From Wikipedia, the free encyclopedia
Роберт Флидер (Пацов, 25. мај 1883 — Праг, 16. август 1957) је био чешки и чехословачки правник, судија и дипломата. Као опуномоћени посланик Чехословачке у Краљевини Југославији, службовао је у Београду од 1930. до маја 1933. године.
роберт флидер | |
---|---|
Датум рођења | 25. мај 1883. |
Место рођења | Пацов, Аустро-угарска |
Датум смрти | 16. август 1957. (74 год.) |
Место смрти | Праг, Чехословачка |
Професија | правник, дипломата |
Отправник послова у Аустрији | |
Период | 1920 — 1921 |
Претходник | Властимил Тусар |
Наследник | Хануш Петерка |
Чехословачки посланик у Швајцарској | |
Период | 1921 — 1924 |
Претходник | Ћирил Душек |
Наследник | Фердинанд Веверка |
Чехословачки посланик у Пољској | |
Период | 9. септембар 1924 — 1927 |
Претходник | Прокоп Макса |
Наследник | Вацлав Гирса |
Чехословачки посланик у Шведској | |
Период | 2. март 1927 — април 1930 |
Претходник | Владимир Радимски |
Наследник | Владимир Хурбан |
Амбасадор Чехословачке у Краљевини Југославији | |
Период | мај 1930 — мај 1933 |
Претходник | Јан Шеба |
Наследник | Павел Велнер |
Чехословачки посланик у Шпанији | |
Период | 1935 — 1938 |
Претходник | Зденек Форманек |
Наследник | Зденек Немечек |
Рођен је 25. маја 1883. године у варошици Пацову (немачки: Пацау - Patzau), од оца Роберта и мајке Божене. Флидеров отац је радио као судија, док је стриц Карел (1853—1933) био председавајући Врховног суда. Флидеров брат Карел ( рођен 24. новембра 1884) такође је завршио право и успео се до места у савету Врховног суда[1].
Због очевог премештаја цела породица је прешла у Праг. У највећем чешком граду, у насељу Винохради, Роберт Флидер је завршио гимназију. Потом је студирао право на Карловом универзитету, где је 1906. године стекао звање доктора правних наука[2].
Био је члан, а у периоду 1904-1905. и председавајући студентским Вишеградским удружењем чешких правника, која је најстарије такво удружење у Чешкој. Након полагања адвокатског испита, Флидер је започео каријеру у прашкој јавној управи. Упоредо са послом се бавио истраживачким радом и тако израдио две обимне студије, једну о Краљевини Чешкој 1908, а другу о Земаљској скупштини Чешке 1917. године.
Године 1912. оженио се Миладом, ћерком Франтишека Веселог (1863—1935). Весели је био други по реду чехословачки министар правде, члан кабинета премијера Властимила Тусара.
Убрзо по оснивању Чехословачке републике, Флидер је започео каријеру у дипломатији. На месту посланика у Аустрији је наследио Властимила Тусара који је ту дужност имао од 1918. до 1920. године, иако је већ у јулу 1919. постао премијер. Флидер се у Бечу задржао од 1920. до 1921. године.
Децембра 1921. постављен је за посланика у Швајцарској. Четири месеца касније, од марта 1922. је упоредо обављао и улогу првог чехословачког представника при Друштву народа.
У августу 1924. године оконача се Флидерова служба у Швајцарској, па је у септембру из Берна упућен у Варшаву, како би преузео позицију посланика у Пољској[3]. Истовремено је био задужен и за односе са Летонијом и Естонијом, будући да Чехословачка није имала посебна посланства у овим земљама.
Другог марта 1927. је премештен у Стокхолм. Слично задужењима у Пољској, Флидер је и у Шведској истовремено био посланик за односе са Норвешком и Литванијом[4]. Ту је остао до пролећа 1930. године.
Следећа станица у каријери Роберта Флидера била је Краљевина Југославија. У Београд је стигао у мају 1930. године и одмах започео рад на оснаживању Мале антанте која је споразумом у Штрбском плесу 1930. постала јединствена политичка организација Југославије, Румуније и Чехословачке. Најзначајнији период Флидеровог боравка у Београду обележила је диктатура краља Александра Карађорђевића, чији је најдиректнији вид трајао до доношења Октроисаног устава 1931. године.
Фидлер је 1933. био у последњој години своје службе у Београду. У марту месецу се, у ауторском чланку за Београдске општинске новине, опраштао дужим текстом о осећањима и импресијама које је имао о Београду и Југославији.
Име југословенске престонице побуђује у сваком Чехословаку најживље успомене. О Београду је сваки од нас чуо још у свом детињству. Сваки од нас је знао по неку стару чешку или словачку песму, која је певала о Београду и његовим мукама за турског времена и сваки од нас посматрао је нови Београд, т.ј. Београд нашега детињства са дивљењем, чак извесном завишћу, као престоницу српскога народа који се тако херојски и одлучно ослободио туђе власти, док смо ми тада још увек били остали под туђим јармом и туђим службама. Београд је тада за нас био симбол патњи словенског народа, али и ускрснућа, снаге и главне наде на будућност. И због тога се нико од нас није приближавао том граду без узбуђења[5].
До маја месеца 1933, Флидер је окончао посланство у Београду и вратио се у Праг. Заузео је место заменика начелника Политичке секције Министарства спољних послова, коју је водио Павел Велнер[6]. Игром случаја, управо је Велнер у јуну отишао на Флидерово доскорашње место и постао нови чехословачки посланик у Београду.
У јулу 1935. је отпутовао за Мадрид где је постављен за посланика и опуномоћеног министра у Шпанији. Истовремено је представљао Чехословачку и у Португалу. Избијањем Шпанског грађанског рата дошло је до прекид односа његове земље са Шпанијом, због чега је 1938. преко јужне Француске дошао назад у Праг, где је постао начелник Правног одељења Министарства спољних послова.
Након немачке окупације Чехословачке, Флидер је суделовао у организацији покрета отпора. Због тога су га ухапсиле окупационе власти и притвориле прво у Терезину, потом у Јенералци код Прага. Убрзо по ослобођењу, у мају 1945. је пензионисан. Све до 1948. је писао чланке за новине.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.