Генерална конференција за тегове и мере

Генерална конференција за тегове и мере је српски назив за (фр. ) или (енгл. ). Једна је од три организације успостављене како би се одржао Интернационални систем јединица (СИ) под условима Конвенције о метру из 1875. године. Састаје се у Паризу сваких четири до шест година. 2002. Конференција је представљала 51 земљу чланицу и још десет чланица сарадница ⁽¹⁾. Од 2005. године, број сарадница се повећао на 17.

састанци

• 1. (1889) - килограм дефинисан као маса међународног прототипа килограма (IPK) сачињеног од платине-иридијума и држаног у Међународном бироу за тегове и мере у Севру у Француској. Међународни прототип метра санкционисан.
• 2. (1897)
• 3. (1901) - литар редефинисан као запремина 1 воде. Разјашњено да су килограми једнице за масу, „стандардна тежина「 дефинисана, стандардно убрзање гравитације дефинисано, прихватајући грам-силу и чинећи их добро дефинисаним.
• 4. (1907) - карат = 200 усвојено.
• 5. (1913) - предложена Међународна температурна скала.
• 6. (1921) - ревидирана Конвенција о метру.
• 7. (1927) - створен Консултациони комитет за електрицитет ().
• 8. (1933) - откривена потреба за апсолутном електричном јединицом.
• 9. (1948) - ампер, кулон, фарад, хенри, џул, њутн, ом, волт, ват, вебер дефинисани. Изабран степен Целзијуса од три имена која су се тада користила. Мало слово l усвојено као симбол за литар. И запета и тачка дозвољене као симболи децималне ознаке. Симболи за стер и секунд промењени https://web.archive.org/web/20051124033554/http://www1.bipm.org/jsp/en/ViewCGPMResolution.jsp?CGPM=9&RES=7. Архивирано из оригинала 24. 11. 2005. г. Приступљено 13. 06. 2005. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
• 10. (1954) - келвин, стандардна атмосфера дефинисани. Интернационални систем јединица (метар, килограм, секунд, ампер, келвин, кандела) почео.
• 11. (1960) - метар редефинисан у вези са таласном дужином светлости. Херц, лумен, лукс, тесла усвојени. Новом метричком систему дат званични симбол за , „модернизовани метрички систем「. Префикси пико-, нано-, микро-, мега-, гига- и тера- потврђени.
• 12. (1964) - првобитна дефиниција литра = 1 ³ враћена. ато- и фемто- префикси.
• 13. (1967) - секунда редефинисана као трајање 9 192 631 770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133 на температури од 0 . Степен Келвина преименован у келвин. Кандела редефинисана.
• 14. (1971) - нова СИ основна јединица мол дефинисана. Паскал, сименс прихваћени.
• 15. (1975) - пета- и екса- префикси. Греј и бекерел радиолошке јединице.
• 16. (1979) - кандела, сиверт дефинисан. И и привремено дозвољени као симболи за литар.
• 17. (1983) - метар редефинисан у вези са брзином светлости, али задржана иста дужина.
• 18. (1987) - конвенционалне вредности усвојене за Џозефсонову константу, K_J, и фон Клицингову константу, R_K, припремајући пут за алтернативне дефиниције ампера и килограма.
• 19. (1991) - нови префикси јокто-, зепто-, зета- и јота-.
• 20. (1995) - допунске СИ јединице (радијан и стерадијан) постају изведене јединице.
• 21. (1999) - нова СИ изведена јединица, катал = мол у секунди, за изражавање каталитичке активности.
• 22. (2003) - и запета и тачка потврђени као симболи децималне ознаке https://web.archive.org/web/20131230231731/http://www1.bipm.org/jsp/en/ViewCGPMResolution.jsp?CGPM=22&RES=10. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 13. 06. 2005. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Референце

⁽¹⁾CGPM земље чланице Архивирано на веб-сајту (26. април 2006)