Народно позориште у Лесковцу
позориште које се налази у Лесковцу From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Народно позориште у Лесковцу је професионална културна установа у Лесковцу. Позоришни живот у граду има традицију дугу преко 120 година, са кратким прекидима у раду. Налази се у Улици Косте Стаменковића број 22.
Remove ads
Историјат
Почеци (1896—1918)
Прва позоришна представа у Лесковцу одиграна је 1896. године. Извела ју је дилетантска дружина „Грађанско Позориште Југ Богдан」, коју је основао тадашњи професор лесковачке Гимназије, књижевник Радоје Домановић. Први изведени комад био је „Бој косовски」 од Матије Бана. Ова дружина је, међутим, престала да ради 1898. године, након одласка Домановића из Лесковца.[2]
У наредним годинама, све до 1926, позоришни живот у граду се одржавао кроз повремена гостовања путујућих позоришних дружина из Београда, Ниша, Скопља, Зајечара и Шапца.[2]
Међуратни период (1926—1941)
Године 1926. у Лесковцу се оснива прво професионално позориште под називом „Лесковачко градско позориште」. Прва представа, „Смрт мајке Југовића」, одиграна је 10. октобра 1926. у сали хотела „Париз」.[4] Иако је ово позориште брзо престало са радом, позоришна активност се наставља.
18. новембра 1934. године оснива се „Академско позориште」, које је водио Бора Димитријевић. Прва представа овог позоришта, изведена 9. јануара 1935, била је „Обичан човек」 Бранислава Нушића. „Академско позориште」 је активно радило све до фебруара 1941. године, када је рад прекинут због Другог светског рата.[2]
Послератни период и „Позориште без благајне「
Одмах након ослобођења Лесковца, 23. октобра 1944. године, основана је драмска секција која је убрзо прерасла у данашње Народно позориште.
Јединствени период у историји југословенског театра почиње 3. октобра 1970. Тада је Народно позориште у Лесковцу, на идеју редитеља Душана Михаиловића, постало једино позориште у Југославији које је радило **без благајне**, са слоганом „Позориште свих, позориште за све「. Улаз на представе био је потпуно слободан. Овај несвакидашњи експеримент привукао је пажњу јавности, а о лесковачком позоришту је 1973. године извештавао чак и Њујорк тајмс.[5]
Remove ads
Зграда позоришта
Данашња зграда Народног позоришта у Лесковцу је наменски објекат подигнут 1930. године као „Соколски дом」. Током 2014. године завршена је темељна реконструкција зграде, која је урађена по оригиналним нацртима из 1930. године, чиме је очуван њен аутентични изглед.[2] Капацитет позоришне сале је 278 седишта.
Позориште данас
У јануару 2024. године, након оставке Драгана Марјановића, за вршиоца дужности директора поново је именован глумац Станислав Грујић, који је већ био на тој функцији.[3] Именовање је праћено одређеним контроверзама у јавности, укључујући протесте студената и грађана у марту 2024. због отпуштања техничког особља, што је привукло пажњу медија.[6]
Позориште наставља са редовним репертоаром, који је у 2023. години обухватао 14 представа сопствене продукције и копродукције.[7]
Награде и признања
За свој рад, позориште је награђено високим друштвеним признањима, укључујући:
Ансамбл позоришта је редован учесник и добитник бројних награда на Сусретима професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић」. 1985. године позориште је учествовало и на јубиларном 20. „Стеријином позорју」 у Новом Саду.[8]
У новијем периоду, позориште је било апсолутни победник Фестивала „Јоаким Вујић「 2020. у Врању,[9] а награде су освајале и представе „Пинокио「 (на фестивалу „Мали Јоаким「 2021)[10], „Сећање воде「 и „Стварање човека「.[9]
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads