећих хитова Галије као што су Скадарска, Трубе, Да ме ниси, Трава и Сети се маја.[24][29] Убрзо након објављивања албума, Роскам је напустио СФРЈ због растућих тензија у земљи, а заменио га је Драгутин Јаковљевић, који је први наступ са Галијом имао 11. јуна 1991. године на Градском стадиону у Земуну, када је Галија наступала као предгрупа Бобу Дилану.[10][24] У сарајевском клубу ФИС, Галија је наступала 14. септембра 1991. године што је био њихов последњи наступ у овом граду у наредних 20 година.[10]
Средином 1991. године група је у новој постави објавила компилацијски албум Ни рат ни мир (Одломци из трилогије), који се састоји од песама из трилогије и две нове песме Православље / На Дрини ћуприја, које су касније објављене и као сингл и поклоњене публици на њиховом концерту одржаном 20. децембра 1991. године у Сава центру, на којем су као гостујући музичари учествовали Оркестар Фејата Сејдића, хор Свети Ђорђе и пијаниста Милош Петровић.[24][30]
Још један концерт у Сава центру, Галија је одржала 25. децембра 1992. године у склопу прославе сто година постојања издавачке куће Српска књижевна задруга.[24] За ову прилику снимили су још један поклон-сингл под називом Једном у сто година, а у снимању су учествовали гитариста Драган Јовановић Крле (Генерација 5), Александар Локнер и Славиша Павловић Стенли, док је за продукцију био задужен Саша Хабић.[8][24] Почетком 1993. године Златковић и Живковић су напустили Галију, нови клавијатуриста постао је Оливер Јездић, а Братислав Милошевић нови бас гитариста.[10][24]
Двоструки албум Караван снимљен је на Кипру, објављен 1994. године, а продуцирао га је Саша Хабић.[24] Текстове за албум написали су Кањевац и Предраг Милосављевић.[24] На албуму је гостовао Драган Јовановић, гитариста бенда Генерација 5.[24] Ово је уједно био последњи албум групе на којем је Радоман Кањевац сарађивао као текстописац.[10][31]
1994—2000: после Кањевца и без Предрага Милосављевића
Током лета 1994. године, албум Караван промовисан је на великом броју бесплатних концерата, укључујући концерте у парку Старог двора у Београду 30. септембра, којем је присуствовало 150.000 људи, и концерт у нишком Чаиру где је било више од 100.000 посетилаца.[10][24][32] Године 1995. група је промовисала Караван на трговима у Подгорици и Никшићу.[33]
Средином деведесетих година, Галија је промовисала тада владајућу Социјалистичку партију Србије, што је довело до тога да део њихове публике и музички критичари прогласе Галију „државним бендом”.[24][34]
Године 1996. група је објавила албум Тринаест, снимљен у Новом Саду у Студију М и Студију Дум дум. Поред текстова Предрага Милосављевића, песме садрже текстове Бранка Радићевића, Стевана Раичковића и Петра Пајића.[35] Гости на албуму су били Оги Радивојевић (клавијатуре) и Славиша Павловић Стенли (бас гитара), а албум је промовисан у хали Чаир у Нишу и у Студентском граду у Београду.[24] Током наредне године, бенд је објавио компилацијски албум Вечита пловидба сниман у студијима Пинк и О у Београду и студијски албум Волети волети, са којег је пажњу публике највише привукла песма Котор.[36] Пре снимања албума бенд је напустио Предраг Милосављевић.[24] Клавијатуре на албуму Волети волети свирао је као гост Милан Ђурђевић, а Славиша Павловић Стенли постао члан бенда. Аранжман за песму Котор и коаранжирање албума, новог и модернијег звука Галије одрадио је гитариста Драгутин Јаковљевић.[32]
Албум је промовисан на концертима у спортским дворанама у Приштини и Бањалуци, а 1998. године и у Српском народном позоришту у Новом Саду, у Сава центру у Београду и хали Чаир у Нишу. Клавијатуре на концертима свирао је Александар Локнер.[8][10][37]
Снимак концерта одржаног у спортском центру Чаир, 8. марта 1998. године објављен је на уживо албуму Ја јесам одавде.[24][38] На том концерту бенд је наступао у саставу: Ненад Милосављевић (акустична гитара и вокали), Саша Ранђеловић (гитара), Драгутин Јаковљевић (гитара), Саша Локнер (клавијатуре), Бобан Павловић (бубњеви) и Славиша Павловић (бас гитара).[24][39] Године 1999. бенд је објавио студијски албум Јужњачка утеха, који је сниман у студију Пинк, а објављен за ПГП РТС.[40] На албуму су се нашле Галијине обраде традиционалне музике Србије и Северне Македоније, а издвојиле су се песме Димитријо и Калчина кафана.[24] Убрзо након објављивања албума бенд је направио паузу у раду.[24]
2001—2009: концерти и нови састав
У периоду 2000—2002. године Галија је одржала велики број концерата у градовима Републике Српске, на којима је клавијатуре свирао Јан Врба. Почетком 2003. године наступали су на новогодишњем концерту на Тргу Слободе у Нишу, на којем је наступао и Предраг Милосављевић, који се вратио у групу као текстописац и певач.
Током 2003. у студију Лазе Ристовског група је радила на снимању албума Добро јутро, то сам ја у следећем саставу: Ненад Милосављевић (вокал), Драгутин Јаковљевић (гитара), Јан Врба (клавијатуре), Бобан Павловић (бубњеви) и Славиша Паловић (бас гитара).[10][24][41] Албум је објављен 2005. године, а као гостујући музичари на албуму су се појавили Лаза Ристовски (клавијатуре), Александра Ковач и Кристина Ковач (пратећи вокали), док су за продукцију били задужени Ненад Милосављевић и Драгутин Јаковљевић.[32] За песме Вера, Можда сам луд и Ти можеш све снимљени су спотови.[10][24]
У августу 2006. године, Иван Илић постао је стални клавијатуриста Галије.[42] У периоду 2006—2008. године група је наступала широм Србије, Црне Горе и Републике Српске, а 2008. године и на Београдском фестивалу пива, на којем је свирао гитару Милош Крстић, који је након тога постао стални члан групе.[10][43]
Године 2009. ПГП РТС је објавио компилацију под називом Највећи хитови Галије, са дигитално обрађених осамнаест нумера групе.[32][44] Исте, 2009. године, Галија је гостовала на фестивалу у Нишевцу.[10][45][46]
Како би прославили 30 година од изласка дебитантског албума Прва пловидба, бенд је издао дупли компилацијски албум Оженише ме музиком, на којем се налазе 33 песме снимљене у периоду 1979—1996. године, као и DVD под називом Камера као сведок, са 19 промотивних спотова које је бенд снимио у том периоду.[8][47][48]
2010—2020
Током 2010. године нови члан Галије постао је которски клавијатуриста Горан Антоновић.[10]
Четрнаести студијски албум Галија је објавила 15. октобра 2010. године, под називом Место поред прозора.[49][50] Одрађени су спотови за песме Злочин и казна у којем се појављује глумац Срђан Тодоровић, Чувам ти место поред прозора у режији Алексе Гајића и за песму Не тугујем ја.[51][52]
Песму Још увек сањам су 2011. године изгласали слушаоци Радија 202, међу шездесет најбољих песама које је издао ПГП-РТБ / ПГП-РТС током шездесет година постојања.
У мају 2011. године Галија је наступила у Сарајеву након двадесет година.[53] Група је прославила 35 година рада са два концерта у Сава центру, 22. и 23. новембра 2011. године.[54][55] На концертима су гостовали водитељ Иван Ивановић, Жан Жак Роскам, глумци Горан Султановић, Вук Костић, Слобода Мићаловић, певачи Биљана Крстић, Кики Лесендрић и Владо Георгиев, као и многи други.[56] Исте, 2011. године група је објавила компилацију The best of на којој су се нашли највећи хитови за тржиште Хрватске.[57]
Поводом 35 година постојања, група је имала двогодишњу турнеју под називом Галија још увек сања, у периоду 2011—2013. године.[58]
На реновираном стадиону Ташмајдан, 22. априла 2016. године, Галија је наступила заједно са Рибљом чорбом, Пилотима, Електричним оргазмом и групом Ван Гог.[59]
Бенд је прославио 40 година постојања са два концерта, од којих је први био на фестивалу 5 до 100, који је одржан 4. јула 2016. године на Нишкој тврђави, на којем су наступали и бенд Новембар, који је славио 25. рођендан, и Ван Гог, који је обележио 30 година постојања.[60] Други концерт одржан је у хали спортова Ранко Жеравица, 29. децембра 2016. године.[61] На концерту је гостовао бенд Време чуда, фронтмен бенда Кербер Горан Шепа, као и бивши чланови Галије Александар Ранђеловић и Саша Локнер.[62] Између два концерта, у новембру 2016. године, бенд је објавио рок сингл Нешто ме гони, са којим је најављен нови албум.[63][64]
Петнаести студијски албум најављен је синглом У рају изнад облака, за који је снимљен и спот на Исланду.[65] Албум У рају изнад облака сниман је у атељеу Александра Хабића и Ненада Милосављевића од 2016. до средине 2017. године, а објављен 17. маја 2018. године. Издат је под окриљем издавачке куће ПГП РТС, а на њему се налази десет песама рок жанра.[66][67] Албум је промовисан концертом у Сава центру у Београду, 9. новембра и 16. новембра 2018. године у хали Чаир у Нишу.[68][69]
Током 2019. године група је одржала концерте у Јагодини, Котору, Теслићу, Сарајеву и Мостару.[70][71][72] Група је 15. јуна 2019. године одржала концерт на музичком фестивалу , поводом почетка сезоне купања на Ади Цинганлији, а 28. јуна исте године и на Бањалучким данима музике и пива.[73][74][75] Наступом 12. јула 2019. године, Галија је отворила тродневни фестивал пива у Бијељини.[76] Наступали су 9. августа на Културном лету Крупањ, а затим и на „Земун фесту” 19. августа 2019. године у Београду.[77][78] У Северној Македонији наступали су 27. августа 2019. године, у Македонској Каменици.[79]
Концерт у Београду Галија је одржала 1. новембра 2019. године у Комбанк дворани, што је уједно био њихов први акустични наступ у Београду од концерта одржаног 6. јануара 1995. године у Старом двору.[80][81] Дана 9. новембра 2019. године групе је имала концерт у Торонту.[82]
Дана 27. фебруара 2020. године у Скопљу групи Галија додељена је награда „Златна бубамара” за трајну музичку вредност.[83][84] Након пет месеци паузе од концерата, Галија је наступала на карневалу у Панчеву у тржном центру Биг, 19. јуна 2020. године.[85] Дана 3. септембра 2020. године Галија је одржала концерт под називом „Акустично као некада” у амфитеатру Хераклеја Линкестис у Битољу.[86]
2021—данас
Године 2021. селекциони жири кратком музичког фестивала Адриа мјузик видео награде 2020. номиновао је видео спот групе Галија У рају изнад облака у категорији „Најбоља кореографија”. Током 2021. године група је одржала концерте у Црној Гори, ботаничкој башти Јевремовац у Београду, на Београдском фестивалу пива, као и на мотофесту у Бањалуци.[87][88] Албум уживо под називом Акустично као некада објавили су 14. маја 2021. године.[89]
Током 2022. године, Галија је одржала концерте у Сарајеву, Београду, Подгорици, Приједору, Димитровграду, Врању, Владичином Хану и у другим градовима.[90][91][92][93][94][95]
Дана 1. јануара 2023. Галија је одржала концерт у Бањој Луци.[96] На Ђачког тргу у Крагујевцу, група је одржала концерт 13. јануара 2023. уочи прославе Српске Нове године. У првој половини 2023. године, одржали су концерте и у Ђеновићима, Новом Саду, Смедереву, Сарајеву, Врњачкој Бањи и другим местима.[97][98]
у јулу 2023. Галија је наступала на Црногорском фестивалу пива на Цетињу, након тога у Гламочу, Сјеници и на Нушићијади у Ивањици.[99] Дана 6. септембра 2023. група је одржала београдски концерт у башти Клуба студената технике.[100]
Од краја септембра 2023. до краја године уследили су концнерти групе Галија у Бачу, Кладову, Котору и Скопљу.[101][102]
Годину 2024. Галија је отворила концертом у Лозници 4. јануара на платоу испред Дома културе „Вук Караџић“.[103] Први концерт у Амстердаму група је одржала 20. априла 2024. у оквиру Мини-феста, а након тога концерте у Ужицу, Никшићу и у башти Клуба студената технике, поводом 70. година постојања тог клуба.[104][105] Дана 20. јуна 2024. Галија је наступила на Београдском фестивалу пива.[106]
Remove ads
Дискографија
Студијски албуми
Албуми уживо
Компилацијски албуми
Синглови и ЕПови
Учешћа на компилацијама са разним извођачима
- Нису важне боје (1981), песма Девојчица плава[107]
- Хитови осамдесетих 4 (1994), песма Још увек сањам
- Курвини синови (1994), песма Корак до слободе
- Да ли знаш да те волим (1994), песма Да ли си спавала
- Рок баладе (1997), песма Да ли си спавала
- Рок баладе 1 (1997), песма Да ли си спавала
- Рок легенде (1997), песма Кад ме погледаш
- Срећни празници (1998), песма Котор
- Пролеће на тргу — Мој београд срце има — Песме о Београду (1999), песме Да ли си спавала и Скадарска
- Срећни празници (1999), песма Котор
- Југо хитови вол. 1 (2000), песма На твојим уснама
- Аутоманија 1 — Формула рок (2000), песма Слобода
- Поп рок експрес 2 (2001), песма Госпи
- Поп рок осамдесетих 1 (2001), песма Они би баш хтели...
- Супер уживо — Најбољи уживо (2001), песма Жена које нема
- Поп рок експрес 1 (2001), песма Трубе
- Поп рок дуети (2002), песма Слобода
- Рокенрол вол. 2 (2004), песма Дигни руку
- Баладе вол. 1 (2004), песма Да ли си спавала
- 15 Хупер балада (2005), песма Да ли си спавала
- Поп вол 2 (2005), песма Још увек сањам
- Луди летњи стрес '06 (2006), песма Ти можеш све
- Незаборавни хитови 1970—2010 (2010), песма Да ли си спавала
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads