2. фебруар

2. фебруар је тридесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 332 дана (333 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.
• 1509 — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.
• 1536 — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.
• 1709 — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.
• 1804 — Почео Први српски устанак.
• 1808 — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.
• 1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.
• 1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.
• 1878 — Грчка објавила рат Турској.
• 1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР.
• 1943 — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.
• 1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.
• 1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.
• 1990 — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.
• 1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.
• 2002 — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.
• 2003 — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.
• 2006 —
  • На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу.
  • Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

Рођења

• 450 — Јустин I, источноримски цар. (прем. 527)
• 1208 — Ђауме I од Арагона, краљ Арагона, валенсије и Мајорке. (прем. 1276)^[1]
• 1426 — Елеонора од Наваре, краљица Наваре. (прем. 1479)^[2]
• 1455 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и Шведске. (прем. 1513)^[3]
• 1649 — Папа Бенедикт XIII. (прем. 1730)^[4]
• 1717 — Ернст Гидеон фон Лаудон, аустријски фелдмаршал. (прем. 1790)^[5]
• 1754 — Шарл Морис де Талеран, француски дипломата. (прем. 1838)^[6]
• 1803 — Алберт Џонстон, официр армије САД. (прем. 1862)^[7]
• 1827 — Освалд Ахенбах, немачки сликар. (прем. 1905)^[8]
• 1829 — Алфред Брем, немачки зоолог и писац. (прем. 1884)^[9]
• 1849 — Павол Орсаг Хвијездослав, словачки песник, драматург и преводилац. (прем. 1921)^[10]
• 1861 — Соломон Р. Гугенхајм, амерички индустријалац, филантроп и мецена. (прем. 1949)^[11]
• 1873 — Константин фон Нојрат, нацистички политичар. (прем. 1956)^[12]
• 1882 — Џејмс Џојс, ирски књижевник. (прем. 1941)^[13]
• 1893 — Дамдин Сухбатор, монголски војсковођа и револуционар. (прем. 1923)^[14]
• 1895 — Недељко Чабриновић, типографски радник, револуционар, учесник Сарајевског атентата. (прем. 1916)^[15]
• 1904 — Вера Шнајдер, босанскохерцеговачка математичарка (прем. 1976)
• 1905 — Ајн Ранд, руско-америчка филозофкиња и ауторка. (прем. 1982)^[16]
• 1923 — Светозар Глигорић, шаховски велемајстор, новинар и публициста. (прем. 2012)^[17]
• 1923 — Бонита Гранвил, америчка глумица. (прем. 1988)^[18]
• 1924 — Мира Алечковић, српска књижевница. (прем. 2008)^[19]
• 1926 — Валери Жискар д’Естен, француски политичар. (прем. 2020)^[20]
• 1927 — Стен Гец, амерички музичар. (прем. 1991)^[21]
• 1932 — Босиљка Боци, српска глумица. (прем. 1997)^[22]
• 1933 — Тан Шве, мјанмарски генерал и војни диктатор.^[23]
• 1940 — Дејвид Џејсон, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент.^[24]
• 1942 — Бо Хопкинс, амерички глумац. (прем. 2022)
• 1947 — Фара Фосет, америчка глумица и модел. (прем. 2009)^[25]
• 1949 — Војо Стојановски, македонски певач. (прем. 2014)
• 1960 — Оливера Јежина, српска глумица.^[26]
• 1962 — Нено Белан, хрватски музичар.^[27]
• 1963 — Ева Касиди, америчка музичарка. (прем. 1996)^[28]
• 1963 — Андреј Киска, словачки политичар, предузетник и филантроп, 4. председник Словачке.
• 1966 — Андреј Чесноков, руски тенисер.^[29]
• 1968 — Ивана Жигон, српска глумица.^[30]
• 1968 — Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста.^[31]
• 1969 — Валериј Карпин, руски фудбалер и фудбалски тренер.^[32]
• 1970 — Дејан Радоњић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.^[33]
• 1972 — Дана Интернашонал, израелска певачица.^[34]
• 1977 — Шакира, колумбијска музичарка и плесачица.^[35]
• 1978 — Ден Гаџурич, холандски кошаркаш.^[36]
• 1978 — Барбара Мори, мексичка глумица и модел.^[37]
• 1983 — Каролина Клифт, шведска атлетичарка.^[38]
• 1985 — Морис Алмонд, амерички кошаркаш.^[39]
• 1986 — Џема Артертон, енглеска глумица.^[40]
• 1987 — Жерард Пике, шпански фудбалер.^[41]
• 1987 — Ентони Фејинга, аустралијски рагбиста.^[42]
• 1989 — Иван Перишић, хрватски фудбалер.^[43]
• 1995 — Марко Јовичић, српски фудбалски голман.^[44]
• 1995 — Никола Стојковић, српски фудбалер.^[45]
• 1996 — Хари Винкс, енглески фудбалер.^[46]
• 1997 — Умар Садик, нигеријски фудбалер.^[47]

Смрти

• 1124 — Боривој II, војвода Чешке. (*око 1064)^[48]
• 1218 — Константин Ростовски, кнез Ростова и велики кнез Владимира. (рођ. 1185)^[49]
• 1250 — Ерик XI Муцави и Хроми, краљ Шведске. (рођ. 1216)^[50]
• 1294 — Лудвиг II, војвода Баварске. (рођ. 1229)^[51]
• 1435 — Јована II Напуљска, краљица Напуља. (рођ. 1373)^[52]
• 1446 — Виторино да Фелтре, италијански педагог. (рођ. 1378)^[53]
• 1461 — Овен Тјудор, велшки војник. (*око 1400)^[54]
• 1529 — Балдасаре Кастиљоне, италијански писац, дворанин и дипломата. (рођ. 1478)^[55]
• 1594 — Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, италијански композитор. (рођ. 1525. или 1526)^[56]
• 1660 — Говерт Флинк, холандски сликар. (рођ. 1615)^[57]
• 1769 — Папа Климент XIII. (рођ. 1693)^[58]
• 1704 — Гијом де Лопитал, француски математичар (рођ. 1661)^[59]
• 1892 — Даринка Петровић Његош, црногорска кнегиња и супруга књаза Данила Петровића Његоша (рођ. 1838)
• 1895 — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (рођ. 1826)^[60]
• 1901 — Марко Миљанов, књижевник, војсковођа и војвода. (рођ. 1833)^[61]
• 1907 — Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар. (рођ. 1834)^[62]
• 1908 — Милован Глишић, српски књижевник. (рођ. 1847)^[63]
• 1924 — Алекса Шантић, српски песник. (рођ. 1868)^[64]
• 1942 — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (рођ. 1905)^[65]
• 1956 — Тракстун Хер, амерички спортиста. (рођ. 1878)^[66]
• 1968 — Иван Рибар, др права, председник Скупштине Краљевине СХС и Президијума ФНРЈ. (рођ. 1881)^[67]
• 1969 — Борис Карлоф, амерички глумац британског порекла. (рођ. 1887)^[68]
• 1970 — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (рођ. 1872)^[69]
• 1972 — Натали Клифорд Барни, америчко-француска књижевница. (рођ. 1876)^[70]
• 1978 — Ђуро Гавела, српски књижевник, есејиста, књижевни историчар, антологичар. (рођ. 1907)^[71]
• 1979 — Сид Вишос, британски музичар. (рођ. 1957)^[72]
• 1985 — Херман Прис, немачки генерал. (рођ. 1901)^[73]
• 1989 — Ондреј Непела, чехословачки клизач. (рођ. 1951)^[74]
• 1995 — Доналд Плезенс, енглески глумац. (рођ. 1919)^[75]
• 1995 — Фред Пери, енглески тенисер и стонотенисер. (рођ. 1909)^[76]
• 1996 — Џин Кели, амерички филмски глумац и играч. (рођ. 1912)^[77]
• 2000 — Драган Зарић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1942)^[78]
• 2003 — Дејан Ђурковић, филмски и позоришни редитељ. (рођ. 1939)^[79]
• 2005 — Макс Шмелинг, немачки боксер, светски шампион у тешкој категорији. (рођ. 1905)^[80]
• 2014 — Филип Симор Хофман, амерички глумац. (рођ. 1967)^[81]
• 2017 — Предраг Матвејевић, хрватски књижевник. (рођ. 1932)^[82]
• 2019 — Слободан Пеладић, српски сликар, вајар и мултимедијални уметник. (рођ. 1962)^[83]

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан заштите мочвара
• Православна црква слави:
  • Преподобног Јевтимија Великог
  • Свете мученике Енена, Нирена и Пена
  • Јевтимија Трновског, бугарског патријарха

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „James I | king of Aragon”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-16.
2. „Eleanor of Navarre (1425–1479) | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2022-01-20.
3. „John, King of Denmark Biography - King of Denmark”. pantheon.world (на језику: canon). Приступљено 2022-01-20.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
4. „Desilo se u 1649. godini”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2022-01-20.
5. „Gideon Ernest, baron von Laudon | Austrian field marshal | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
6. „Charles-Maurice de Talleyrand, prince de Bénévent | French statesman and diplomat | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
7. „Albert Sidney Johnston | Confederate general | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
8. „Oswald Achenbach | German painter | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
9. „Alfred Brehm - Academic Kids”. academickids.com. Приступљено 2022-01-20.
10. „SlovakLiterature.com - Pavol Orszagh Hviezdoslav”. www.slovakliterature.com. Приступљено 2022-01-20.
11. „Solomon Guggenheim | American businessman and art collector | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
12. „Konstantin, baron von Neurath | German official | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
13. „James Joyce | Biography, Books, Wife, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
14. „Дамдины Сүхбаатар :: www.touristinfocenter.mn”. www.touristinfocenter.mn (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
15. „About: Nedeljko Čabrinović”. dbpedia.org. Приступљено 2022-01-20.
16. „Ajn Rand (Ayn Rand) Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2017-12-24. Приступљено 2022-01-20.
17. Goran (2021-02-02). „Biografije šahista – Svetozar Gligorić”. Blog Šah-mat liste (на језику: српски). Приступљено 2022-01-20.
18. „Bonita Granville”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
19. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 16.
20. „Valéry Giscard d'Estaing - New World Encyclopedia”. www.newworldencyclopedia.org. Приступљено 2022-01-20.
21. „Stan Getz | American musician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
22. „Bosiljka Boci”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
23. „Than Shwe | Myanmar soldier and politician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
24. „David Jason”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
25. „Farrah Fawcett”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
26. peoplepill.com. „About Olivera Ježina: Serbian actress (born: 1960) | Biography, Filmography, Facts, Career, Life”. peoplepill.com (на језику: српски). Приступљено 2022-01-20.
27. „Neno Belan Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2016-12-06. Приступљено 2022-01-20.
28. „Eva Cassidy”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
29. „Andrei Chesnokov | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-20.
30. „Ivana Zigon”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
31. „Bojan Zulfikarpasic”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
32. „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Valeri KARPIN”. 2015-10-12. Архивирано из оригинала 12. 10. 2015. г. Приступљено 2022-01-20.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
33. „RADONJIC, DEJAN - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-20.
34. „Dana International”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
35. „Shakira”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
36. „Dan Gadzuric Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-20.
37. „Bárbara Mori”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
38. „Carolina KLÜFT | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2022-01-20.
39. „Morris Almond Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
40. „Gemma Arterton”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
41. „FCBarcelona.cat”. 2010-04-15. Архивирано из оригинала 15. 04. 2010. г. Приступљено 2022-01-20.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
42. „Anthony Siaosi Fainga'a”. ESPN scrum. Приступљено 2022-01-20.
43. „Ivan Perisic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
44. „Marko Jovicic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
45. „Nikola Stojkovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
46. „Harry Winks | Football Stats | Tottenham Hotspur | Age 25 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-01-20.
47. „Umar Sadiq - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
48. „Bořivoj II, Duke of Bohemia Biography - Duke of Bohemia”. pantheon.world (на језику: canon). Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-20.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
49. „Konstantin of Rostov”. Academic Dictionaries and Encyclopedias (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
50. „Eric XI of Sweden”. Google Arts & Culture (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-20.
51. „Louis II, Duke of Bavaria Biography”. pantheon.world (на језику: canon). Приступљено 2022-01-20.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
52. „Joan II | queen of Naples | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
53. „Vittorino da Feltre | Italian educator | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
54. „Owen Tudor”. World History Encyclopedia (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
55. „Baldassare Castiglione | Italian author | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
56. „Giovanni Pierluigi da Palestrina | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
57. „Govert Flinck | Dutch painter | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
58. „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Pope Clement XIII”. www.newadvent.org. Приступљено 2022-01-20.
59. „Guillaume de l'Hôpital - Biography”. Maths History (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
60. „Члан САНУ”. 2012-05-06. Архивирано из оригинала 06. 05. 2012. г. Приступљено 2022-01-20.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
61. „Војвода Марко Миљанов - ратник, књижевник и пре свега човек”. Moj Nedeljnik. Архивирано из оригинала 20. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-20.
62. „Члан САНУ”. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-20.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
63. „Милован Глишић”. Филолог (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
64. „Aleksa Šantić”. Archive. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 20. 01. 2022.
65. „Daniil Harms. Selected stories”. lib.ru. Приступљено 2022-01-20.
66. „Truxtun Hare Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 2014-06-19. Архивирано из оригинала 19. 06. 2014. г. Приступљено 2022-01-20.
67. „Ribar, Ivan | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-01-20.
68. „Boris Karloff”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
69. „Bertrand Russell | Biography, Essays, Philosophy, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
70. „Natalie Clifford Barney”. wrightlibrary.org. Приступљено 2022-01-20.
71. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 209.
72. „Sid Vicious”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
73. „Hermann Priess”. Military Wiki (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
74. „Ondrej Nepela”. www.olympijskytym.cz (на језику: чешки). Приступљено 2022-01-20.
75. „Donald Pleasence”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
76. „Frederick John Perry”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2022-01-20.
77. „Gene Kelly”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
78. „Dragan Zaric”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
79. „Dejan Djurkovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
80. „Max Schmeling (1905-2005) | American Experience | PBS”. www.pbs.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-20.
81. „Philip Seymour Hoffman”. IMDb. Приступљено 2022-01-20.
82. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Преминуо Предраг Матвејевић”. www.rts.rs. Приступљено 2022-01-20.
83. „Slobodan Peladić – Moderna Galerija” (на језику: српски). Приступљено 2022-01-20.