Мехмет Шеху

Мехмет Исмаил Шеху (алб. ; Чоруш, 10. јануар 1913 — Тирана, 17. децембар 1981) био је албански политичар и један од вођа Народноослободилачке борбе Албаније. У послератној Албанији је био најутицајнији политичар уз Енвера Хоџу. Према званичним владиним извештајима починио је самоубиство 1981. године.

Мехмет Шеху
Датум рођења	(1913-01-10)10. јануар 1913.
Место рођења	Чоруш, Кнежевина Албанија
Датум смрти	17. децембар 1981.(1981-12-17) (68 год.)
Место смрти	Тирана, Народна Република Албанија
Религија	ниједна (атеизам)
Професија	политичар
Политичка странка	Комунистичка партија Албаније
Мандати 2. председник Већа министара СНР Албаније 20. јул 1954 — 17. децембар 1981. Претходник Енвер Хоџа Наследник Адил Чарчани

Биографија

Рођен је 1913. године у селу Чоруш, јужна Албанија, у породици имама, пореклом Тоска. Дипломирао је 1932. године у Тирани. Специјализовао се за пољопривреду. Пошто није нашао запослење у Албанији, добио је стипендију на Војној академији у Напуљу. Био је избачен из школе због својих комунистичких ставова 1936. године, након чега је примљен у Официрску школу у Тирани.

Шпански грађански рат

Међутим, школовање је напустио наредне године када је добровољно отишао у Шпанију да се бори на страни републиканаца у Шпанском грађанском рату. Постао је члан Комунистичке партије Шпаније и ускоро постао командант Четвртог батаљона 12. интернационалне бригаде „Гарибалди「.

Након пораза Шпанске републике 1939. године, ухапшен је у Француској. Првобитно је био смештен у концентрационом логору у Француској, а након тога пребачен у италијански логор где је постао члан Комунистичке партије Италије.^[1]

Други светски рат

Успео је да се врати у Албанију 1942. године, која је тада била под италијанском окупацијом, и одмах постао члан Комунистичке партије Албаније и придружио се албанским партизанима. Почетком 1943. постао је кандидат за члана Централног комитета КП Албаније.

Захваљујући искуству из Шпанског грађанског рата, брзо је напредовао и већ у августу 1943. постао командант Прве партизанске ударне бригаде, а касније командант Прве ударне дивизије НОВА. Од 1944. до 1945. био је члан Антифашистичке скупштине народног ослобођења Албаније.

Каријера у НР Албанији

Након ослобођења Албаније у новембру 1944. године, Шеху је постао заменик заповедника албанске војске. Након школовања у Москви, добио је функцију заповедника Албанске народне армије и дошао до чина генерала. Шеху је после рата био једна од најмоћнијих личности у албанској политици, али је Енвер Хоџа ипак остао неприкосновени владар Албаније.

Шеху је од 1948. био члан Централног комитета и Политбироа Партије рада Албаније, а од 1948. до 1953. секретар ЦК. Од 1948. до 1954. је био заменик председника Већа министара (премијер Албаније) и министар унутрашњих послова (шеф тајне полиције). Налседио је Хоџу на функције председника Већа министара 1954. и ту функцију вршио до своје смрти 1981. године.

Шеху је дуги низ година био Хоџин блиски сарадник и пријатељ, те друга најмоћнија особа у Албанији. Он је 1961. уредио формирање кинеско-албанског савеза. Међутим, наводно се 1981. успротивио Хоџиној политици изолационизма, због чега је био оптужен да је југословенски шпијун.

Смрт

Дана 17. децембра 1981. био је пронађен мртав у својој спаваћој соби са рупом од метка у глави. Према званичној изјави албанске владе, починио је самоубиство услед живчаног слома. То је према албанском закону био злочин. Шеху је означен као „народни непријатељ「 и сахрањен негде у пустари мало даље од Тиране. Након смрти је био оптужен да је био не само југословенски агент, него да је радио и за ЦИА-у и КГБ.^[2]

Његова удовица Фикерете и два сина су били ухапшени без икаквог објашњења и стављени у затвор.

Након 1991. године, Шехуов син Башким је пуштен из затвора и покренуо потрагу за очевим остацима. Објављено је да су остаци Мехмета Шехуа нађени 19. новембра 2001. године.