српски писац From Wikipedia, the free encyclopedia
Срба Игњатовић, крштено Србољуб (Књажевац, 11. април 1946) српски је књижевник, књижевни критичар, песник и приповедач. Био је председник Удружења књижевника Србије до 2010. године, а Управни одбор УКС га је 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[1] Главни је и одговорни уредник часописа Савременик и уредник у Апострофу.
Срба Игњатовић | |
---|---|
Пуно име | Србољуб Игњатовић |
Датум рођења | 11. април 1946. |
Место рођења | Књажевац, ФНРЈ |
Образовање | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
Члан је оснивач Удружења за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат” у коме се од 2010. године налази његов легат.
У родном Књажевцу, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, а потом и магистрирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Игњатовић је од младости био присутан у културном животу. Још као гимназијалац писао је за школски лист Наши погледи, који је и уређивао, а за десетогодишњицу листа приредио је зборник „Четрнаест песама”.[2] Током дуге и значајне каријере, био је уредник Омладинских новина, Књижевне речи, где је и један од оснивача, библиотеке првих књига Пегаз, часописа Relations, али и уредник–сарадник у више издавачких кућа и професионални уредник у НИРО Књижевне новине.
Игњатовић се бавио и књижевном критиком и повремено је писао критике за Политику, Недељну Борбу, НИН, Илустровану Политику и Вечерње новости. Био је и колумниста Осмице, Књижевних новина, Ослобођења, Одјека и других значајних новина, објављивајући књижевне текстове у листовима и часописима целокупног некадашњег југословенског културног простора. До данас је објавио деветнаест књига критика, есеја и студија.
Срба Игњатовић, осим као књижевни критичар, познат је и као песник и приповедач. Своју прву књигу поезије објавио је 1971. године под називом „Који немају душе”, а до данас укупно их је објавио једанаест. Репрезентативни избор Игњатовићеве поезије „Варвари на Понту” објавила је београдска Просвета 2000. године, а године 2012. Игњатовић је приредио и објавио изборе својих песама „Велики вид” (Вук, Лозница) и „Слободан пад” (Српска књижевна задруга, Београд). Игњатовићева поезија превођена је на румунски, бугарски, македонски, чешки, италијански, немачки и енглески језик, а заступљена је и у низу домаћих и страних антологија поезије. Написао је и осам књига прозе, углавном кратких прича.
Од 1965. године Игњатовић има статус слободног уметника, а од 1970. године је члан Удружења књижевника Србије, где је дуго година био и председник. Члан је Академије АСЛА у Орадеји (Румунија) и Словенске академије књижевности и уметности у Варни (Бугарска). Осим тога, члан је оснивач Удружења за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат” чије је стварање несебично подржавао од самог почетка. Свој легат формирао је одмах по поновном отварању Библиотеке Лазић 2009/2010. године, две године пре него што је Удружење званично регистровано, и тиме је значајно помогао развој пројекта.
Године 2010. проглашен је за почасног грађанина Књажевца, где је током година често помагао локалне ауторе, те значајно допринео уобличавању књажевачке књижевне сцене.[2] Поводом отварања књажевачког Фестивала културе младих Србије написао је сценарио, а повремено је био и у фестивалском песничком жирију.[2]
Срба Игњатовић тренутно ради као главни и одговорни уредник часописа Савременик и уредник Апострофа, чији је уједно и оснивач. Члан је уредништва часописа Исток који излази у Књажевцу.
Легат Србе Игњатовића налази се у Удружењу за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, а садржи његову личну библиотеку, рукописе, фотографије, личне предмете, али и целокупну архиву издавачке куће Апостроф, чији је оснивач, архиву часописа Савременик и документацију УКС-а из периода када је био његов председник.[3] У легату се налази и први примерак његове прве књиге коју је поклонио својим родитељима, а након њихове смрти Удружењу „Адлигат”, као и десетине првих издања Србиних књига са његовим белешкама и посветама и више стотина књига са посветама његових колега. Осим тога, Удружењу је поклонио и награду „Ђурин шешир” и барељеф који се уз њу добија, а коју је Срба добио за необјављену књигу песама Цинобер.[4] Легат Игњатовића садржи и одабрану збирку публикација о животу и раду Николе Радошевића, Србиног блиског пријатеља, и значајну збирку књига, предмета и посвета у вези са књижевношћу Румуније.
Од формирања легата 2010. године до данас, Игњатовић је Удружењу поклонио више од 15.000 књига са више од 1500 посвета и потписа домаћих и страних колега.
Написао је (заједно са Синишом Ристићем) уводну студију за монографију Спајајући вале са звездама: лирски распони Милене Павловић Барили (Београд, 1998), као и ликовну монографију Драган Савић (1990).
Превођен је на неколико страних језика.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.