NRAS

NRAS jest enzim koji je kod ljudi kodiran genom NRAS sa hromosoma 1. Otkrio ga je mali tim istraživača na čelu sa Robinom Weissom na Institute of Cancer Research u Londonu.^[1][2] Bio je to trećeotkriveni gen RAS, a nazvan je NRAS, za njegovu početnu identifikaciju u ljudskim neuroblastomskim ćelijama.

NRAS
Identifikatori
Aliasi
Vanjski ID-jevi	GeneCards:
Ortolozi
Vrste	Čovjek	Miš
Entrez	n/a	n/a
Ensembl	n/a	n/a
UniProt	n a	n/a
RefSeq (mRNK)	n/a	n/a
RefSeq (bjelančevina)	n/a	n/a
Lokacija (UCSC)	n/a	n/a
PubMed pretraga	n/a	n/a
Wikipodaci
Pogledaj/uredi – čovjek

Aminokiselinska sekvenca

Dužina polipeptidnog lanca je 189 aminokiselina, a molekulska težina Da. 21.229^[3]

• C: Cistein
• D: Asparaginska kiselina
• E: Glutaminska kiselina
• F: Fenilalanin
• G: Glicin
• H: Histidin
• I: Izoleucin
• K: Lizin
• L: Leucin
• M: Metionin
• N: Asparagin
• P: Prolin
• Q: Glutamin
• R: Arginin
• S: Serin
• T: Treonin
• V: Valin
• W: Triptofan
• Y: Tirozin

10		20		30		40		50
MTEYKLVVVG		AGGVGKSALT		IQLIQNHFVD		EYDPTIEDSY		RKQVVIDGET
CLLDILDTAG		QEEYSAMRDQ		YMRTGEGFLC		VFAINNSKSF		ADINLYREQI
KRVKDSDDVP		MVLVGNKCDL		PTRTVDTKQA		HELAKSYGIP		FIETSAKTRQ
GVEDAFYTLV		REIRQYRMKK		LNSSDDGTQG		CMGLPCVVM

Funkcija

N-ras proto-onkogen je član Ras porodice gena. Mapira se na hromosomu 1 i aktivira u HL60, liniji promijelocitne leukemije. Redoslijed obližnjih gena je sljedeći: cen—CD2—NGFB—NRAS—tel.

Porodica sisarskih ras gena sastoji se od harvey i kirsten ras gena (HRAS i KRAS), neaktivnog pseudogena svakog (c-Hras2 i c-Kras1) i N-ras gena. Značajno se razlikuju samo u 40 C-terminalnih aminokiselina. Ovi ras geni imaju GTP/GDP vezu i aktivnost GTPaze, a njihova normalna funkcija može biti kao G-slični regulatorni proteini uključeni u normalnu kontrolu rasta ćelija.

N-ras gen specificira dva glavna transkripta od 2Kb i 4.3Kb. Razlika između ova dva transkripta je jednostavno proširenje kroz mjesto završetka 2Kb transkripta. N-ras gen se sastoji od sedam egzona (I, I, II, III, IV, V, VI). Manji transkript od 2Kb sadrži VIa egzon, a veći, od 4,3Kb, sadrži VIb egzon koji je samo duži oblik VIa egzona. Oba transkripta kodiraju identične proteine jer se razlikuju samo u 3' neprevedenoi regiji.^[4]

Mutacije

Mutacije koje mijenjaju aminokiselinske ostatke 12, 13 ili 61 aktiviraju potencijal N-ras za transformaciju kultiviranih ćelija i uključene su u različite ljudske tumore^[4] npr. melanom.

Kao cilj lijekova

Binimetinib (MEK162) je imao kliničko ispitivanje faze III za NRAS Q61 mutant melanoma.^[5]