Тузла

град у Босни и Херцеговини From Wikipedia, the free encyclopedia

Тузла
Remove ads
Уколико сте тражили јединицу локалне самоуправе (некадашњу општину), погледајте чланак Град Тузла.

Тузла је трећи град по величини у Босни и Херцеговини и административни центар Тузланског кантона у Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису из 2013. било је 80.570 становника.[2]

Укратко Тузла, Административни подаци ...

Град Тузла је дом Панонских језера, јединог сланог језера у Европи као дио свог централног парка и има више од 350.000 људи који посјећују његове обале сваке године.[3][4] Историја града сеже у 9. век, док модерна Тузла датира из 1510. године када је постала важан гарнизонски град у Османском царству.[5] У Босни и Херцеговини, Тузла се такође сматра једним од најмултикултурнијих градова у земљи, а успела је да задржи плуралистички карактер града током читавог рата у Босни и Херцеговини и послије, са Бошњацима, Србима, Хрватима и мањим бројем Јевреја настањенима у Тузли.[6]

Тузла је привредни, културни, образовни, здравствени и туристички центар сјевероисточне Босне.[7] Образовни је центар и дом два универзитета, међу којима и државни Универзитет у Тузли. Такође је главно индустријско чвориште и једно од водећих економских упоришта земље са широким и разноврсним индустријским сектором, укључујући сектор услуга који се шири захваљујући туризму.

Remove ads

Култура

Тузла је град велике књижевне традиције. Одавде потичу Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Стјепан Матијевић, Матија Дивковић, Мухамед Хеваи Ускуфи.

Сликарство

Из Тузле потичу сликари Ђорђе Михајловић (Академија у Минхену), Адела Бер (Академија у Бечу). Средином треће деценије у ликовни живот се укључују Фрањо Ледер, Исмет Мујезиновић, Драгиша Трифковић. Из Тузле потичу Хамес Хаим Пинто, један од водећих америчко-мексичких муралиста и Кристијан Крековић, славни перуански сликар. Међународна галерија портрета у Тузли је основана 1964. године.

Образовање

Први организовани облици школства датирају из 17. вијека и везани су за Бехрам-бегову медресу. Данас постоје 23 основне, 15 стручних средњих школа те 3 гимназије: „Католички школски центар Св. Фрањо“, Гимназија „Меша Селимовић“, Гимназија „Исмет Мујезиновић“. Универзитет у Тузли је основан 1976. године.

Клима

Више информација Клима Тузла (1991—2020, екстреми 1961—2020), Показатељ \ Месец ...
    Remove ads

    Историја

    Тузла је једно од најстаријих насеља у Европи са континуитетом живљења. Доказ томе су и пронађени остаци старог насеља сојеничког типа из времена неолита.

    Археолози су открили бројна насеља са богатим остацима материјалне културе прастарих становника овог подручја. Пронађен је велики број неолитских глинених посуда са разним орнаментима од црне, сиве и црвене керамике али и камени ножеви, секире, стругачи и друго. Откривени су остаци хране, људске кости, животињске кости и разни плодови који су користили за исхрану људи тог доба. И ови подаци потврдили су тврдње да је подручје Тузле било насељено још у млађем каменом добу.

    Међу пронађеним археолошким материјалима истиче се и керамичка неолитска посуда чија је намена била кување слане воде и производња соли.

    Прва писана реч о Тузли потиче из 950. године. Те је године византијски историчар и цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању царством“, изричито споменуо Тузлу као град, под римским називом Салинес што значи „град соли“, са напоменом да се налази под влашћу српског кнеза Часлава, који је погинуо у борби са Мађарима.

    Други свјетски рат (1941—1945)

    У Тузли су усташе, првих дана по оснивању НДХ, формирали једну свечану поворку, дошли са музиком пред споменик краља Александра, одсвирали посмртни марш и оборили споменик кличући Павелићу. Затим је поворка отишла до дома Краља Петра и ту на исти начин срушила бисту Краља Петра, а пред реалном гимназијом бисту др. Ђорђа Лазаревића. Затим су дошла кола за ђубре градске општине па су на њих натоварили све бронзане остатке поменутих споменика и одвукли.[11]

    У Тузли су скинуте табле на којима су имена улица написана ћирилицом и постављене нове са именима римокатолика и муслимана написаних латиницом. Владичанској канцеларији у Тузли дат је рок од 3 сата да се скине ћирилички натпис са установе једне њихове задужбине.[12]

    У затвору у Тузли постојао је нарочит начин мучења Срба. У једној посебној соби налазило се једно велико буре "на чијим се дугама изнутра са свих страна били причвршћени железни ексери. Често су усташе изјутра изводили по више затвореника и једног по једног трпали у буре, па онда буре котрљали тако да су ексери парали тело, а из рана је цурила крв коју су усташе другим затвореницима показивали". Затим су их измучене вадили из бурета и секли им уши, нос, вадили очи и зубе, одсецали руке и ноге, док нису умрли.[13]

    Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[14]

    Из Тузланског среза одведен је у логоре не само велики број мушкараца већ и жена и девојака и дечака од 14 година.

    Када су, током Другог светског рата, 2. октобра 1943. године партизанске јединице ослободиле Тузлу од окупатора, Тузла је била највећи ослобођени град у Европи.

    Рат у Босни и Херцеговини (1992—1995)

    Тузла је једини град у Босни и Херцеговини у којој, на изборима 1991. године, нису побиједиле националистичке странке. Победу на тим изборима однео је блок СК—СДП који је освојио 68% гласова, а за начелника општине је изабран Селим Бешлагић. Иако су се локалне власти декларативно залагале за мир и биле против национализма, велики број Срба из Тузле и околних места морао је већ почетком рата да напусти своје домове, а над војницима ЈНА, који су се мирно повлачили из града, бошњачке снаге извршиле су напад на колону возила ЈНА. У том нападу је 15. маја 1992. године погинуло 100—200 старешина и војника, претежно српске националности.

    Thumb
    Спомен обиљежје код „Капије“ у знак сјећања на 71 погинулог цивила. Догађаји на Капији су и данас предмет контроверзи, чему доприноси и натпис који Србе означава „фашистичким агресором“.

    Други велики злочин који је обиљежио овај рат у Тузли је масакр на Капији, који се збио 25. маја 1995. године, када је граната, за коју се претпоставља да је испаљена са положаја ВРС на Озрену, усмртила 71, а ранила 115 цивила. Злочин се догодио у централној градској улици, центру ноћног живота, популарној „Капији“. На том мјесту, у знак сјећања, стоји споменик са именима жртава и текстом који изазива полемике: „На овом мјесту, 25. маја 1995. године, српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 млади живот. Проучите фатиху и помолите се. Памтите и опомињите. Грађани Тузле.“

    УНХЦР је 17. јула 1998. године Тузлу прогласио отвореним градом.

    Remove ads

    Становништво

    Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Тузла
    Thumb
    Географски положај Града Тузле
    Више информација Састав становништва – насељено мјесто Тузла ...
    1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
    Remove ads

    Познати Тузлаци

    Thumb
    Споменик писцу Меши Селимовићу и сликару Исмету Мујезиновићу, у Тузли.
    Remove ads

    Градови побратими

    Галерија

    • Thumb
      „Капија“
    • Thumb
      „Капија“
    • Thumb
      Робна кућа „Тузланка“
    • Thumb
      Археолошки парк сојеница, у позадини популарна „Фишек“ зграда.
    • Thumb
      Термоелектрана Тузла

    Напомене

    1. [а]
      Station ID for Tuzla is 14557 Use this station ID to locate the sunshine duration

    Референце

    Спољашње везе

    Loading related searches...

    Wikiwand - on

    Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

    Remove ads
    Remove ads