Мануела Малејева
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Мануела Георгијева Малејева–Фрањијер (буг. , фр. ; рођена 14. фебруара 1967) је бивша бугарска тенисерка, која је професионално наступала од 1982. до 1994.[1], која је такође наступала и за Швајцарску.[1] У каријери је освојила деветнаест турнира у појединачној и четири турнира у конкуренцији парова, као и бронзану медаљу на Олимпијским играма 1988., а највиша позиција на ВТА листи било јој је треће место.[1] Њене млађе сестре Катерина и Магдалена такође су се успешно бавиле професионалним тенисом.
Remove ads
Детињство и приватни живот
Мануела Малејева рођена је 14. фебруара 1967. у Софији, као најстарија од три кћерке Јулије Берберијан и Георгија Малејева. Јулија Берберијан, потомак угледне јерменске породице која је након масакрирања Јермена у доба Османског царства 1896. избегла у Бугарску, била је најбоља бугарска тенисерка током шездесетих година 20. века, а касније је водила и Фед куп репрезентацију Бугарске.[2] Након завршетка каријере, Берберијанова је почела да ради као тениски тренер и у тенис увела своје три кћерке — Мануелу, Катерину и Магдалену. Све три су касније постале успешне професионалне тенисерке и нашле се међу шест најбољих тенисерки на свету. Године 1982. Магдалена Малејева постала је најмлађа првакиња Бугарске свих времена, срушивши рекорд који је претходно поставила Мануела Малејева.[2]
Мануела Малејева се 1987. удала за бившег швајцарског тенисера Франсоа Фрањијера и почела да се представља као Мануела Малејева–Фрањијер.[3] Пар станује у близини Женеве и има две кћерке и једног сина.[3] Заједно са мајком и сестрама у Софији је 2005. отворила тениски клуб .[4]
Remove ads
Каријера
Малејева је 1982. освојила Отворено првенство Француске у конкуренцији јуниорки.[5] Годину дана пре тога освојила је и најпрестижнији јуниорски турнир Оринџ боул.[5] На турнирима за професионалне тенисерке почела је да наступа 1982, а прву сезону завршила је међу двеста најбољих тенисерки света. Малејева је 1984. освојила чак пет турнира и остварила прве победе над високо рангираним тенисеркама као што су Крис Еверт, Хана Мандликова, Хелена Сукова, Клаудија Коде-Килш, Венди Тернбул, Кети Џордан и Зина Гарисон. Исте године освојила је и свој једини гренд слем турнир у каријери: Отворено првенство Америке у конкуренцији мешовитих парова у пару са Томом Галиксоном. Дана 4. фебруара 1985. долази на треће место ВТА листе, што је њен најбољи пласман у каријери.[6] Иако је тада већ почела да наступа и за Швајцарску, Малејева је на Олимпијским играма 1988. представљала Бугарску. Дошла је до полуфинала, у коме је поражена од Аргентинке Габријеле Сабатини резултатом 6–1, 6–2. На крају је златну медаљу освојила Штефи Граф, сребрну Сабатини, а бронзану поделиле Малејева и Зина Гарисон.[7]
Сестре Малејев су 1990. ушле су у историју као прве три сестре које су се нашле у главном жребу једног гренд слем турнира, на Ролан Гаросу.[2] Године 1993. улазе у историју као прве три сестре које су све биле носиоци на чак три гренд слем турнира — Отвореном првенству Аустралије, Ролан Гаросу и Вимблдону — а на Ролан Гаросу и Отвореном првенству Сједињених Држава све три су стигле до четвртог кола.[2] Све три су током каријера биле међу десет најбољих тенисерки на свету, а у периоду од 14. јуна до 4. јула 1993. Магдалена је заузимала 11. место, Мануела 12, а Катерина 13. место на ВТА листи.[2] Сестре су такође бугарску Фед куп репрезентацију довеле то четвртфинала Светске групе 1992. и 1994, а њихова мајка је била капитен; током Фед купа 1996. сестре су по први пут у каријери играле Софији, родном граду.[2]
Током 1992. и 1993. Малејева је постигла свој најбољи резултат на гренд слем турнирима, стигавши до полуфинала Отвореног првенства Америке две године у низу. Године 1992. стигла је до полуфинала тако што је у четвртфиналу савладала сестру Магдалену, али је у наредном мечу изгубила од Аранче Санчез Викарио резултатом 6–2, 6–1. Године 1993. изгубила је у полуфиналу од Штефи Граф у три сета. Иако је Малејева добила први сет и била на на добром путу да се први пут пласира у полуфинале неког гренд слем турнира, Граф је успела да лако добије наредна два и победи са 4–6, 6–1, 6–0.
Током каријере која је трајала дванаест година, Малејева је освојила дванаест титула у појединачној конкуренцији, четири у паровима, као и један гренд слем у мешовитим паровима. Заједно са Јакобом Хлашеком 1992. је за Швајцарску освојила Хопман куп, а као бугарска тенисерка је два пута стигла до полуфинала Фед купа, 1985. и 1987. Из професионалног спорта повукла се у фебруару 1994.
Резултати против сестара
Малејева се са сестром Магдаленом састала два пута: на Канада опену 1990. и на Отвореном првенству Америке 1992, али је Магдалена оба меча предала.[8] Са Катерином се састајала чак девет пута; осам пута је побеђивала Мануела, а Катерина једном.[9]
Remove ads
Награде
- 1984 — ВТА награда за најбољу нову тенисерку
- 1992 — Награда часописа за повратак сезоне
- 1993 — Швајцарска спортисткиња године
Гренд слем финала
Победе у мешовитим паровима (1)
Година | Турнир | Партнер | Противници | Резултат |
1984 | Отворено првенство Америке | ![]() | ![]() ![]() | 2–6, 7–5, 6–4 |
ВТА финала
Победе појединачно (19)
Бр. | Датум | Турнир | Локација | Подлога | Противница | Резултат |
1. | 7. мај 1984. | Швајцарска опен (1) | Лугано, Швајцарска | Шљака | ![]() |
6–1, 6–1 |
2. | 21. мај 1984. | Италија опен | Перуђа, Италија | Шљака | ![]() |
6–3, 6–3 |
3. | 6. август 1984. | Индијана опен | Индијанаполис, САД | Шљака | ![]() |
6–4, 6–3 |
4. | 12. новембар 1984. | Куп лава | Токио, Јапан | Тепих | ![]() |
6–1, 1–6, 6–4 |
5. | 10. децембар 1984. | Пан пасифик опен (1) | Токио, Јапан | Тепих | ![]() |
6–0, 6–1 |
6. | 9. децембар 1985. | Пан пасифик опен (2) | Токио, Јапан | Тепих | ![]() |
7–6(2), 3–6, 7–5 |
7. | 30. март 1987. | ВТА Јужна Каролина | Чарлстон, САД | Шљака | ![]() |
5–7, 6–2, 6–3 |
8. | 24. август 1987. | ВТА Њу Џерзи | Мова, САД | Тврда | ![]() |
6–2, 6–2 |
9. | 29. фебруар 1988. | Канзас опен | Вичита, САД | Тврда | ![]() |
7–6(5), 7–5 |
10. | 12. септембар 1988. | Аризона опен | Феникс, САД | Тврда | ![]() |
6–3, 4–6, 6–2 |
11. | 12. март 1989. | Пасифик лајф опен | Индијан Велс, САД | Тврда | ![]() |
6–4, 6–1 |
12. | 28. мај 1989. | Швајцарска опен (2) | Женева, Швајцарска | Шљака | ![]() |
6–4, 6–0 |
13. | 17. фебруар 1991. | Велика награда Аустрије (1) | Линц, Аустрија | Тепих | ![]() |
6–4, 7–6(1) |
14. | 26. мај 1991. | Швајцарска опен (3) | Женева, Швајцарска | Шљака | ![]() |
6–3, 3–6, 6–3 |
15. | 29. септембар 1991. | ВТА Бајон (1) | Бајон, Француска | Тепих | ![]() |
4–6, 6–3, 6–4 |
16. | 4. октобар 1992. | ВТА Бајон (1) | Бајон, Француска | Тепих | ![]() |
6–7(4), 6–2, 6–3 |
17. | 28. фебруар 1993. | Велика награда Аустрије (2) | Линц, Аустрија | Тепих | ![]() |
6–2, 1–0 предат меч |
18. | 10. октобар 1993. | Цирих опен | Цирих, Швајцарска | Тепих | ![]() |
6–3, 7–6(1) |
19. | 13. фебруар 1994. | Осака опен | Осака, Јапан | Тепих | ![]() |
6–1, 4–6, 7–5 |
Порази појединачно (18)
Бр. | Датум | Турнир | Локација | Подлога | Противница | Резултат |
1. | 5. фебруар 1984. | ВТА Хјустон | Хјустон, САД | Тепих | ![]() |
6–4, 6–2 |
2. | 13. јануар 1985. | Вашингтон опен | Вашингтон DC, САД | Тепих | ![]() |
6–3, 6–2 |
3. | 26. мај 1985. | Швајцарска опен (1) | Лугано, Швајцарска | Шљака | ![]() |
6–4, 6–2 |
4. | 6. јун 1985. | Куп лава | Токио, Јапан | Тепих | ![]() |
7–5, 6–0 |
5. | 27. октобар 1985. | Брајтон опен (1) | Брајтон, Енглеска | Тепих | ![]() |
7–5, 6–3 |
6. | 25. мај 1986. | Швајцарска опен (2) | Лугано, Швајцарска | Шљака | ![]() |
5–7, 6–3, 7–6(6) |
7. | 15. јун 1986. | Едгбастон куп | Бирмингем, Енглеска | Трава | ![]() |
6–2, 7–6(0) |
8. | 14. септембар 1986. | Пан пасифик опен (1) | Токио, Јапан | Тепих | ![]() |
6–4, 6–2 |
9. | 12. април 1987. | Куп породичног круга | Хилтон Хед, САД | Шљака | ![]() |
6–4, 6–1 |
10. | 24. мај 1987. | Швајцарска опен (3) | Женева, Швајцарска | Шљака | ![]() |
6–3, 4–6, 6–2 |
11. | 20. септембар 1987. | Пан пасифик опен (2) | Токио, Јапан | Тепих | ![]() |
6–4, 7–6(6) |
12. | 15. октобар 1988. | Цирих опен | Цирих, Швајцарска | Тепих | ![]() |
6–3, 6–4 |
13. | 23. октобар 1988. | Брајтон опен (2) | Брајтон, Енглеска | Тепих | ![]() |
6–2, 6–0 |
14. | 18. фебруар 1990. | Чикаго опен | Чикаго, САД | Тепих | ![]() |
6–3, 6–2 |
15. | 1. април 1990. | Сан Антонио опен | Сан Антонио, САД | Тврда | ![]() |
6–4, 6–3 |
16. | 12. август 1990. | Акјура класик | Сан Дијего, САД | Тврда | ![]() |
6–3, 6–2 |
17. | 28. април 1991. | Барселона опен | Барселона, Шпанија | Шљака | ![]() |
6–4, 6–1 |
18. | 12. јул 1992. | ВТА Аустрија | Кицбихел, Аустрија | Шљака | ![]() |
6–0, 3–6, 6–2 |
Победе у паровима (4)
Бр. | Датум | Турнир | Локација | Подлога | Партнерка | Противница | Резултат |
1. | 27. јул 1985. | Индијана опен | Индијанаполис, САД | Шљака | ![]() |
![]() ![]() |
3–6, 6–3, 6–4 |
2. | 12. јул 1987. | Белгија опен | Ноке-Хајст, Белгија | Clay | ![]() |
![]() ![]() |
4–6, 6–4, 6–4 |
3. | 17. фебруар 1993. | Велика награда Аустрије | Линц, Аустрија | Тепих | ![]() |
![]() ![]() |
6–4, 1–6, 6–3 |
4. | 11. април 1993. | Бош и ломб шампионат | Амелија Ајланд, САД | Шљака | ![]() |
![]() ![]() |
3–6, 6–3, 6–4 |
Порази у паровима (7)
Бр. | Датум | Турнир | Локација | Подлога | Партнерка | Противница | Резултат |
1. | 5. мај 1985. | ВТА Хјустон | Хјустон, САД | Шљака | ![]() |
![]() ![]() |
6–1, 3–6, 6–3 |
2. | 14. септембар 1986. | Пан пасифик опен | Токио, Јапан | Тепих | ![]() |
![]() ![]() |
6–1, 6–7(4), 6–2 |
3. | 20. септембар 1987. | Пан пасифик опен | Токио, Јапан | Тепих | ![]() |
![]() ![]() |
6–1, 6–2 |
4. | 26. мај 1991. | Швајцарска опен | Женева, Швајцарска | Шљака | ![]() |
![]() ![]() |
6–1, 6–2 |
5. | 14. фебруар 1993. | Осака опен | Осака, Јапан | Тепих | ![]() |
![]() ![]() |
6–1, 6–3 |
6. | 25. април 1993. | Барселона опен | Барселона, Шпанија | Шљака | ![]() |
![]() ![]() |
4–6, 6–1, 6–0 |
7. | 1. август 1993. | Вермонт опен | Вермонт, САД | Тврда | ![]() |
![]() ![]() |
6–1, 6–2 |
Остало
- 1992 — Хопман куп са Јакобом Хлашеком
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads