From Wikipedia, the free encyclopedia
Болничке инфекције, од грч. ), интрахоспиталне, нозокомијалне (енгл. ), или кућне инфекција, су све врсте инфекција настала код пацијената и медицинског и немедицинског особља у болници или некој другој здравственој установи.[1][2]
Болничке инфекције | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Епидемиологија |
Епидемиолози болничку инфекцију дефинишу и као: „...локално или системско обољење (стање) које је резултат непожељне реакције организма на присуство инфективног агенса (једног или више) или његових токсина, а које није било присутно нити је пацијент био у инкубацији приликом пријема у болницу или неку другу здравствену установу“[1]. Једна инфекција сматраће се болничком: ако је настала у болници и постала евидентна 48 часова (типичан инкубациони период за већину бактеријских болничких инфекција) после пријема пацијента у болницу, или касније; ако се утврди да је повезана са хируршком интервенцијом, а испољи се у току 30 дана после хируршке интервенције у случају да имплантат није уграђен, или у току једне године ако је уграђен; ако се испољила после отпуста пацијента из болнице, а епидемиолошки подаци показују да је настала у болници; ако је настала у новорођенчета као резултат пролаза кроз порођајни канал мајке.[3]
Болничке инфекције представљају значајан здравствени и општедруштвени проблем, са низом могућих последица; медицинских, економских, етичких и законских. Учесталост болничких инфекција је различита у различитим болничким срединама. Тачна учесталост непознаница је, због непотпуног откривања и пријављивања ових инфекција, хетерогености података прикупљаних применом различите методологије у различитим временским периодима и земљама. Процењује се да је у развијеним земљама стопа инциденције болничких инфекција, код свих болнички лечених пацијената 5–10%, а на одељењима интензивне неге од 15–20%. Учесталост болничких инфекција, код свих болнички лечених, у неразвијеним земљама је значајно већа и креће се од од 10%-38,7%.[2]
Нека инфекција сматраће се болничком инфекцијом:[1]
Болничком инфекцијом се не сматрају:[1]
„ | Са изузетком неколико ситуација наведених у дефиницијама, не постоји специфично време у току или после болничког лечења које би јасно одредило једну инфекцију као болничку. Зато свака инфекција мора бити индивидуално процењена како би се доказала њена повезаност са болничким лечењем[1]. | ” |
Дефиниција епидемије;
„Епидемија представља појаву болести у броју који превазилази њену уобичајену учесталост у одређеној популацији у датом временском периоду“[1].
Епидемија болничке инфекције
Појава болничких инфекција изазваних истим узрочником у броју који превазилази уобичајену учесталост у одређеној групи пацијената у датом временском периоду. Болничке инфекције које чине епидемију епидемиолошки су повезане, не само по месту и времену јављања, већ и по предузетим поступцима у дијагностици, нези или лечењу пацијената[1].
Узрочници | Изазивачи | Патогени |
---|---|---|
Конвенционални узрочници | • Патогене бактерије |
|
Условно патогени узрочници | • Условно патогене бактерије • "Случајно патогене бактерије" |
|
Опортунистички узрочници | • Вируси • Други паразитарни узрочници |
|
Резервоари | Врсте |
---|---|
Живи резервоари |
|
Неживи резервоари (из болничке средине) |
|
За утврђивање присуства и класификацију болничких инфекција примењују се многобројне медицинске процедуре-тестови: клинички налаз, лабораторијски тестови и друге дијагностичке методе.
Према пореклу настанка болничке инфекције могу бити;
Како се у свету користи неуједначена методологија у праћењу болничких инфекција (нпр. дефиниција, врсте болничких инфекција, здравствене установе обухваћене надзором, укључивање или искључивање унетих инфекција итд), зато се међусобна поређења између појединих земаља, морају понекад узети са резервом и највећом могућом пажњом.
Сједињене Државе :
Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) процењује да се у САД годишње јавља око 1,7 милиона болничких инфекције, изазваних свим врстама и комбинмацијама бактерија, и да проузрокују или да допринесе настанку око 99.000 смртних случајева сваке године[5].
Друга процене указују да се (10%), или 2 милиона, пацијента годишње у САД зарази у болницама, уз годишње трошкове за њихово лечење од 4,5 до 11 милијарди долара.
Француска :
На националном нивоу, преваленција међу пацијентима у здравственим установама Француске је била (6,7%)[6] у 1996 (5,9%) у 2001[7] и (5,0%) у 2006.[8] Стопа болничких инфекција у Француској је била (7,6%) у 1996, (6,4%) у 2001. и (5,4%) у 2006.
У 2006, најчешће инфекције, према локализацији. су биле инфекције уринарног тракта (30,3%), пнеумопатије (14,7%), инфекције операционог поља (14,2%), инфекција коже и слузокоже (10,2%), остале респираторне инфекције (6,8%) и тровање крви (6,4%).[9]
Стопе код одраслих пацијената у интензивној нези је била (13,5%) у 2004, (14,6%) у 2005, (14,1%) у 2006. и (14,4%) у 2007.[10]
Такође, је у Француској процењено да болесници због болничких инфекција остају на лечењу додатних 4-5 дана. У периоду од 2004-2005, око 9.000 боленика је умрло сваке године од болничких инфекција, и да је око 4.200 боленика могло да преживи без ове инфекције.[11]
Италија :
Подаци из 2000, показују да је инциденција болничких инфекција око (6,7%), односно да између 450.000 и 700.000 пацијената оболи, и да су оне изазвале између 4.500 и 7.000 смртних случајева.[12] Истраживање у Ломбардији наводе инциденцију од 4,9% пацијената у 2000.[13]
Велика Британија :
Процењује се да у овој земљи оболи око (10%) пацијената од болничких инфекција[14] или (8,2%) у 2006.
Швајцарска :
Процене у Швајцарској се крећу између (2% и 14%).[15] Национална анкета је утврдила стопу од (7,2%) у 2004.[16]
Финска :
Процене се крећу на нивоу од 8,5% болесника у 2005.[17]
Локализација | Учесталост на број боленика | Учестлост у односу на опрему-процедуру |
---|---|---|
Инфекција уринарног тракта | 2.34 на 100 примљених на лечење |
|
Инфекција оперативне ране | 4.6-8.2 на 1000 отпуштених са лечења |
|
Запаљење плућа | 0.5-1.0 на 100 примљених на лечење |
|
Централна интравенска линија | - |
|
На основу званично објевљених података (табела испод) најчешће локализације болничких инфекција у Републици Србији у 2009. биле су инфекције мокраћног система (32,7%), инфекције оперативног места (32,5%) и инфекције коже и меких ткива (15,4%)
Ознака | Локализација болничке инфекције | Број | Проценат |
---|---|---|---|
I | Инфекције оперативног места | 482 | 32,5 |
II | Инфекције мокраћног систем | 486 | 32,7 |
III | Болничке Пнеумоније | 47 | 3,2 |
IV | Инфекције крви | 47 | 3,2 |
V | Инфекције коштано-зглобног система | 1 | 0,1 |
VI | Инфекције кардиоваскуларног система | 0 | 0,0 |
VII | Инфекције централног нервног система | 1 | 0,1 |
VIII | Инфекције ока, уха и носа | 64 | 4,3 |
IX | Инфекције система за варење | 40 | 2,7 |
X | Инфекције система за дисање | 65 | 4,4 |
XI | Инфекције полног система | 23 | 1,5 |
XII | Инфекције коже и меких ткива | 229 | 15,4 |
XIII | Системске инфекције | 9 | 0,6 |
- | УКУПНО | 1.484 | 100 |
Највише стопе инцидеције болничких инфекција у периоду 2005-2009. (табела испод) бележе се на одељењима интензивне неге, ортопедије са трауматологијом и урологијом. У 2009. највиша стопа инциденције била је на одељењима интензивне неге (33%).
Одељење | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 |
---|---|---|---|---|---|
Хирургија | 0,1 - 3,3 | 0,3 - 9,4 | 0,1 - 4,0 | 0,2 - 3,3 | 0,1 - 2,3 |
Ортопедија/Трауматологија | 1,4 - 13,0 | 0,2 - 9,1 | 0,5 - 9,0 | 0,2 - 9,0 | 0,2 - 13,0 |
Интензивна нега | 21,7 - 56,9 | 3,1 - 27,7 | 0,5 - 40,6 | 0,3 - 18,0 | 0,0 - 33,0 |
Урологија | 1,1 - 10,1 | 0,4 - 4,5 | 0,3 - 9,9 | 0,1 - 6,1 | 0,2 - 9,0 |
Гинекологија/акушерство | 0,3 - 9,9 | 0,1 - 10,5 | 0,1 - 5,7 | 0,1 - 3,1 | 0,3 - 8,0 |
Водећи проузроковач болничких инфекција у 2009. (табела испод) је Escherichia coli.
Микороорганизам | Број изолата | Проценат |
---|---|---|
Staphyloccocus aureus | 160 | 13,1% |
Staphyloccocus koagulaza negativan | 23 | 1,9% |
Еnterococcus | 99 | 8,1 |
Citrobacter | 14 | 1,1% |
Enterobacter spp | 124 | 10,2% |
Escherichia coli | 221 | 18,1% |
Klebsiella spp | 122 | 10,0% |
Proteus mirabilis | 112 | 9,2% |
Morganela | 19 | 1,6% |
Аcinetobacter | 54 | 4,4% |
Pseudomonas spp | 151 | 12,4% |
Candida | 24 | 2,0% |
Остало | 98 | 8,0% |
Укупно | 1221 | 100,0% |
Надзор (у медицини); подразумева систематско прикупљање, анализу и тумачење података о одређеном поремећају здравља, као и повратне информације онима који учествују у прикупљању података или њиховом коришћењу.
Надзор над болничким инфекцијама представља рутинско прикупљање података засновано на стандардним дефиницијама болничке инфекције.
Циљ надзора над болничким инфекцијама, је да се правовремено идентификују пацијенати код којих се развила нека болничка инфекција, како би се одмах примениле мере које спречавају преношење инфекције на друге пацијенте.
Сврха надзора над болничким инфекцијама, је да се смањи учесталост болничких инфекција а тиме и са њом повезани морбидитет, морталитет, и трошкови лечења.
Да би се успоставио ефикасан програм надзора над болничким инфекцијама најважније је да постоји континуирани мониторинг заснован на јасно дефинисаним стандардима. Зато је неопходно пре почетка активног надзора развити јасан план активности, који треба да обухвати:[21]
Све компоненте квалитета надзора морају бити примењене функционално и оперативно, а то значи да се контрола квалитета заснива на квалитативном мерењу оправданости и прихватању самог програма од свих учесника[22] Сталним ревизијама методологије надзора, кроз праксу, исту треба приближити идеалној.
Надзором се пратити висина стопа инциденције најучесталијих локализација болничка инфекција (у које спадају као најчешће инфекција оперативног места и мокраћног система), што се показало као јако корисно не само у праћењу стопе болничких инфекција већ и квалитет рада здравствених установа и њихов допринос бољем исходу лечења пацијената. У исто време надзор омогућава и поређење појаве болничких инфекција измађу болница унутар једне, или између више земља[23].
Према начину прикупљања података
Према извору података
Извори података могу да буду; температурне листе и историје болести, подаци о инвазивним процедурама, терапија антибиотицима (надзор над потрошњом антибиотика), лабораторијски тестови, књиге евиденција сестара (анестезиолога)
Према времену извођења
Према обиму прикупљања података
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.