27. октобар

27. октобар (27.10.) је 300. дан у години по грегоријанском календару (301. у преступној години). До краја године има још 65 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1795 — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД.
• 1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене.
• 1807 — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португалије.
• 1810 — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду.
• 1871 — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци.
• 1891 — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова.
• 1904 — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа.
• 1918 — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета.
• 1944 — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен. Ослобођена Рума.
• 1962 — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе.
• 1966 — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком.
• 1969 — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку.
• 1971 — Конго променио назив државе у Република Заир.
• 1973 — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага.
• 1978 — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.
• 1979 — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства.
• 1981 — Совјетска подморница С-363 се насукала у шведским територијалним водама.
• 1991 — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза.
• 1998 —
  • Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини.
  • Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку.
• 1999 —
  • Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији.
  • Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра.
• 2000 — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот.
• 2001 — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.
• 2017 — Каталонски парламент прогласио независност од Шпаније, чиме је основана краткотрајна Каталонска Република.

Рођења

• 1156 — Ремон VI од Тулуза, гроф Тулуза и маркиз од Провансе. (прем. 1222)
• 1401 — Катарина од Валоа, француска принцеза и енглеска краљица. (прем. 1437)
• 1760 — Аугуст фон Гнајзенау, пруски војсковођа. (прем. 1831)
• 1782 — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (прем. 1840)
• 1811 — Ајзак Мерит Сингер, амерички проналазач. (прем. 1875)
• 1835 — Симон Јенко, словеначки песник, текстописац и писац. (прем. 1869)^[1]
• 1842 — Ђовани Ђолити, италијански државник. (прем. 1928)
• 1846 — Мита Ракић, српски књижевник. (прем. 1890)
• 1858 — Теодор Рузвелт, председник САД од 1901. до 1909. (прем. 1919)
• 1885 — Владимир Ћоровић, српски историчар, редовни члан Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета. (прем. 1941)^[2]
• 1894 — Фриц Заукел, нацистички званичник. (прем. 1946)
• 1914 — Дилан Томас, велшки песник и писац. (прем. 1953)
• 1918 — Тереза Рајт, америчка глумица. (прем. 2005)
• 1923 — Рој Ликтенстајн, амерички сликар. (прем. 1997)
• 1925 — Ворен Кристофер, амерички политичар. (прем. 2011)
• 1927 — Стеван Мирковић, генерал ЈНА. (прем. 2015)
• 1931 — Навал ел Садави, египатска списатељица, активисткиња, лекарка и психијатрица.
• 1932 — Хари Грег, северноирски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
• 1932 — Силвија Плат, америчка књижевница. (прем. 1963)
• 1938 — Михаило Војводић, српски је историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ. (прем. 2025)^[3]
• 1939 — Џон Клиз, енглески глумац, писац, комичар, продуцент и певач.
• 1945 — Луис Инасио Лула да Силва, бразилски политичар.
• 1951 — К. К. Даунинг, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе .
• 1952 — Роберто Бенињи, италијански глумац, комичар, сценариста и редитељ.
• 1952 — Франсис Фукујама, амерички друштвени аналитичар и политички коментатор.
• 1953 — Роберт Пикардо, амерички глумац.
• 1958 — Сајмон Ле Бон, енглески музичар, најпознатији као певач групе .
• 1961 — Маргарет Мацантини, италијанска глумица.
• 1964 — Жарко Петровић, српски одбојкаш. (прем. 2007)
• 1971 — Теодорос Загоракис, грчки фудбалер и политичар.
• 1972 — Сантијаго Ботеро, колумбијски бициклиста.
• 1972 — Беки Кол, аустралијска музичарка.
• 1972 — Марија Мутола, мозамбичка атлетичарка.
• 1975 — Предраг Дробњак, црногорски кошаркаш.
• 1976 — Александар Нађфеји, српски кошаркаш.
• 1978 — Ванеса Меј, британско-тајландска виолинисткиња и алпска скијашица.
• 1979 — Ивица Илиев, српски фудбалер.
• 1983 — Марко Девић, украјинско-српски фудбалер.
• 1984 — Кели Озборн, енглеска музичарка и глумица.
• 1984 — Данијел Субашић, хрватски фудбалски голман.
• 1986 — Лу Вилијамс, амерички кошаркаш.
• 1989 — Јована Гавриловић, српска глумица.
• 1992 — Стефан ел Шарави, италијански фудбалер.
• 1994 — Огњен Добрић, српски кошаркаш.
• 1997 — Лонзо Бол, амерички кошаркаш.

Смрти

• 927 — Етелстан Сјајни, енглески краљ. (рођ. 894)
• 1430 — Витолд, литвански владар. (рођ. 1350)
• 1439 — Алберт II Немачки, краљ Немачке, Угарске и Чешке. (рођ. 1397)
• 1447 — Улуг-бег, тимуридски владар, астроном, математичар и султан. (рођ. 1394)
• 1485 — Родолфус Агрикола, холандски хуманиста. (рођ. 1444)
• 1505 — Иван III Васиљевич, руски владар. (рођ. 1440)
• 1553 — Мигел Сервето, шпански лекар и теолог. (рођ. 1511)
• 1605 — Акбар Велики, могулски владар. (рођ. 1542)
• 1968 — Лиза Мајтнер, аустријски физичар. (рођ. 1878)^[4]
• 1980 — Џон хазбрук ван Влек, амерички физичар и математичар. (рођ. 1899)
• 1990 — Уго Тоњаци, италијански филмски глумац. (рођ. 1922)
• 1995 — Слободан Селенић, српски књижевник. (рођ. 1933)^[5]
• 2004 — Зденко Руњић, хрватски композитор. (рођ. 1942)
• 2008 — Јасмина Пуљо, преводилац, балерина, учитељ јоге, прва јогина у Југославији. (рођ. 1915)
• 2010 — Нестор Киршнер, аргентински политичар. (рођ. 1950)
• 2011 — Радомир Константиновић, српски књижевник и филозоф (рођ. 1928)^[6]
• 2013 — Лу Рид, амерички кантаутор, гитарист, продуцент и глумац. (рођ. 1942)

Празници и дани сећања

• 1843 — У Србији основана државна пошта.
• 1935 — Пуштен у саобраћај железничко-друмски „Панчевачки мост Краља Петра II“ на Дунаву код Београда.
• 1991 — Совјетска република Туркменистан прогласила независност од СССР.
• Српска православна црква данас прославља
  • Преподобна мати Параскева - Света Петка

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума
• Прогон учитеља у Нишу за време бугарско-немачко-аустроугарске окупације

Референце

1. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 281.
2. „ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 22. 1. 2022.
3. „Михаило Војводић”. sanu.ac.rs. Приступљено 29. 1. 2024.
4. Bailey Ogilvie, Marilyn; Harvey, Joy (2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: L-Z. London: Routledge. стр. 877. ISBN 978-0-41592-040-7.
5. „Slobodan Selenić”. biografija.org. Приступљено 27. 1. 2022.
6. „Umro je Radomir Konstantinović”. gradsubotica.co.rs. Приступљено 22. 1. 2022.